Intervju: PAVEL ERANKEVICH, generalni direktor Carlsberg Srbija Grupe
Tokom svih ovih godina, inovacije su bile pokretač naše organizacije i uvek smo se trudili da istovremeno osluškujemo potrebe domaćih potrošača, ali i da donosimo svetske trendove kada je u pitanju pivska industrija...
Dve decenije poslovanja Carlsberga u Srbiji obeležio je kontinuirani razvoj organizacije u svim segmentima – od konstantnog ulaganja u modernizaciju fabrike i opreme, u ljude, u izgradnju i unapređenje odnosa sa kupcima, uvođenja inovacija u pivarsku industriju i šire, pa do podrške zajednici u kojoj poslujemo i njenoj dobrobiti. Danas Carlsberg Srbija Grupa, koju čine Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija broji oko sedamsto osamdeset zaposlenih, a samo Carlsberg Srbija šeststo pedeset.
Nakon dve decenije poslovanja u Srbiji, možete li da sumirate poslovanje kompanije u poslednjih 20 godina, u 2023. godini, kao i sa kojim ciljevima ulazite u naredni period?
Tokom dve decenije na domaćem tržištu, kompanija je uložila oko dvesta pedeset devet miliona evra uglavnom u proizvodne i logističke kapacitete, opremu i razvoj brendova u Srbiji. Samo u prošloj i ovoj godini, ukupne investicije iznosile su oko četrnaest miliona evra. Carlsberg Srbija nalazi se na trećoj poziciji na pivskom tržištu Srbije, i kada je u pitanju ova godina, uprkos brojnim izazovima, uspeli smo da učvrstimo svoj tržišni udeo na sva četiri tržišta Srbija Grupe.
Moram da istaknem da je tome u najvećoj meri doprineo jak i lojalan tim, a potom i jasan fokus na inovacije i dobra egzekucija na terenu. Tokom svih ovih godina, inovacije su bile pokretač naše organizacije i uvek smo se trudili da istovremeno osluškujemo potrebe domaćih potrošača, ali i da donosimo svetske trendove kada je u pitanju pivska industrija. Zato danas u ponudi imamo dvanaest pivskih brendova, četiri radler i sedam sajder ukusa.
Kada je u pitanju sledeća godina, cilj nam je da dodatno učvrstimo svoju poziciju na sva četiri tržišta, uz fokus na inovacije i aktivnosti kojima ćemo dodatno omogućiti dostupnost naših brendova potrošačima i motivisati ih da baš naš proizvod bude njihov prvi izbor.
AKO POGLEDAMO RAZVOJ PIVSKE INDUSTRIJE TOKOM POSLEDNJIH PET GODINA I UPOREDIMO PROŠLU GODINU SA DVE HILJADE OSAMNAESTOM, POSLEDNJOM GODINOM PRE KORONE, TRŽIŠTE PIVA U SRBIJI JOŠ UVEK SE NIJE U POTPUNOSTI OPORAVILO I VRATILO NA NIVO PRE PANDEMIJE
Koliko su inflacija i drugi makroekonomski rizici, kao što su oscilacije u ceni slada, uticali na potrošnju piva u Srbiji u 2023?
Ako pogledamo razvoj pivske industrije tokom poslednjih pet godina i uporedimo prošlu godinu sa dve hiljade osamnaestom, poslednjom godinom pre korone, tržište piva u Srbiji još uvek se nije u potpunosti oporavilo i vratilo na nivo pre pandemije. Poslednje dve godine jesu donele oporavak, ali u prvih šest meseci ove godine tržište je palo za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Više je uzroka ovog rezultata – od lošeg vremena u ključnim danima letnje sezone, do uticaja inflacije i pada kupovne moći stanovništva. Jedan od uzroka svakako jeste i makroekonomsko okruženje koje je bilo dosta nestabilno u protekle dve godine. Dobra stvar je da se pad tržišta piva u drugoj polovini godine smanjio za nekoliko procenata, tako da će ukupan pad u 2023. biti nešto niži.
Šta konkretno predstavlja Carlsbergova strategija intrigantnog imena – „Zajedno ka nuli“?
Program „Zajedno ka nuli“, koji je lansiran 2016, a dopunjen 2022. godine predstavlja odgovor kompanije Carlsberg na sve veću tražnju kupaca za održivim proizvodima u trenutku u kome se čitav svet suočava sa različitim izazovima. Ovaj program okrenut je temama koje su ključne za naš posao i društvo u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja.
„Zajedno ka nuli“ čini šest ambicija: NULA ugljeničnog otiska, NULA poljoprivrednog otiska, NULA ambalažnog otpada, NULA rasipanja vode, NULA neodgovorne konzumacije i NULA povreda na radu. Za svaku od ambicija utvrđeni su pojedinačni i merljivi ciljevi, koje želimo da ostvarimo do 2030. i 2040. godine. Kao deo Carlsberg Grupacije, u okviru naših lokalnih tržišta aktivno radimo na ostvarenju postavljenih ciljeva.
Pomenuću samo jedan podatak, a to je da pedeset pet posto ukupne energije koju danas koristimo u pivari u Čelarevu dobijamo iz obnovljivih izvora energije. Naravno, konstantno radimo na tome da procenat iz godine u godinu bude veći. Pored toga, sve otpadne vode se tretiraju na postrojenju za preradu otpadnih voda, iz čega dobijamo biogas. Odgovornu konzumaciju promovišemo najviše kroz različite kampanje naših brendova, jer smatramo da je to najefikasniji put do potrošača.
Kada je u pitanju bezbednost zaposlenih na radu, fokus je na dve aktivnosti. Prva su konstantan rad na obukama i podizanju svesti zaposlenih o poštovanju pravila bezbednosti u radnom okruženju. Druga se zove „leading by example“, tačnije, naši direktori, menadžeri i supervizori svojim primerima pokazuju kako se pravilno ponašati u radnom okruženju kako bi se izbegle potencijalne povrede.
AKO POSMATRAMO PIVSKU KATEGORIJU U ZAPADNOJ EVROPI, IAKO JE KONZUMACIJA LAGER PIVA DOMINANTNA, VEĆ NEKOLIKO GODINA POSTOJI RASTUĆI TREND OTVORENOSTI POTROŠAČA ZA KONZUMACIJU PIVA SA UKUSIMA, PŠENIČNIH I BEZALKOHOLNIH PIVA
Šta je vaša ideja kad je reč o promociji reciklaže ambalažnog otpada, šta bi država trebalo da uradi kad je reč o prikupljanju i preradi ove vrste otpada?
U pitanju je jedno kompleksno pitanje, jer je za implementaciju naprednijih rešenja za prikupljanje i reciklažu ambalažnog otpada potreban zajednički rad velikog broja potencijalnih učesnika u kasnijoj implementaciji. Istakao bih svoj pozitivan utisak na ovu temu, jer već duže vreme kroz različite asocijacije koje okupljaju velike FMCG kompanije, aktivno vodimo razgovore sa predstavnicima države i ostalim učesnicima, gde zajedničkim naporima radimo na pronalaženju najefikasnijeg rešenja za našu zemlju.
Svesni smo da je u pitanju proces koji traje, ali je najvažnije da dobijemo željeni rezultat, a to je da se unapredi postojeći sistem prikupljanja ambalažnog otpada.
Koji su trendovi kad je u pitanju konzumacija piva u Evropi, a koji u Srbiji? Da li postoji razlika?
Ako posmatramo pivsku kategoriju u zapadnoj Evropi, iako je konzumacija lager piva dominantna, već nekoliko godina postoji rastući trend otvorenosti potrošača za konzumaciju piva sa ukusima, pšeničnih i bezalkoholnih piva. U Srbiji je, sa druge strane, lager pivo i dalje ubedljivo prvi izbor pivskih konzumenata. Ipak, ono što primećujemo jeste da su, posebno mlađe generacije, bliže zapadnoevropskom trendu. Primer je pšenično pivo sa aromom karamele, narandžine kore i korijandera, koje smo lansirali 2019. godine, a koje je naišlo na izuzetnu reakciju potrošača.
STAVA SAM DA SVAKA KOMPANIJA KOJA PLANIRA DUGOROČAN, ODRŽIVI RAZVOJ, MORA ISPRATITI PROMENE U DRUŠTVU I SVOJU PONUDU POTENCIJALNIM NOVOZAPOSLENIMA PRILAGODITI OČEKIVANJIMA DANAŠNJIH GENERACIJA
Stručnjaci upozoravaju na uticaj klimatskih promena na kvalitet hmelja zbog sve dugotrajnijih suša. Ima li Carlsberg globalno odgovor na ovaj izazov?
Generalno gledano, neophodno je prilagoditi se izazovima koje klimatske promene nameću hmelju i svim drugim usevima relevantnim za proizvodnju piva na nekoliko različitih načina, a mi smo posvećeni borbi protiv klimatskih promena sa specifičnim ciljevima smanjenja ugljenika do 2030. i 2040. godine. Od suštinskog značaja jeste pre svega prilagođavanje poljoprivrednih praksi radi osiguranja količine i kvaliteta žetve.
Na primer, to može podrazumevati optimizaciju navodnjavanja, pametnije načine za kontrolu štetočina, kao i rotaciju žitarica na istom zemljištu. Iz tog razloga, jedna od naših ambicija u okviru programa „Zajedno ka nuli“ jeste NULA poljoprivrednog otiska, sa specifičnim ciljevima da dostignemo 30% regenerativno i održivo uzgajanog ječma do 2030. godine i 100% do 2040. godine.
Zatim, tu je i korišćenje dostupnih modernih sorti uzgajanih da se nose sa nepovoljnim klimatskim uslovima i sa osobinama koje pružaju otpornost na štetočine i bolesti. Carlsberg koristi širok spektar različitih hmeljeva, uključujući novouzgajane sorte sa poboljšanim osobinama otpornosti na klimatske promene. Carlsberg se sam, u okviru svoje laboratorije za istraživanje, bavi istraživanjem i uzgojem hmelja.
Resursi generisani kroz ove napore omogućiće razvoj sorti hmelja sa dalje unapređenom tolerantnošću na klimatske promene u budućnosti. Jedan konkretan primer je da naša laboratorija za istraživanje aktivno radi na sekvenciranju kompletnog genoma hmelja kako bi bolje razumela kako usev može biti prilagođen da bude otporniji pod novim klimatskim uslovima.
DANAS GENERACIJA Z NE TRAŽI OD SVOG POSLODAVCA SAMO FINANSIJSKI SEGMENT, VEĆ ČITAV PAKET, OD KULTURE KOJU NEGUJETE, GDE SPADA BRIGA O ZAPOSLENIMA U SVAKOM SMISLU, DO ODNOSA PREMA ŽIVOTNOJ SREDINI I DRUŠTVU U KOM POSLUJETE
Kako privlačite pripadnike generacije Z, na koji način se vaša poslovna kultura prilagodila njihovim potrebama?
Što kao poslodavac, što kao kompanija koja se bavi prodajom brendova kojima je ciljna grupa deo generacije Z, gotovo svakodnevno sprovodimo i pratimo istraživanja o njihovim navikama. Činjenica je da svaka generacija sa sobom donosi neke nove specifičnosti i tu ne mislim samo na odnos prema poslu, već na životna interesovanja, prioritete, vrednosti.
Stava sam da svaka kompanija koja planira dugoročan, održivi razvoj, mora ispratiti promene u društvu i svoju ponudu potencijalnim novozaposlenima prilagoditi očekivanjima današnjih generacija. To ne znači da vi kao organizacija menjate svoje ključne vrednosti i kulturu, već ih predstavljate na način da budu razumljive i prijemčive generacijama koje dolaze.
Konkretno, danas generacija Z ne traži od svog poslodavca samo finansijski segment, već čitav paket od kulture koju negujete, gde spada briga o zaposlenima u svakom smislu, do odnosa prema životnoj sredini i društvu u kom poslujete. U tom smislu, smatram da Carlsberg jeste atraktivna kompanija novim generacijama, jer su briga o zajednici i dobrobiti društva deo DNK kompanije od njenog nastanka.
Tek godinu dana živite u Srbiji, ali vaša grupa pokriva i tržišta Crne Gore, BiH, a odnedavno i Albanije. Da li ste imali vremena da upoznate ova tržište iz neke druge perspektive, kulturne, muzičke ili gastronomske? Šta ne propuštate?
Sva tržišta u okviru Carlsberg Srbija Grupe imao sam prilike da posetim najviše u okviru obilazaka naših predstavništava, kao i timova na terenu. Svaka od zemalja ima svoje specifičnosti i moram priznati da ne bih mogao da izdvojim favorita. Najveći deo vremena provodim u Beogradu, jer tu živim sa porodicom, tako da svoje slobodno vreme koristimo kako bismo obišli što više interesantnih lokacija u gradu.
Što se gastronomskog dela tiče, veoma mi se dopada lokalna kuhinja i ako bih morao da izdvojim jedan proizvod koji mi se najviše dopada, to bi bio ajvar. Probao sam na desetine različitih vrsta na svim našim tržištima i svaki mi se dopao.
TRŽIŠTE PIVA U SRBIJI JOŠ UVEK SE NIJE U POTPUNOSTI OPORAVILO I VRATILO NA NIVO PRE PANDEMIJE. POSLEDNJE DVE GODINE JESU DONELE OPORAVAK, ALI U PRVIH ŠEST MESECI OVE GODINE TRŽIŠTE JE PALO ZA ŠEST ODSTO U ODNOSU NA ISTI PERIOD PROŠLE GODINE
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Cementare u Srbiji i regionu su jako dobro pozicionirane jer nisu ništa drugačije od cementara u zapadnoj Evropi, čak bih rekao da je u njih više ulagano i da su bolje održavane jer su strani investitori ovd...
Sve do pre par meseci, delovalo je da vlada može bez većih ekonomskih problema da „progura“ ovu i sledeću godinu. To više ne deluje tako izvesno: pored međunarodnih okolnosti koje su sve nepovoljnije usled p...
Nakon tragedije 1. novembra kada je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo sada već 16 ljudi, nakon kasnijih istraga, smena, ostavki i hapšenja, optužbi za nepoštovanje propisa, pož...
Studija društveno-ekonomskog uticaja Coca-Cola sistema i kompanije Bambi u Srbiji predstavljena je u okviru panel-diskusije „Zašto su globalni igrači (i dalje) domaće kompanije“ na Kopaonik biznis forumu
Povodom incidenta koji se dogodio na protestu 15. marta u Beogradu studenti u blokadi su dodali još jedan, peti zahtev, kojim traže sprovođenje detaljne istrage nadležnih organa povodom ovog incidenta....
U trenutku kada protesti u Srbiji traju već mesecima, a evropski zvaničnici na to i dalje ćute ili šalju oprezne poruke, postavlja se pitanje da li je demokratija zaista vrednost koju EU dosledno brani, ili tek instrument koji koristi...
Studente koji na biciklama putuju za Strazbur danas je dočekao veliki broj građana Budimpešte, ali ne i ambasadorka Srbije u toj zemlji, Aleksandra Đurović. Kako je na svom X nalogu naveo Borko Stefanović, poslanik i ...
Rekao sam već, zvučalo je kao šala, ali nije: najpoštenije bi bilo da se taj famozni pokret za narod i državu nazove Srpska radikalna stranka. Jer to je njeno konačno ujedinjenje, rebrendiranje na suštinu, a ide proleće, svi smo uveliko skinuli rukavice - i bacili je drugoj strani u facu - pa j...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok
