Skidaj gaće, ili mi se ne obraćaj!

Šta se u muškoj glavi događa, kad je on u ulozi zavodnika, ne znam. Da znam, verovatno bih bila srećno udata. Puštala bih još prvog da se pomalo kurobeca, čvrsto držeći uzde da dublje ne posrne. Žmurila na jedno oko čak i ako se to dogodi, izlazeću u susret njegovom libidu. Sve bih mu praštala, uz razumevanje. E taj film, vala, niko neće gledati

Za nekog je flert zabava, ili benigni način samopotvrđivanja, ili sredstvo da se pokrene  libido, ali meni je muka i od same pomisli na takvu aktivnost, navodno – bez ikakve zadnje namere ili predumišljaja. Tako decidiranom me čini iskustvo, makar bilo zasnovano na pogrešnom izboru partnera. Ona dva presudna komada, dovoljno teška i složena da pruže pregršt materijala za vivisekciju ove da l’ navike ili izgreda i tome odgovarajuće zaključke.

Prvi je, istina, odavno pokojnik, pa seciranje naživo otpada. Uz to, njemu je sve oprošteno, kako i nalaže drevna izreka. Ipak, da stvari nisu tako proste pokazuje mi neprijatnost kada se setim kako je uživao da zavodi. Onako boemski razrok, raskošne gestikulacije koja je na svakog ostavljala utisak, uvek bi dominirao „pozornicom“, ali uvek i izdvajao nekog iz publike.

Moje reakcije na takvo šepurenje (pauna pred parenje) razlikovale su se u odnosu na pol naciljane osobe. Ako bi bila u pitanju žena, umela bih da ga uhvatim za okovratnik i (po zemlji) odvučem od mete osvajanja, pa čak i da se sa njim pobijem. Pa kom’ opanci, a kom’ obojci. 

Očijukanje sa muškarcima, ako tako mogu da nazovem tu posebnu vrstu fokusa, lakše sam tolerisala, iako je u pitanju bio isti obrazac ponašanja, u psihologiji poznat kao kompleks (nesuđenog) mesije. Jer, sva ta pompeznost u nastupu, do granica uveravanja u spasiteljske moći, takvima služe da prikriju kompleks inferiornosti. I što si nesigurniji, bivaš glasniji, tražeći zapravo ljubav koju svojevremeno nisi dobio, ili bar ne dovoljno.

Ko da se bori protiv takvih unutrašnjih sila i uostalom, protiv harizme, zaštitnog znaka svakog „proroka“? Kako da zamerim opijenom mesijanskom pojavom, kad sam i sama bila zaslepljena? Stoga mi je možda smetalo što moj sada pokojnik nije sve svoje kapacitete ka meni usmeravao, već ih je i na druge trošio. Zar mu nije bilo dovoljno što ga ja volim, tako sam nekako mantala, a onda se umorila i prepustila ga drugim obožavateljima. 

Završio je u raki, posthumno još više slavljen. Ja sam nosila crninu u duši više od dve godine, premda smo uveliko bili razvedeni. I sad ga se sećam sa mešavinom tuge i glorifikacije i sve ga više pravdam za sve tipove zavođenja.

Pristup flertu onog drugog, manje dragog, bio je daleko ličniji, što sam shvatila već prvim zajedničkim izlaskom u grad, kada je išao od jedne do druge (žrtve) i bezveznim upadicama im skretao pažnju na svoje prisustvo. Tad sam mu, doduše, nepodopštinu odbila na pijanstvo, ali je za njegovim nabacivanjem raznoraznim ženama ostala gorčina u mom ignorisanom srcu. Kao i potreba da budem nezamenljiva.

U tome nisam uspela, jer se ubrzo ustremio i na moje drugarice. Jednu je nagovarao da mu dodirne šake u cilju provere „koliko su nežne“, na šta ga je ona o’ladila. Drugu je izdvojio iz društva ne bi li s njom ćeretao, meni braneći pristup rečima da ih se manem, jer pričaju nešto „vrlo važno“, što je i ona potvrđivala. Trećoj bi udeljivao komplimente, četvrtu čekao sa njoj omiljenim pićem, petu naglas pitao sme li da je uhvati za stražnjicu… Kako sam se osećala? Očajno&ogavno, naravno!

Na sve moje pokušaje da mu razjasnim nepristojnost (u najmanju ruku) takvog ophođenja, skopčanu sa u meni izazvanim bolom, on bi odgovarao da sam „bolesno ljubomorna“. Zato pristupih psihoseansama, od velike pomoći da uvidim da ništa ne umišljam. Premda je nadalje prikočio s flertovanjem, odmah nakon našeg rastanka smuvao se sa jednom od pomenutih. Najsusretljivijom, primetiću.

Sad će neko lingvistički precizan reći da ni prvo, a ni drugo nema mnogo veze sa flertom. A kako bi to onda takav nazvao?  Opsednutošću sobom ili namernim ponižavanjem, što opet ishodi iz kompleksa niže vrednosti? Drugo je možda ključnije pitanje – zašto sam to trpela. Navodno iz ljubavi, a zapravo iz težnje da ih preobratim.

Ceo tekst čitajte u oktobarskom broju Nove ekonomije.