Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koriste drugi, ekonomičniji i jeftiniji načini grejanja
Povećanje cene kilovata električne energije za dva odsto, koje će građanima biti obračunato već uz oktobarske račune prosečno će, kažu u Elektroprivredi Srbije, uvećati trošak za struju za oko 80 dinara. I ovo, istine radi, simbolično poskupljenje ipak podseća da dolazi vreme kada će se grejanje na struju smatrati luksuzom.
Tako je već u mnogim razvijenim zemljama Zapada, a slična praksa počela je da vlada i u okruženju. Mogu li se domaćinstva brzo i lako preorijentisati na druge izvore grejanja tokom zime, zavisi kako od njihove dovitljivosti, tako i od spremnosti lokalnih samouprava da osmišljavanjem određenih vidova subvencija pomognu građanima da u budućnosti tokom zime imaju kvalitetnije grejanje koje će što manje plaćati.
Srbija i dalje spada u države u kojima se grejanje na struju više isplati skoro u odnosu na sve ostale vidove grejanja.
Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 m2 na 20 stepeni u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9000 kWh. Prema gruboj računici, najniže troškove grejanja, za navedene uslove, u ovoj grejnoj sezoni imaće građani koji su u prilici da se greju na drva. Kako se kubik drva, u najvećem delu Srbije, tokom ove jeseni može naći po ceni od 4.500 do 5.000 dinara, ovaj vid grejanja po sezoni može da košta između 40.000 i 50.000 dinara.
Nekada izuzetno povoljno i popularno grejanje na gas, kako se danas greje najveći deo područja Vojvodine, ali i deo glavnog grada, po sezoni će domaćinstva ove godine koštati prosečno oko 45.000 dinara. Naravno, grejanje na gas podrazumeva nabavku i održavanje posebnih kotlova, odnosno bojlera koji na tržištu koštaju i po 1.000 evra. Prednost ovog vida grejanja leži i u činjenici da većina kotlova podrazumeva i mogućnost zagrevanja vode, umesto bojlera na struju, što automatski dodatno umanjuje i račune za električnu energiju.
Ugalj, koji je dugo važio za jedan od najjeftinijih vidova grejanja, ove zimske sezone će građane koštati više nego grejanje na gas – oko 50.000 dinara. Ako se tome doda i činjenica da je potrebno posebno ugalj skladištiti, ali i obezbediti čišćenje odžaka, jasno je da oni koji danas koriste ovaj vid zagrevanja tokom zime treba da počnu da traže idealnije rešenje.
Grejanje na pelet poslednjih sezona pravi je hit u Srbiji. Mnogi, koji su se ranije grejali na skupo ogrevno drvo koje danas košta oko 6.500 dinara po kubiku, odlučili su se za kupovinu peći koje sagorevaju pelet. Ovaj vid grejanja će ovogodišnje zimske sezone koštati oko 70.000 dinara.
Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
