Zašto nam život uređuju najgori
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Google došao do tehnološke prekretnice
Kvantni računari razvijaju se još od devedesetih godina. Njihova prednost u
odnosu na obične računare je što koriste kvantnu fiziku kako bi upotrebljavali
funkcije koje su nedostupne računarima na koje smo navikli. Nažalost, ova vrsta tehnologije nikada nije uspela da prevaziđe greške koje rastu sa porastom broja kubita – gradivne jedinice ovih računara, a koji su neophodni za brže funkcije.
Međutim, 9. decembra Google je objavio da je razvio novu vrstu čipa – Willow,
čija nova tehnologija vodi korak dalje ka komercijalnoj upotrebi kvantnih računara. Ono što je drugačije u odnosu na prethodne inovacije je što Willow omogućava kubitima da se povežu, čime se smanjuje stopa verovatnoće grešaka sa rastom broja kubita.
Kompjuteri kakve koristimo, informacije čuvaju u bitovima koji mogu imati vrednost 1 ili 0. Kubiti, sa druge strane, prevazilaze vrednosti samo 1 i 0, mogu biti i u superpoziciji ili u kompleksnoj kombinaciji. Takav mehanizam čini ih neverovatno brzim, pa zadatke koje bi običan računar rešavao „duže nego što postoji vremena u istoriji univerzuma“, kvantni računar reši za pet minuta. Komercijalna primena ovakvih računara doprinela bi daljem razvoju hemijske industrije, otkriću novih vrsta lekova, poboljšanju tehnologije za očuvanje životne sredine i unapredila bi dalja istraživanja u prirodnim naukama.
Australija prva država koja je zabranila društvene mreže za mlade
Do kraja 2025. godine u Australiji će biti zabranjena upotreba društvenih mreža za korisnike mlađe od 16 godina. Ovo je prvi put da se uvodi ovakav zakon bilo gde u svetu, a koji bi potencijalno mogao da izazove domino efekat i u nekim drugim državama. Povod australijske vlasti da usvoji ovakav zakon je, pre svega, zabrinutost za bezbednost dece i mladih na internetu.
Premijer Australije Entoni Albaniz naveo je da je sigurnost mladih na internetu
globalni problem i da je ovo način da se mladima omogući detinjstvo.
Vlada planira da se osloni na neku vrstu tehnologije za verifikaciju starosti kako bi sprovela starosna ograničenja. Detalji tog mehanizma još uvek su nejasni, a
konačna verzija tehnologije za verifikaciju starosti još uvek nije spremna. Odgovornost za dodavanje alata za verifikaciju starosti biće na kompanijama
društvenih mreža, koje u slučaju da to ne urade, moraju da plate predviđene kazne.
Međutim, ova zakonodavna zabrana još uvek ne predviđa kazne za roditelje i decu koji odluče da je ne poštuju, prenosi news.com.au. Trend starosnog ograničavanja upotrebe društvenih mreža, ali i telefona uopšte, širi se svuda u svetu. Tako je Francuska 2023. godine izglasala zakon kojim se
predviđa da deca mlađa od 15 godina moraju da dobiju odobrenje roditelja za otvaranje naloga na društvenim mrežama.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je u aprilu ove godine predložio još strože mere koje previđaju zabranu mobilnih telefona za one mlađe od 11, kao i zabranu mobilnih telefona sa pristupom internetu za mlađe od 13 godina.
U Evropskoj uniji, roditeljski pristanak je potreban za obradu ličnih podataka dece mlađe od 16 godina, iako trenutno postoji inicijativa da se taj prag spusti u svim državama članicama.
Trenutna ograničenja za društvene mreže poput Facebook-a, Instagram-a, TikTok- a i slično, podrazumevaju da lica mlađa od 13 godina ne mogu da imaju otvoren nalog. Ipak, takav sistem verifikacije podložan je manipulacijama. Sve što osoba koja pravi nalog treba da uradi, jeste da slaže o broju godina koje ima.
Nažalost, još ne postoji univerzalan način kojim bi se proveravao tačan broj godina pri pravljenju naloga na društvenim mrežama. Čak i u slučaju donošenja
legislativnog akta kao u Australiji, ne postoje pouzdani mehanizmi provere, a shodno tome, ni kazne za one koji ne poštuju propisana pravila.
TikTok i Instagram uvode nove AI alatke za kreatore
TikTok je najavio uvođenje novog alata za sve oglašivače i kreatore sadržaja –
Symphony Creative Studio. Ova novina deo je AI tehnologije, odnosno veštačke
inteligencije. Korisnici ovog alata moći će da ubacivanjem linka ili informacije u vezi sa sadržajem, usmere AI da sam napravi video sadržaj uz pomoć digitalnog avatara. Sadržaj kreiran na ovaj način biće inspirisan karakteristikama najbolje plasiranih videa na platformi i automatski će biti označen kao „AI-generated“ – napravljen pomoću veštačke inteligencije.
Taj dodatak takođe će omogućiti prevod video-sadržaja na različite jezike, kako bi korisnici mogli da dopru do što većeg tržišta.
Sa druge strane, ni Instagram ne kasni sa unapređenjem svoje mreže. Meta razvija narednu fazu svoje platforme za kreiranje AI botova, koja će biti integrisana u aplikaciju i omogućiti korisnicima da „kreiraju AI verziju sebe“.
Ovaj projekat, za sada, usmeren je na influensere. Glavni cilj, prema rečima Mete, jeste da pomogne popularnim kreatorima u obavljanju administrativnih zadataka, poput odgovaranja na komentare fanova, kao i imitiranja njihovih glasova pri razmeni glasovnih poruka.
YouTube uklanja jezičke barijere
YouTube je uveo novu alatku za kreatore video-sadržaja koji koriste tu platformu. U okviru YouTube Partner programa kreatori imaju mogućnost da svoja videa sinhronizuju. Ovu opciju će prvenstveno moći da koriste oni koji kreiraju edukativni sadržaj.
Videi koji pripadaju toj kategoriji, od kuvanja, šivenja, pa sve do preporuka za
putovanja, moći će sa engeskog da se sinhronizuju na francuski, nemački, hindu, indonežanski, italijanski, japanski, portugalski i španski.
Ukoliko je sadržaj na bilo kom od navedenih jezika, postoji mogućnost sinhronizacije na engleski jezik.
YouTube je naveo da će u budućnosti proširiti sinhronizaciju na više jezika, kao i
na širi sadržaj od isključivo edukativnog. Korisnici tog alata će moći da pogledaju sinhronizovanu verziju pre objavljivanja. Kompanija je objasnila da je opcija nova i da se na njoj i dalje radi, pa je moguće da verzija na drugom jeziku ne bude sasvim dosledna originalu. Sinhronizovanu verziju videa moguće je pogledati i u originalu, selektovanjem opcije za odabir jezika.
Videografi, pakujte kofere – veštačka inteligencija radi umesto vas
Sora je najnoviji alat za generisanje videa kompanije OpenAI, koja nam je poznata kao kreator ChatGPT-a. Sora omogućava korisnicima da kreiraju hiperrealistične video-sadržaje na osnovu tekstualnih unosa ili slika. Alat je prvi put predstavljen u februaru 2024. godine, a sada je dostupan javnosti kroz ChatGPT Plus i Pro pretplate.
Sora je namenjena za kreativne projekte, video-montažu i prilagođavanje sadržaja, ali dolazi sa ograničenjima kako bi se sprečilo zloupotrebljavanje, poput sadržaja koji uključuje nasilje, eksplicitne teme ili lažno predstavljanje poznatih osoba.
Ukoliko ne želite da kreirate originalan video-sadržaj pomoću veštačke
inteligencije, pretplatnicima će biti dostupne i druge opcije za već postojeća videa, poput organizovanja i uređivanja klipova u istu sekvencu, dodavanje, uklanjanje ili preoblikovanje elemenata u video zapisu, spajanje više klipova u jedan i slično. ChatGPT Pro preplata iznosi čak 200 dolara mesečno i za sada je jedini način da kreirate sadržaj bez ograničenja u vidu kvaliteta i količine sadržaja, kao i preuzimanja video-zapisa koje kreirate bez oznake vodenog žiga kompanije.
Da li smo na korak do zombi društva?
Oxford University Press objavio je da je reč godine za 2024. „brain rot“ ili,
bukvalno prevedeno na srpski jezik – truljenje mozga. Oxford navodi da se „brain rot“ definiše kao „navodno pogoršanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, posebno posmatrano kao rezultat prekomerne konzumacije sadržaja (danas pretežno onlajn sadržaja) koji se smatra trivijalnim ili neizazovnim“. Prema istraživanju koje su sproveli, ova sintagma koristi se 230 odsto više 2024. u odnosu na 2023. godinu.
„Truljenje mozga“ je termin koji je prvi put upotrebio Henri Dejvid Toro u svojoj
knjizi „Valden“ 1854. godine. Kritikujući tadašnje društvo, on navodi: „Dok
Engleska nastoji da izleči truljenje krompira, zar niko neće pokušati da izleči
truljenje mozga – koje je daleko raširenije i pogubnije.“ Ipak, u savremeno vreme
ovaj izraz dobija novo značenje. Mejnstrim mediji sve češće koriste „brain rot“ u kontekstu društvene zabrinutosti zbog negativnih posledica prekomernog konzumiranja onlajn sadržaja, navodi Oxford.
Prema podacima Statiste za oktobar 2024. godine, 67,3 odsto ukupnog svetskog stanovništva koristi internet, a čak 63,7 odsto koristi i društvene mreže. Očekuje se da će ovi podaci beležiti rast u budućnosti. Region Severne Evrope koji obuhvata skandinavske zemlje, Veliku Britaniju i Island, prednjači po procentu korisnika interneta – čak 97,5 odsto, kažu podaci Statiste za novembar 2024. godine.
Neprekidan razvoj tehnologije, pa tako i društvenih mreža, doveo je do toga da ove internet platforme danas ne služe samo za zabavu, već i za edukovanje, prodaju, a nekim ljudima predstavljaju puno radno vreme. Koliko su društvene mreže postale značajne, pokazuje i statistika da su kreatori TikTok platforme tokom 2023. godine doprineli bruto domaćem proizvodu sa preko pet milijardi evra na pet najvećih tržišta Evropske unije.
Ipak, najveći broj korisnika interneta i društvenih mreža ne koristi ih kako bi
zarađivao. Većina ljudi onlajn prostor koristi za razonodu i komunikaciju. Od
2023. godine, stopa korišćenja interneta bila je viša među osobama uzrasta između 15 i 24 godine nego među starijim generacijama u svim regionima sveta, navodi istraživanje Statiste.
U Srbiji je Institut „Batut“ sproveo istraživanje koje pokazuje da deca i mladi u
Srbiji u proseku provode sedam sati dnevno u onlajn prostoru. Trend sve veće
konzumacije digitalnog prostora, posebno kod mladih, dovodi do zaključka da
termin poput „truljenja mozga“ adekvatno opisuje današnjicu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
