Skupi arsenal za politički igrokaz

Srbija je u poslednjih pet godina bila 37. najveći uvoznik oružja na svetu, a najveći na Zapadnom Balkanu, pokazuju najnoviji podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI). Koje oružje je Srbiju dovelo na tu poziciju i odakle je nabavljeno?

Na listi 40 vodećih svetskih uvoznika oružja, na čijem je vrhu Ukrajina, Srbija je zauzela 37. mesto, prema izveštaju SIPRI-ja. Udeo Srbije u svetskom uvozu oružja povećan je u periodu 2021-2025. na 0,6 odsto sa 0,2 odsto koliko je bio u periodu 2016-2020.

Odakle je ovo oružje stiglo? Prema podacima SIPRI-ja, iz Kine stiže 61 odsto srpskog uvoza oružja, iz Francuske 12, a iz Rusije sedam procenata. Novi podaci pokazuju da je 2025. godine oružje Srbiji stizalo iz Kine, Rusije, Francuske i Belgije.

Kina

Srbiji su prošle godine stigla dva PVO sistema HQ-17A, kao i 200 projektila za ove sisteme, navodi se u SIPRI-jevoj bazi podataka.

Glavne karakteristike HQ-17AE uključuju mogućnost brzog raspoređivanja, visokoprecizno praćenje i tačnost presretanja. Opremljen je naprednim radarskim sistemom koji obezbeđuje brzo dejstvovanje na ciljeve i njihovo delovanje, što ga čini značajnim aktivom u arsenalu protivvazdušne odbrane Srbije. Sistem može da radi samostalno ili kao deo integrisane mreže protivvazdušne odbrane, omogućavajući fleksibilne i adaptivne operativne strategije, navodi portal Army Recognition.

HQ-17AE je raketni sistem zemlja-vazduh kratkog dometa, pogodan za sve vremenske uslove, na malim do srednjim visinama. Kako je objavio kineski državni list „Global tajms“ 7. marta, Kina je odobrila izvoz ove varijante drumskog mobilnog sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa (SHORAD) HQ-17A.

Razvijen od strane Druge akademije državne Kineske korporacije za vazduhoplovnu nauku i industriju (CASIC), HQ-17AE dimenzija 6×6 je dizajniran da obezbedi protivvazdušnu odbranu od precizno vođene municije kao što su krstareće rakete, vođene bombe i rakete vazduh-zemlja. Takođe cilja tradicionalne SHORAD pretnje, uključujući avione, helikoptere i bespilotne letelice (UAV).

Raketa HQ-17 podseća na Tor-M1, sa težinom od približno 165 kg, dužinom od oko 2,9 metara i prečnikom od oko 0,23 metra. Može se pohvaliti kosim dometom za presretanje vazdušnih ciljeva od 1,5 km do 15 km, što je nešto duže od dometa Tor-M1, i deluje na visinama od 10 metara do 10 km.

Sistem za navođenje rakete koristi poluaktivno radarsko navođenje, što je olakšano radarom za praćenje, televizijskim nišanom ili termalnim nišanom na lansirnom vozilu.

Svako vozilo HQ-17AE opremljeno je sa dva seta od četiri kanistera za rakete, ukupno osam raketa. Punjenje se vrši pomoću kamiona za punjenje Shaanxi SX2306 opremljenog dizalicom, sposobnog da istovremeno utovari četiri rakete.

Rusija

Srbija je u 2025. iz Rusije nabavila osam kupola 32V01, koje se montiraju na terenska vozila.

Kupolu 32V01 razvio je Uralvagonzavod, odnosno njen Centralni naučnoistraživački institut „Burevestnik“.

Radi se o besposadnoj, odnosno automatizovanoj kupoli koja ima top 2A42 kalibra 30 mm.

Osim pružanja podrške pešadiji, kupola je namenjena neutralisanju neprijateljskih vojnika, lakooklopljenih ciljeva i niskoletećih vazdušnih pretnji poput helikoptera i FPV dronova i dronova kamikaza.

Pored glavnog topa kalibra 30 mm, ima i pomoćni top kalibra 7,62 mm. Domet je 4.000 metara.

Francuska

Iz Francuske, Srbija je 2025. godine nabavila sedam radara Ground Master (GM) 200, prema podacima iz baze SIPRI-ja.
Osmatrački radar srednjeg dometa GM-200 je prvenstveno namenjen za otkrivanje specifičnih ciljeva – daljinski pilotiranih vazduhoplova, dronova, raketnih i artiljerijskih projektila.

Belgija

Prošle godine, Srbija je takođe nabavila 600 projektila FZ-275 iz Belgije.
Radi se o laserski navođenim raketama koje proizvodi belgijska kompanija Thales.

Raketa FZ-275 je dizajnirana za dejstvo protiv lako oklopljenih kopnenih ciljeva.
Deo je Talesovog raketnog sistema kalibra 70 mm/2,75 inča, koji koriste oružane snage više od 50 zemalja, uključujući Nemačku, Indiju i Španiju.
Raketa kalibra 70 mm/2,75 inča može pružiti svestrano raketno rešenje za vazdušne, vozilne i kopnene platforme, prema portalu Army Technology.

Strah od kineskih raketa

Glavni urednik agencije Beta Vojkan Kostić, koji godinama prati sektor bezbednosti, kaže da je Srbija nabavila i samohodni višecevni lanser raketa PULS izraelske proizvodnje, koji takođe ima rakete velikog dometa. Javnost je mogla da vidi ovaj sistem na paradi na Novom Beogradu prošle godine.

„On je doduše 300 kilometara, ali svejedno, to je za naše uslove daleko više od nekih susednih zemalja. Podsetiću da je VS pre toga najveći domet u artiljeriji imala oko 50 kilometara. Sada je to povećano na 300, odnosno 400 kilometara“, kazao je Kostić.

Prema podacima SIPRI-ja, međutim, ovaj raketni sistem još nije isporučen, a ono što je prikazano na paradi nije u sastavu Vojske Srbije (VS).

Veću pažnju su izazvale kineske hipersonične rakete CM-400, nedavno uvedene u naoružanje VS. Iz SIPRI-ja kažu da za ove raketa nije postojala nijedna javno dostupna informacija o njihovoj isporuci do druge nedelje marta.

„Istražićemo kada je verovatnije da su isporučene, prošle ili ove godine, i ubaciti ih u bazu za sledeću godinu“, rekli su iz SIPRI-ja za Novu ekonomiju.

Bez obzira na to kad su tačno isporučene, prašina u susedstvu digla se sredinom marta, kada je premijer Hrvatske Andrej Plenković pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu.

„Takvo oružje nije još viđeno na evropskoj teritoriji“, izjavio je za medije Plenković.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je da je nabavka raketa „suverena odluka“ Srbije, ali da ne razume zašto zvanični Beograd kupuje ofanzivno oružje.

Možda i više od same nabavke naoružanja, tenzije su podigle izjave predsednika Aleksandra Vučića, koji je kazao da se Srbija „priprema za napad“ Albanije, Hrvatske i Kosova i naveo da oni „formiraju vojni savez da bi napali Srbiju u nekom trenutku u budućnosti“.

„Čekaće trenutak da izbije veći sukob Evropljana i Rusa, i još veći sukob na Bliskom istoku. Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, niti želimo, ali da li sumnjam u njihove namere – mislim da su im to jedine namere, samo čekaju povoljan trenutak kada će biti opšti haos u svetu“, rekao je Vučić.

Kao što se Vučiću često dešava, odmah posle ulivanja straha javnosti, poručio je da građani „ne moraju da brinu“.

Kostić kaže da je izvesno da je Srbija nabavila neka sredstva koja imaju stratešku prednost u odnosu na većinu zemalja iz susedstva.

Međutim, smatra da je „potpuno nezamislivo“ da dođe do scenarija u kojem će Srbija i Hrvatska da se sukobe, a rakete stvore opasnost po Hrvatsku.

„Ono što često naglašavam je da Srbija i Hrvatska ne mogu da zarate, može da zarati Srbija sa NATO, jer Hrvatska je članica NATO. Tako da nabavku tog naoružanja, iako je de fakto ofanzivno, pre svega vidim kao neku vrstu sredstva za odvraćanje“, kazao je Kostić.

Srbija na taj način želi da pokaže nekom potencijalnom agresoru da ima mogućnost da sprovede odmazdu, i da bilo koji čin agresije neće proći nekažnjeno, ocenio je on.

Kuda vetar duva?

Prema podacima SIPRI-ja, Kina je najveći snabdevač Vojske Srbije uvezenim naoružanjem.

Ali uprkos tome što Srbija ima veliku vojnu saradnju sa Kinom, Kostić ne smatra da će to na neki način da odredi njeno spoljnopolitičko opredeljenje.
Podseća na kupovinu velike količine naoružanja od Francuske, kao što su borbeni avioni „rafal“, „ogromna količina“ osmatračkih radara i protivavionske rakete „mistral“.

„Od Izraela još ne znamo šta smo sve kupili, ali po količini novca, kada se saberu svi ti ugovori za koje se pretpostavlja da su sklopljeni sa Srbijom, može se reći da nismo orijentisani samo na jednu zemlju, već da se kupuje na svim stranama“, navodi Kostić.

Dodaje i da bi procenat nabavljenog naoružanja od Rusije bio veći, ali to u ovom trenutku nije moguće zbog rata i sankcija.

Podseća da je Srbija neposredno pred izbijanje rata sa Ukrajinom kupila „značajnu količinu“ naoružanja od Rusije i da je većina toga ostalo neisporučeno, jer isporuka fizički nije bila moguća.

„Nešto je stiglo u međuvremenu nekim tajnim, zaobilaznim kanalima, ali je većina toga ostala u Rusiji“, kaže Kostić.

Kao što se Vučiću često dešava, odmah posle ulivanja straha javnosti, poručio je da građani „ne moraju da brinu“

Troškovi odbrane u regionu (podaci za 2024.)

Srbija je 2024. godine izdvajala 2,6 odsto BDP-a za vojsku, Severna Makedonija 2,1 odsto, Albanija 2 odsto, Crna Gora 1,8 odsto, Kosovo 1,5 odsto, a Bosna i Hercegovina 0,7 odsto.

Izraženo u novcu, Srbija je opet prva u regionu, sa oko 2,22 milijarde dolara izdvojenih za odbranu u 2024. Prate je Hrvatska sa 1,56 milijardi, Albanija sa 481,5 miliona, Severna Makedonija sa 341,8 miliona, BiH sa 211,1 milion, Kosovo sa 162 i Crna Gora sa 143,9 miliona dolara.

Prema podacima SIPRI, Srbija je bila u vrhu regiona po izdvajanju za vojsku, posmatrano i po apslutnim brojkama i po udelu u BDP-u, svake godine od 2012. do 2024.

Strategija „od svih pomalo“: Kako i od koga sve Srbija nabavlja oružje?