STARTAP SVET: Orah je novo zlato

FOND PREDSTAVLJA SAVREMENU RADNIČKU ZADRUGU, KAKO KAŽU NJEGOVI SUOSNIVAČI, A IDEJA JE DA SVI KOJI BI DA SAČUVAJU NOVAC I TAKO OMOGUĆE „MIRNU STAROST“ ULOŽE U – ORAHE. INVESTITORI UDRUŽUJU KAPITAL, ULAŽU U PLANTAŽU I ČEKAJU POVRAT INVESTICIJE. SAMO PROŠLE GODINE, WALNUT FUND PRODAO JE PREKO 5.000 STABALA ORAHA

Perspektivu i mogućnost investicionog ulaganja u poljoprivredu, grupa prijatelja otkrila je pre nekoliko godina. Shvatili su da je to posao budućnosti, ali i dobar način za sve koji ne umeju da štede. Jer, ulaganje i jeste neki vid štednje, koji se razlikuje od slamarice kao nečeg tradicionalnog. Korak po korak, došli su do oraha. Najbolje je što ne morate da brinete o vašem drvetu, ne morate ni da znate gde se nalazi, čak ni da učestvujete u prodaji.

Walnut Fund je osmišljen tako da svako ko investira i kupi bar jedno drvo, narednih 40 godina ima pasivni prihod od polovine prodatog godišnjeg roda. Kako kažu u toj startap kompaniji, njihovi klijenti, odnosno investitori, ljudi su različite dobi i uzrasta, ali istog motiva – da sebi i svojima omoguće što mirniju i udobniju budućnost. A kako nam je hrana stalno potrebna, poljoprivreda je uvek aktuelna. Kako kaže jedan od osnivača Walnut Fund-a sa kojim smo razgovarali, ljudi koji ulažu na taj način pripadaju mlađoj populaciji, dolaze iz IT oblasti, neki su i vlasnici ili rukovodioci malih i velikih kompanija.

Dakle, svi oni koji su shvatili da ne mora samo u nekretnine da se investira i da povrat uloženog može biti već za osam do deset godina.

Sve je počelo kada ste se, u zajedničkoj mobi sa prijateljima, našalili da želite procenat od prihoda biljke koju ste zasadili.

Posao nije bio lak, pa smo se našalili da smo puno uložili i da tražimo od prijatelja čija su stabla deo zarade ili da budemo suvlasnici. Onda smo počeli da razmišljamo o tome kako bi izgledao koncept ili platforma gde bi ljudi mogli da ulažu u tako nešto, a da ne moraju da imaju nikakvu obavezu oko uzgajanja ili prodaje.

Kako funkcioniše vaša kompanija?

Vrlo jednostavno možete na našem sajtu da izračunate posebnim kalkulatorom prosečnu zaradu za odabrani broj stabala oraha. Kada se registrujete, obavite jednokratnu uplatu i potpišete ugovor, praktično ste završili ceo proces ulaganja. To znači da ćete od prve godine kada krene rod i u narednih 40 godina, dobijati novac od prodaje plodova vašeg drveta, tačnije polovinu novca od ukupnog godišnjeg roda. Olakšali smo proces ulaganja, ali volimo kada investitor poželi da se upoznamo, poseti nas, da odemo zajedno na plantažu gde će videti svoja stabla i kako napreduje rast. I možda najvažnije, mi u samom početku, od prodaje proizvoda prosleđujemo celokupni profit investitoru sve dok ne povrati uloženo, a potom se zarada deli sa nama pola-pola.

Foto: Farma Walnut Fund-a, privatna arhiva

Zašto baš orah?

Kada smo razmišljali o tome koja biljka, odlučili smo se za orah iz više razloga. Prvo, dužina ekonomske isplativosti je velika, četrdeset godina nije malo, a može i duže da rađa. Orah je zahvalan u pogledu održavanja, rezistentan je na vremenske uslove, a i tržište oraha je veoma povoljno. Naš kontinent je jedan od najvećih uvoznika oraha jer uzgajivača nema mnogo. Takođe, orah ima široku primenu, od konditora, do orahovog ulja i široku primenu u farmaceutskoj industriji. Koristi se i ljuska za biomasu, na primer.

Pomenuli ste kalkulator na sajtu koji pokazuje prosečnu zaradu, a postoje i neka tri scenarija.

To postoji da bi budući investitor mogao da stvori jasnu sliku o tome koliko ulaže, a koliko dobija i sve to kroz tri scenarija. Imamo najgori, realan i najbolji scenario koji svi priželjkujemo. Tako se lako pravi kalkulacija. Mislili smo da ljudi neće imati strpljenja da na prvi rod čekaju četiri godine, ali to uopšte nije problem našim investitorima. U razgovoru sa nama saznaju da se povrat uloženog u proseku desi u prvih osam ili devet godina, a da će četiri decenije imati pasivan prihod. Često kupuju stabla koja poklanjaju deci i drugim članovima porodice za što sigurniju budućnost.

Foto: privatna arhiva, Milan Žikić

Kada dođe do momenta otkupa, da li investitori imaju mogućnost da donose odluke kome će prodati rod i da li će se, možda, odlučiti na skladištenje ukoliko nisu zadovoljni cenom?

Tu dolaze do izražaja mogućnosti koje nudi moderna poljoprivredna zajednica, a to je da, kada dođe do otkupa, ukoliko investitor iz naše zajednice pronađe veću otkupnu cenu, mi ćemo se voditi njome jer je u interesu svih. Našu zajednicu investitora čine ljudi iz različitih oblasti i struke, daju nam povratne informacije i predloge koje mi uvažavamo.

Parcela u Molovinu je popunjena i odnedavno imate novu lokaciju u Rekovcu. Kada i to popunite, a ostalo je manje od hiljadu stabala, idete na novu lokaciju?

U planu je i treća lokacija, ali i da u naredne tri godine pronalazimo nove lokacije za plantaže. Nakon toga, radimo na plasmanu proizvoda, a imamo i ideju o proizvodnji. Ovde nije reč samo o našem i interesu investitora, već i o benefitima lokalne zajednice u koju dolazimo. Zapošljavamo ljude, pozicioniramo se i kao izvoznici, pa je korist višestruka. Da ne pričamo o ekološkom momentu. Najvažnije je naći adekvatnu zemlju u pogodnom području.

Koliko ljudi zapošljava Walnut Fund?

Imamo stručnjake koji rade na terenu i brinu o sadnicama, naši agronomi i njihovi pomoćnici imaju veliko iskustvo u uzgajanju baš ove kulture. Proces berbe je polumehanizovan i ne zahteva angažovanje većeg broja ljudi. U samom predstavništvu radi nas petoro.

Volim da pitam mlade koji su pokrenuli svoj startap koliko im je bilo teško da počnu, da li je bilo nekih prepreka koje su vas terale da odustanete?

Mi smo nekako uvek mislili pozitivno i u svakom trenutku verovali da sve ovo ne može da ne uspe. Znali smo da je takav biznis model budućnost jer taj način poslovanja mogao bi da pokrene rast čitavih zemalja. Bilo je administrativnih prepreka, ali smo ih prevazišli. Mislim da je ključ uspeha svakog startapa raznolik tim u kome svako razmišlja drugačije, iz svog ugla.