Protiv koga sve ratuje Katastar

Bahato ponašanje po mrežama verovatno je poslednji problem Katastra, mada najvidljiviji: sada su sa načinom komuniciranja jedne od najvažnijih institucija upoznati i oni koji nikada nisu imali posla sa Republičkim geodetskim zavodom. Mnogo veći problem za građane predstavlja na stotine hiljada nerešenih predmeta koji se „vuku“ godinama, ali i druge profesije su u tinjajućem ili otvorenom sukobu sa Katastrom

„Republički geodetski zavod započeo je implementaciju ISO 37001 standarda protiv mita”, glasila je jedna od poslednjih vesti iz RGZ-a.

Kako su tog 11. juna dodali u saopštenju, za potrebe „potpune i efikasne primene međunarodnih standarda, RGZ je počeo da koristi i veštačku inteligenciju“.

Dakle: nulta tolerancija prema korupciji. Čitalac će se možda setiti ko je sve još od zvaničnika najavljivao nultu toleranciju prema korupciji tokom poslednjih godina, kao i koliko je novih miliona evra prešlo iz javne u privatnu svojinu nakon takvih najava.

Naravno, Katastar nije država, iako ga nazivaju „državom u državi“. Ipak, u ovoj antikoruptivnoj akciji stvari nisu do kraja jasne.

Zašto?

Republički geodetski zavod se neprestano hvali da kod njih nema korupcije, te da u prethodne tri godine, koliko traje kampanja „Prijavi korupciju“, nije uopšte bilo prijava protiv službenika RGZ-a, već samo protiv „koruptivnih posrednika“ koji love u mutnom.

S tim u vezi, postavlja se pitanje – ako nema korumpiranih i koruptivnih službenika, zašto je Katastru potreban taj sertifikat, a i zašto bespotrebno rabe veštačku inteligenciju za borbu protiv nečega što ne postoji?

Nismo mnogo pametniji ni nakon nedavne izjave Marine Kanjo iz RGZ-a, koja je rekla da ovakve reforme „stvaraju mogućnost za kreiranje antikoruptivnog okvira“, i da je prošle godine formirana „Radna grupa za borbu protiv korupcije“, gde RGZ učestvuje zajedno „sa ostalim predstavnicima državnih institucija“ – kao da im „antikoruptivni okvir“ ne pružaju već postojeći zakoni.

GRAĐANI

Iako bi se brojni nevoljni korisnici usluga RGZ grohotom nasmejali na tvrdnju o nepostojanju korupcije u Katastru, iz ovakvih objava i izjava deluje da se RGZ nikada nije susreo ne sa korupcijom u svojim redovima, već ni sa percepcijom građana da postoji ozbiljna korupcija u Katastru.

Deluje kao da je neko pre nekoliko meseci „skrozirao“ ugled katastra u društvu i naložio pokretanje raznih akcija koje bi popravile javni imidž Katastra.

Izgleda i da je taj neko pre nekoliko meseci rekao Republičkom geodetskom zavodu da treba da poveća vidljivost na mrežama.

Nažalost, izgleda da taj neko nije rekao RGZ-u da nije svaka vidljivost dobra, da tako važna ustanova ne treba da se svađa sa korisnicima i građanima i novinarima po društvenim mrežama, da ne treba da nipodaštava i napada ljude i da bude bahata.

Taj neko, izgleda, nije rekao RGZ-u da ne valja kad ljudi, iziritirani bahatošću i bezobrazlukom, krenu masovno i javno da te psuju i vređaju.

Ovako nekako izgleda novostečena „vidljivost“ Republičkog geodetskog zavoda na bivšem Tviteru.

Deluje kao da su očekivali da će na internetu imati onu institucionalnu nadmoć i građane koji trpeljivo i ponizno, po ko zna koji put, dolaze ili zovu ili pišu da vide da li im je rešeno „ono njihovo“.

Umesto toga, sačekali su ih ljudi koji razmišljaju svojom glavom, ljudi nervozni, razdraženi, sa svakodnevnim brigama: deo njih čeka da se reši „ono njihovo“ u Katastru već godinama.

Međutim, bahato ponašanje po mrežama verovatno je poslednji problem Katastra, mada najvidljiviji: sada su sa načinom komuniciranja jedne od najvažnijih institucija upoznati i oni koji nikada nisu imali posla sa Republičkim geodetskim zavodom.

Mnogo veći problem za građane predstavlja na stotine hiljada nerešenih predmeta koji se „vuku“ godinama, ali i mnoge profesije su u tinjajućem ili otvorenom sukobu sa Katastrom.

ADVOKATI

Krajem prošle godine, RGZ je u potpunosti ukinuo lični pristup građana svojim službama i uveo obaveznog posrednika između Katastra i građana: advokate i geodetske organizacije. To je iz RGZ-a obrazloženo time da je reč o „kompletiranom procesu profesionalizacije i digitalizacije Katastra“, te da je „konačno demontiran stari koruptivni model na koji su se i sami građani žalili“.

(Opet pitanje – zašto li su se to građani žalili na korupciju u Katastru?)

Međutim, advokati – kojima je ovo išlo u korist, jer je njihova tarifa za podnesak upisa u Katastar nešto veća od 200 evra – još pre nego što je u Skupštini izglasana izmena zakona (o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova), poslali su dopis Skupštini i (tada) predsednici Vlade Srbije, tražeći da se povuče taj predlog zakona – jer je neustavan.

Svejedno, zakon je izglasan i stupio je na snagu, samo da bi u aprilu ove godine poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podnela Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti delova ovog zakona.

Razlog?

Zato što „stavljaju u neopravdano nepovoljniji položaj osobe lošijeg imovinskog stanja i nižih prihoda“ i zato što je izvesno „da će ovaj način podnošenja zahteva, pored isključivanja velikog broja građana, dovesti i do njihovog dodatnog finansijskog opterećenja jer će pored republičkih administrativnih taksi morati da plate i usluge advokata i geodetskih organizacija“.

Poslednja „runda“ između advokata i RGZ-a nastala je kada je Zavod, ničim izazvan, na Tviteru objavio „top-liste“ advokata sa najviše rešenih i najviše odbijenih zahteva u Katastru.

(Da stvar bude još čudnija, RGZ je „objasnio“ da je to uradio na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, mada nije stigao odgovor ko im je uopšte tražio takvu informaciju, i da li i za druge tražioce informacija RGZ pravi infografike i stavlja ih na Tviter.)

Ove liste su izazvale buru u redovima advokata, koji su ukazali Katastru da je reklamiranje advokata zabranjeno, odnosno da time RGZ grubo krši Zakon o advokaturi.

Katastar je sa svoje strane „razjasnio situaciju“, saopštivši da „transparentnost i statistika mogu biti neprijatni za profesiju koja tradicionalno teži diskreciji“, te je, iz nekog razloga, na Tviteru objavio rang-listu najuspešnijih advokatskih kancelarija – u Njujorku. Na pitanja kakve veze imaju advokati u Njujorku i SAD – gde reklamiranje advokata nije zabranjeno – sa Srbijom, brojni advokati i korisnici Tvitera ostali su bez odgovora.

NOTARI

Periodično, Republički geodetski zavod objavljuje izveštaje sa tržišta nekretnina, pa tako i izveštaje o nečemu što se zove „delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti“.

Šta je to?

Ako pitate RGZ, delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti „obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u katastar nepokretnosti i koji je samo delimično regulisan zakonima i uredbama“.

Prema statistici RGZ-a, tokom 2023. ovo tržište je činilo čak trećinu ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti, sa ukupnom vrednošću od 2,1 milijarde evra.

Međutim, šta je delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti kada pitate javne beležnike?

U ovom slučaju, odgovor je znatno jednostavniji: takvo nešto ne postoji.

U avgustu prošle godine, nakon jednog od takvih izveštaja RGZ-a, oglasila se Javnobeležnička komora i saopštila da „u Republici Srbiji ne postoji ‘delimično regulisano’ tržište nepokretnosti“.

Ujedno, notari su tada napisali da „Javnobeležnička komora Srbije smatra da Republički geodetski zavod nanosi štetu tržištu nepokretnosti i svim učesnicima u ovom poslu Izveštajem u kome navodi da tržište nepokretnosti obuhvata, kako pišu, ‘tri sistema – regulisan, delimično regulisan i neregulisan sistem tržišta nepokretnosti’“, da takve formulacije i sve ocene i parametri koji se nalaze u izveštaju RGZ-a „nemaju uporište ni u jednom važećem propisu u Republici Srbiji, pa samim tim ne mogu predstavljati realan izveštaj o tržištu nepokretnosti“, kao i da se ovakvim izveštajem „stvara panika kod građana i privrede“.

„RGZ (…) dovodi celokupnu javnost u tešku zabludu da je protivzakonit promet nepokretnosti ili delova nepokretnosti u izgradnji ili izgrađenih u skladu sa zakonom, a koji, iz raznih razloga, još nisu zavedeni u katastru“, napisali su tada iz Javnobeležničke komore Srbije.

SINDIKATI

Rukovodstvo RGZ-a, blago rečeno, „ne voli“ tri sindikata koja deluju unutar institucije: Jedinstvenu organizaciju sindikata, Sindikat „Nezavisnost“ i Sindikat zaposlenih RGZ-a ASNS. Ova tri sindikata su još 2022. godine pisala tada predsednici vlade Ani Brnabić o tome da je njihovo prethodno obraćanje njoj „poslužilo Borku Draškoviću, direktoru Republičkog geodetskog zavoda, da im izrekne mere suspenzije i udaljenja sa rada“.

Ovi sindikati često javno postavljaju pitanja rukovodstvu RGZ, a ono im ponekad daje ovakve odgovore:

„(…) Pokazivati slike slepom i puštati ton gluvom je besmisleno, isto kao i odgovarati na pitanja čiji odgovori su, naglašavamo, transparentni i javno dostupni! Povodom otvorenog pisma, direktor RGZ-a, mr Borko Drašković je kratko izjavio: ‘Nastaviću borbu na demontaži koruptivnih sistema, što pojedinim interesnim grupama pravi velike probleme, pa preko grupe za pritisak tj. nereprezentativnih sindikata u RGZ-u pokušavaju da naruše ugled institucije i mene lično’.“

Međutim, postoji i sindikat-miljenik: Geosindikat.

Nalog Geosindikata na Tviteru ushićeno retvituje sve što objavi nalog RGZ-a, pokazujući jednu čudnu simbiozu između poslodavca i sindikata, čiji bi interesi, načelno, trebalo da budu suprotni.

Štaviše, deluje da su članovi Geosindikata „upregnuti“ da budu „botovi“ katastra po Tviteru: iz katastra je novinaru dostavljena prepiska sa vajber-grupe, u kojoj Geosindikat obećava korist svojim članovima ukoliko podržavaju RGZ na Tviteru:

„(…) Želim da istaknem da će članovi koji aktivno prate i podržavaju naše aktivnosti na društvenim mrežama biti u posebnom položaju. Upravni odbor Geosindikata je doneo odluku da će oni koji se angažuju na ovaj način imati pristup dodatnim benefitima i boljem tretmanu, jer smatramo da je to u interesu svih nas, zato vas još jednom pozivam da se pridružite mreži „X’ i podržite sve aktivnosti koje RGZ i Geosindikat sprovode u interesu svih zaposlenih“, pisalo je u ovoj poruci.

 NOVINARI

I tu se sada vraćamo na početak – na nastup RGZ-a po Tviteru, koji je već postao ozloglašen. Šta tvituje RGZ? Najpre – samohvalu („RGZ je proglašen za jednu od institucija koja je najviše napredovala u transparentnosti u Evropi“, kao i da je „pohvaljen od UN kao primer dobre prakse“).

Potom, RGZ učestvuje u propagandnim pseudodogađajima vladajuće stranke (tzv. Svesrpski sabor), kao i u crkvenim događajima (moleban za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku).

Međutim, bahatost, izraziti nedostatak smisla za humor i arogancija su osobine po kojima korisnici Tvitera najviše pamte „nastup“ RGZ-a. Između ostalog, Katastar je optužio glavnog urednika Danasa i gorepotpisanog novinara da „neumorno štite državne sindikate ’Nezavisnost’ i druge“, te da je RGZ zbog svakodnevnog uvođenja antikoruptivnih mehanizama „na meti mnogih, uključujući gorepomenute Radomira i Dragoljuba“. Kakva ironija!

I inače, iz tvitova RGZ-a može se nazreti da protiv institucije i njenog direktora vlada sveopšta zavera nekakvih interesnih grupa koje hoće da unište svu borbu protiv korupcije do sada sprovedenu:

„Sada kad RGZ sprovodi najveće antikoruptivne mere, odjednom se pojavljuju dušebrižnici pravničkog zanimanja i posrednici u rešavanju imovinsko-pravnih problema da revitalizuju stari demontirani koruptivni sistem“, samo je jedan od primera percepcije ove zavere.

Onima koji zazivaju smenu direktora Borka Radovića, RGZ odgovara da „svaka bi fukara da ubije vuka“, a vašem novinaru je RGZ uspeo da uputi i ovakav tvit: „Moramo priznati da smo impresionirani kako ste uspeli tako vešto da ispletete svoje kontakte i da oblikujete pravila igre. Šteta što se poverenik ne bavi takmičenjem u gimnastici – bili biste zlatni u disciplini izvijanja pravila. Što se tiče brukanja, izgleda da ste Vi ipak profesor emeritus u toj disciplini. Nadamo se da će Vam ta vaša ‘divna tajna’ pomoći da naučite i kako da se nosite sa kritikom, bez da gubite i tuđe i svoje vreme.“

Nažalost, ovakva praksa se ne sprovodi samo na mreži. Tako, u zvaničnoj prepisci RGZ-a sa poverenikom, RGZ navodi da su novinarski zahtev za pristup informacijama i žalba na rešenje RGZ-a „maliciozni“, iako je reč o informacijama koje jesu od javnog značaja, a nalaze se u posedu RGZ-a.

Koliko je RGZ u zabludi povodom sopstvenog imidža, vidi se po raspravama i svađama koje vodi na Tviteru. A koliko se RGZ ne razume u rad medija, najbolje je pokazalo iskustvo novinarke N1, kojoj je RGZ tražio da im pošalje „autorizaciju glavnog urednika za pitanja koja im je postavila“, što je, valjda, prvi put ikada da je bilo ko bilo kom novinaru zatražio.

RGZ se, dakle, na mnogo strana sudara sa realnošću, i uporno je ne prihvata. Štetu od bežanja od realnosti snosiće, naravno, građani.