Subverzija inspirisana realnošću

BlokadniFEST bi mogao i morao da se održava svake godine, kao simbolična opomena i podsetnik da u slučaju da stvari nisu dobre i da ne funkcionišu u interesu većine, uvek mogu biti blokirane, dekonstruisane i redefinisane

„FEST je ove godine zamenjen blokadnimFEST-om. Filmski festival u organizaciji studenata će se održati od 9. do 16. marta 2025. godine u Beogradu“, tim rečima su studenti u blokadi najavili prvi blokadniFEST i upisali se u istoriju domaće kinematografije.

Studenti su se za taj čin odlučili pošto su gradske vlasti „regularni“, 53. Međunarodni filmski festival FEST koji se tradicionalno održava krajem februara, početkom marta, pomerile za period od 12. do 23. septembra.

U saopštenju studenata koji su organizovali blokadniFEST stoji da su nadležni među mnogobrojnim razlozima za odlaganje FEST-a naveli ostavke u okviru same organizacije festivala koje su usledile nakon višemesečnih studentskih protesta, kao i bezbednosnu pretnju istih tih studentskih protesta i potencijalnu politizaciju festivala od strane umetnika koji studente iz dana u dan podržavaju u sve većem broju.

„S tim na umu, studentski organizovan blokadniFEST bio bi više nego neophodan korak u borbi protiv sistematskog zanemarivanja i degradacije kulture i još jedan apel na institucije da rade svoj posao. Zato će FEST ove godine biti zamenjen blokadnimFEST-om“, napisali su studenti u svom saopštenju i podelili na društvenim mrežama.

STRAH OD UMETNIČKE ODMAZDE

Janko Baljak, reditelj i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, mestu odakle je blokada počela, prenosi nam atmosferu sa otvaranja.

„Iako skromno, otvaranje je za mene bilo emotivno uzbudljivo. Obično su filmski festivali vezani za glamur, crvene tepihe, onako kako mali Đokica zamišlja otvaranje jednog svetskog festivala. BlokadniFEST je bio intiman. Skupili su se profesori kojima je stalo do toga da prisustvuju – pored mene je bio kolega Srdan Golubović; bilo mi je jako drago da vidim Raleta Zelenovića, nekadašnjeg direktora Jugoslovenske kinoteke i jednog od ljudi koji su učestvovali u kreaciji prvih izdanja FEST-a; kao i novinara koji su svih ovih godina pratili filmove na FEST-u… Meni je nedostajao Milan Vlajčić, da bi okupljena ekipa bila kompletna. Pomislio sam na njega te večeri“, kaže Baljak.

On smatra da su vlasti „regularni“ FEST odložile iz straha od umetničke odmazde, odnosno kritike i naglašava da je jedan od preduslova za održavanje blokadnogFEST-a bio oslobađanje Studentskog kulturnog centra SKC-a koji je, pored Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenske kinoteke, Doma kulture Studentski grad i nekih od blokiranih fakulteta – FDU i Filozofski, bio mesto projekcije filmova. Naime, u trenutku kada su čuli da su gradske vlasti odložile ovogodišnji FEST, studenti ali i profesori koji su na istom frontu i imaju zajedničke plenume, došli su na ideju blokadnogFEST-a. Međutim, tada SKC još uvek nije bio oslobođen. U momentu kada su studenti zaposeli zgradu SKC-a, dobili su mesto za filmske projekcije i nije postojalo ništa logičnije od toga da jedan od prvih događaja u novom prostoru bude blokadniFEST.

Kako bi istakao značaj „blokadnog“, Baljak podseća i na prvi FEST, njegove korene i povezanost sa studentskim protestima ’68.

„Prvi FEST je protekao pod sloganom ’Hrabri novi svet’ i kroz istoriju i vreme svog nastanka bio je oslonjen na studentske proteste ’68, taj neverovatan svetski pokret u kulturi i umetnosti. Filmovi koji su bili prikazani na prvom FEST-u imaju otprilike energiju koju imaju današnji studenti. Tada je planetarna energija takva bila, a čini mi se da su naši studenti u svom protestu malo usamljeniji u odnosu na ostatak Evrope. To nas, na svoj način, čini avangardom“, primećuje Baljak.

IZLAZAK IZ OPŠTEG SIVILA

Prema njegovim rečima, studenti su jako brzo organizovali realizaciju blokadnogFEST-a, uprkos činjenici da su u SKC-u vladali loši tehnički uslovi. Dobili su donacije da opremu bar malo obnove i napravili su program. Osmišljavajući repertoar, pozvali su studente iz čitavog regiona da učestvuju sa svojim filmovima jer, kako kaže Baljak, SKC jeste bio mesto okupljanja jugoslovenske avangarde, i po ugledu na njega osnovani su SKUC u Zagrebu i Ljubljani.

„Studenti iz čitavog regiona, koji sa velikim interesovanjem prate proteste u Srbiji, odazvali su se pozivu, te je selekcija na otvaranju bila šarolika. Prikazana su studentska ostvarenja iz Hrvatske, Bosne, Srbije… Festival je simbolično otvoren omnibusom ’Nedostaje mi Sonja Heni’ (1971) snimljenim u vreme održavanja prvog FEST-a, sa veoma interesantnom rediteljskom ekipom: Karpo Godina, Tinto Bras, Puriša Đorđević, Miloš Forman, Bak Henri, Dušan Makavejev, Pol Morisi i Frederik Vizeman. Pored toga što je u pitanju veoma zanimljiv film, on je ujedno i dobro izgledao s obzirom na to da ga je Slovenačka kinoteka obnovila. Izazvao je veliku pažnju studenata“, kaže Baljak.

Reditelj smatra da je „Nedostaje mi Sonja Heni“ takođe i osvrt na blistave početke jednog festivala koji je izgubio ne samo ugled, već se utopio u opšte sivilo.

„FEST je postao beznačajan, izgubivši uticaj i snagu“, kaže on i dodaje da su neki drugi festivali u međuvremenu za one koji se bave filmom u Beogradu postali mnogo značajniji, poput FAF-a, Festivala dokumentarnog filma i drugih.

„FEST je, eto, na način na koji se održavao, neslavno i prekinut. To je svojevrsna sramota gradske vlasti koja iz čistog kukavičluka, straha da se festival ne pretvori u studentsku platformu izražavanja nezadovoljstva, lako rešio problem tako što ga je otkazao. Sve ostalo su bili izgovori“, smatra reditelj i dodaje da je slična stvar urađena i sa Martovskim festivalom koji je isto otkazan i za koji je on još više vezan, jer je na njegovom čelu proveo šest, sedam godina.

KAKO SE PIŠE ISTORIJA

Dramatični događaji koji su prethodili skupu u subotu 15. marta, malo su nas, kaže Baljak, udaljili od uživanja u filmovima.

„Suviše smo i sa pravom orijentisani na pretnje koje su pristizale, te je teško normalnom čoveku da se skoncentriše na filmove i uopšte da pročita knjigu, ode na izložbu, da se bavi bilo čim drugim, sem svakodnevicom“, dodaje on.

Zato blokadniFEST nosi nivo simbolike i sigurno će, kaže naš reditelj, biti upisan u istoriju.

„Pisci novih istorija upisaće specifični datum 9. mart, dan kada je blokadniFEST otvoren. Ali nažalost, malo će se pričati o sjajnim studentskim filmovima koji su u SKC-u i na još par mesta po gradu prikazani“, primećuje on.

Pored studentskih filmova, na repertoaru su se našla i ostvarenja „Jovana Lukina“ (1979) Živka Nikolića, restaurirana kopija predavanja Jozefa Bojsa u SKC-u iz 1971. godine, „Specijalni vlakovi“ (1972) Krste Papića, „Oedipus Rex“ (1967) Pjera Paola Pazolinija, „Doručak sa đavolom“ (1971) Miroslava Antića, „Čovek nije tica“ (1965), Dušana Makavejeva, „Le Petit Soldat“ (1963), Žan-Lika Godara i drugi dragulji domaće i svetske kinematografije, između ostalih i „Okupirani bioskop“ (2018) rediteljke Senke Domanović, jedne od govornika na blokadnomFEST-u.

Za koncept i program blokadnogFEST-a, Domanović kaže da je odličan, jer ne ignoriše činjenicu da živimo u vanrednom stanju, što regularne lokalne i svetske filmske manifestacije često čine – ignorišu činjenicu da se svet nalazi u velikoj političkoj, ratnoj i društveno-ekonomskoj krizi. Iste te manifestacije, primećuje rediteljka, sebe vide i promovišu kao poligone koji neguju otvorenost, toleranciju, dijalog, ljudska prava, demokratiju.

U selekciji su se našli pretežno angažovani filmovi koji tematizuju razne pojave – od problema sa kojima se suočavaju migranti, preko antikapitalističkih zajednica koje kreiraju sopstvenu realnost baziranu na principima direktne demokratije. Zatim filmovi o „grass root“ društvenim pokretima i oni koji se bave raznim pokretima otpora i pokretima za slobodu koji su svoj zamajac imali šezdesetih godina prošlog veka.

„Na repertoaru se našlo i dosta dokumentarnih filmova, kao i kratkometražnih i studentskih, što me je posebno obradovalo budući da je i Festival kratkometražnog i dokumentarnog filma, poznatiji kao Martovski festival, takođe pomeren za septembar. Srećom imamo studente koji su organizovali festival kad već gradska uprava nije u stanju, tako da je ovo još jedan u nizu primera efikasnog studentskog samoorganizovanja, na šta bih samo rekla – kapa dole“, ističe Senka Domanović.

STUDENTIMA NA UPRAVLJANJE

Projekcija njenog filma „Okupirani bioskop“ prošla je odlično, uprkos činjenici da se u tom trenutku završavao dvadesetdvočasovni protest ispred RTS-a koji je mobilisao dosta ljudi. Na projekciji je, kaže, bilo pedesetak ljudi, što je sasvim zadovoljavajuće brojčano stanje.

“Počastvovana sam i puno mi je srce“, kaže Domanović.

Kao kuriozitet rediteljka izdvaja da je „Okupirani bioskop“ pušten i na Filozofskom fakultetu sredinom januara. Tada je bila još više uzbuđena jer se pitala kako će publika reagovati na film, budući da se bavi unutrašnjom politikom i dinamikom pokreta nakon što je 2014. godine grupa mladih filmskih umetnika i aktivista zauzela bioskop Zvezdu.

Epilog je da su obe projekcije prošle sjajno, da su ljudi odlično reagovali na film, i da se nakon filma zaista povela kvalitetna diskusija na temu šta su sve potencijalni problemi samoorganizovanih društvenih pokreta, kao i zašto je način na koji upravljaš nekim pokretom ili organizacijom ključan za uspeh ili neuspeh istog.

„Studente podržavam na sve moguće načine. Zaista se divim sa koliko zrelosti, discipline i odgovornosti su uspeli da se samoorganizuju“, kaže Domanović i dodaje da bi volela da se na prvom mestu nađe rešenje na osnovu kog će SKC biti poveren studentima na upravljanje, kako bi filmski i svi drugi programi mogli nesputano da se održavaju u tom prostoru i nakon blokada.

„BlokadniFEST, koji po svojoj suštini jeste jedna subverzivna manifestacija, mogao bi i morao da se održava svake godine, kao simbolična opomena i podsetnik da u slučaju da stvari nisu dobre i da ne funkcionišu u interesu većine, uvek mogu biti blokirane, dekonstruisane i redefinisane. To jeste nešto sa čim uvek treba računati, jer zaista želim da verujem da smo svi kolektivno prešli taj čuveni horizont događaja nakon čega nema povratka na staro“, konstatuje Senka Domanović.