SISTEM PROTIV STVARALAŠTVA

Ono što je bolno u našoj kulturi nije samo sramni procenat koji naša država odvaja za kulturu, koji je najniži u Evropi. Sramno je to što je zapravo preusmeren na razne ćacilende, dakle na unapređenje nekulture i što se tako umetnici i stručnjaci u kulturi kažnjavaju

Za projekte likovnog stvaraoca, animatora, profesora emeritusa, muzičara, strip autora, ilustratora, saradnika-ilustratora čuvenog The New York Times-a i više od 90 puta nagrađivanog Rastka Ćirića, koji je stasao okružen umetnicima, čelna institucija za kulturu nije imala sluha. Nije imala ni za druge domaće umetnike, jer je Sekretarijat za kulturu Beograda poništio ovogodišnji konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi. Drugu godinu zaredom.

„Ne volim da kukam i ne smatram da sam nekritičan u zahtevima ili nestrpljiv i pretenciozan. Veoma sam posvećen poštovanju kriterijuma i stručnog odabira stvaralačkih doprinosa koje treba podsticati i podržavati. Ono što je bolno u našoj kulturi nije samo sramni procenat koji naša država odvaja za kulturu, koji je najniži u Evropi. Sramno je to što je zapravo preusmeren na razne ćacilende, dakle na unapređenje nekulture i što se tako umetnici i stručnjaci u kulturi kažnjavaju“, kaže Ćirić.

STVARANJE UZ VETAR

Ćirić lične pokušaje realizacije kulturnih projekta iz poslednjih godina epitetira kao „stvaranje uz vetar“, jer nisu urodili plodom, a u pitanju su važna izdanja vezana za srpsku kulturu.

„Moj otac Miloš Ćirić je, posle iznenadne smrti, ostavio za sobom kapitalno i veoma obimno delo ’Letopis simbola’, petotomni leksikon simbola sa našeg tla na 2.500 strana na kome je radio 20 godina, a koji sam objavio potpuno sam, o svom trošku. Pošto sam nasledio entuzijazam, trebalo mi je 10 godina da uz predavanja i svoje poslove pripremim za štampu taj gigantski projekat. Univerzitet umetnosti je pristao da bude izdavač i na konkursu Ministarstva dobio je samo toliko novca da se odštampa 100 kompleta. Najveći deo je poklonjen bibliotekama“, kaže Ćirić i dodaje da je još pet godina trajala izrada indeksa tog obimnog dela, koji je izašao kao posebna knjiga koju je finansirao sam. U recenziji za ovo izdanje umetnik Bogdan Kršić piše da je za posao tog obima trebalo da bude zadužen nepostojeći institut.

Najnovije, negativno iskustvo je ovogodišnji pokušaj konkurisanja kod Sekretarijata za kulturu za koji je priredio monografiju svoje majke Ide Ćirić, naše poznate ilustratorke za decu. Na 264 strane velikog formata objavljeno je njeno kompletno delo, sa više od 1.000 slika i uvodnim tekstom istoričarke umetnosti Vesne Pavićević i Idinom biografijom. Međutim, Konkurs je „slavno“ poništen i svi umetnici koji su se prijavili za njega, ostali su bez nadoknade.

ŽIVIMO U NEKOJ REALNOSTI AD HOC KULTURNIH POLITIKA KOJE SE SPROVODE ISKLJUČIVO U INTERESU VLADAJUĆE VEĆINE

Povodom poništenja se oglasio i Sekretarijat za kulturu, koji je izneo da „iz objektivnih razloga nije bio u mogućnosti da najkasnije 60 dana od dana završetka podnošenja prijava, objavi rezultate javnog konkursa na zvaničnoj internet strani Grada Beograda, jer su pojedini članovi stručnih komisija koje su obrazovane za izbor projekata u 2025. godini koji će se finansirati ili sufinansirati iz budžeta Grada Beograda u 2025. godini, podneli ostavke“. Obrazloženje rešenja je potpisala gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić.

DRUGI PRIORITETI

Virdžinija Đeković, članica Upravnog odbora Asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije NKSS – saradničke platforme organizacija, inicijativa i pojedinaca koja se zalaže za dostojanstvene uslove rada u kulturi i umetnosti, ističe da ni prošle godine konkurs nije raspisan, uz obrazloženje da je novac uložen u kulturu, ali po nekim drugim prioritetima i procedurama. Taj odgovor je javnost dobila tek nakon zahteva i javnog apela NKSS-a. Ove godine, kaže Đeković, budžet grada Beograda morao je prethodno da opredeli sredstva za poziv, čim je on bio raspisan.

„Šta se u međuvremenu dogodilo ne znamo, iako imamo opravdanih razloga da u ostavke pojedinih članova komisije sumnjamo. Sekretarijat, kao javna institucija u obavezi je da svoje poslovanje obavlja transparentno i u interesu svih građana, što je i ove godine prekršeno i zanemareno činjenicom da nema informacija o tome ko su bili članovi komisija, šta su razlozi za ostavke, da li ostavka povlači i neke odgovornosti, i na kraju, šta će se dešavati sa konkursom u narednim mesecima – pojašnjava Đeković, uz zapažanje da ovakav postupak pokazuje strahovit stepen neodgovornosti nadležnih prema akterima sa kulturne scene, jer se neraspisivanjem konkursa umetnicima ukida sufinansiranje projekata i programa za aktuelnu godinu.

Đeković dodaje da već jako dugo ne postoje ni programi za strukturalno finansiranje organizacija i takozvani hladni pogon, što podrazumeva da živimo u nekoj realnosti ad hoc kulturnih politika koje se sprovode isključivo u interesu vladajuće većine.

„Mnogo puta do sada apelovali smo na to da su vremenski okviri konkursa neprilagođeni godišnjem planiranju, ali su se ljudi u praksi na to već navikli, pa se dešava da ili sami finansiraju neki deo programa koji kasnije nadoknade sredstvima iz konkursa ili se program realizuje kasnije tokom godine“, razjašnjava Đeković, i podvlači da neraspisivanje ili ukidanje konkursa znači da će veliki broj organizacija ostati uskraćen za ovaj iznos i da je Grad apsolutno nezainteresovan za scenu, za to šta će biti sa organizacijama i umetnicima.

Te, iako je kao javna institucija obavezana na transparentnost, uprava Grada Beograda praktikuje ukidanje dijaloga i centralizaciju u odlučivanju.

NA RUBU OPSTANKA

„Postoje retki svetli primeri da su konkursi za finansiranje kulturnih projekata dovoljno transparentni, ali je uglavnom situacija svuda ista i zabrinjavajuća – kako u pogledu procedura, tako i u pogledu iznosa koji se svake godine na lokalnom nivou opredeljuju za kulturu“, kaže Đeković, navodeći kao najsvežiji dobar primer za loše (ne)sproveden konkurs – to da je Nacionalna prestonica kulture za 2025. godinu, Grad Zrenjanin ostao bez finansija, jer su iz Gradske uprave obavestili da se, zbog nedostatka novca u budžetu, konkurs ukida.

Naime, u okviru obimnog programa „Meandri kulture“ početkom godine raspisan je javni poziv za organizacije i opredeljeno 30 miliona dinara za finansiranje projekata i programa u kulturi, da bi javnost u februaru bila obaveštena da je komisijama potrebno još vremena za odlučivanje zbog velikog broja pristiglih prijava. Krajem meseca aprila izašlo je novo saopštenje Gradske uprave kako se konkurs ukida zbog nedostatka novca u budžetu.

Nezavisna kulturna scena konstantno je, kako kaže Đoković, na rubu opstanka. Ona smatra da je najveći problem nemanje sluha nadležnih za stvarne potrebe kulturnih aktera.

„Nema kontinuiteta u programima, nema dugoročnih planova koji bi se bavili razvojem scene i nema prostora za dijalog“, dodaje Đoković.
Krajem prošle godine radna grupa u okviru Asocijacije izradila je dva dokumenta „Predlozi mera za unapređenje nezavisne kulture u RS“ i „Predlozi mera za unapređenje konkursa u oblasti kulture“. U ova dva dokumenta su pored izlistanih problema, predložena i konkretna i primenjiva rešenja. Međutim, ističe naša sagovornica, ne postoji instanca s kojom je moguće komunicirati jer samo Ministarstvo kulture već uveliko kasni sa objavljivanjem rezultata ovogodišnjih konkursa, ali se na to niko ne obazire. Đeković podseća da nema obrazloženja zašto još uvek nema rezultata, a nema ni naznaka da će ih uskoro biti.

„Potpuno netransparentno i bez ikakvih procedura najavljuju se i otpočinju grandiozni infrastrukturni projekti vezani za EXPO 2027. Do sada, javnost je sa ovim planovima upoznata isključivo reklamnim putem, bez javnih rasprava i konsultacija sa akterima sa scene. Potencijalno se pravi paralelna scena, paralelna kulturna diplomatija koja ne odražava stvarno stanje u sektoru kulture, a ovakvim (ne)ulaganjem u kulturu gradi se društvo bez poligona za učenje kritičkog razmišljanja i učenje o raznolikosti kulturnih izraza“, zaključuje Virdžinija Đeković.