Trka cena i zarada: Ko će biti brži?

Dok vlast na sva usta govori o „nikad većim platama“ i opštem blagostanju, pa možemo da gradimo stadione, podaci pokazuju suprotnu sliku: standard i kupovna moć padaju, a najviše su „postradali“ zaposleni u javnim preduzećima. Mali realan rast beleže samo penzioneri, ali zato što se njihov broj nažalost smanjio, pa odatle povećanje penzija

Realna zarada u Srbiji u martu 2023. godine, prema podacima Ministarstva finansija, bila je niža za 1,5% nego u istom periodu prošle godine. Najgore su prošli zaposleni u javnim preduzećima, kojima je realna zarada u martu bila za čak 13,8% niža nego pre godinu dana.

Glavni krivac za pad realnih zarada, kao i standarda stanovništva, jeste inflacija koja je u prethodnih 18 meseci „harala“ i dostigla vrhunac od 16,2% u martu ove godine.

Od marta su se inflacioni pritisci smanjili; prema poslednjim podacima, inflacija u julu je bila negativna, -0,1%, dok je na godišnjem nivou pala na 12,5%. To nije preterano ohrabrujuće, posebno kada se zna da je u evrozoni pala na svega 5,5%. Pad inflacije u proteklih par meseci doprineo je da i prosečne zarade za prvih šest meseci izgube samo 0,1% realne vrednosti.

Inflacija – novi udari slede od jeseni

Veliko je pitanje da li će se stopa inflacije značajno smanjivati i u narednom periodu; usled loših vremenskih prilika u julu došlo je do značajnog skoka cena poljoprivrednih proizvoda.

Stanovništvo očekuje novi talas poskupljenja komunalnih usluga: grejanje u Beogradu treba da poskupi u septembru za 6%, od 1. novembra će uslediti poskupljenje struje za 8%, kao i poskupljenje gasa za 10%.

Pored toga, došlo je i do značajnog skoka cene nafte i naftnih derivata, pa je tako litar dizela preskočio i psihološku granicu od 200 dinara. Rast cena energenata preliće se na cene svih artikala kao i komunalnih usluga. Na primer, cena grejanja direktno zavisi od cene gasa, jer oko 70% troškova elektrana upravo čini cena gasa.

Narodna banka Srbije prognozira da će narednih meseci stopa inflacije na godišnjem nivou padati za po jedan procenat svakog meseca, da bi na kraju godine pala na „projektovani“ nivo od 8%. U to je teško poverovati kada se uzmu u obzir kretanja na tržištu, a posebno rast cena energije.

NBS se ni inače nije „proslavila“ projekcijama inflacije: u prethodne dve godine je žestoko potcenila inflaciju i shodno tome vodila neadekvatnu politiku niskih kamatnih stopa. NBS je kasnila sa povećavanjem referentne kamatne stope, koja je osnovni instrument borbe protiv inflacije.

Nimalo ne ohrabruje podatak da je NBS u avgustu odustala od daljeg povećanja referentne kamatne stope, koja je ostala na nivou od 6,5% iako je inflacija na godišnjem nivou u julu iznosila 12,5%. Nije naodmet da podsetimo da je, po zakonu, osnovni cilj Narodne banke stabilnost cena (a ne podsticanje privrednog rasta), što se ne može postići uz niske referentne kamatne stope, već se time samo odlaže borba protiv inflacije.

Koliko je Narodna banka daleko od realnosti, govori i najnoviji napad guvernerke Tabaković na velike trgovinske lance zbog visokih marži, kao da su oni glavni krivci za (pre)visoku inflaciju a ne neadekvatne mere monetarne politike.

Ko je sve „stradao“ usled pada realnih zarada

Pad realnih zarada počeo je još u oktobru prošle godine, kada su zarade bile realno manje za 0,8% u odnosu na oktobar 2021. godine.

Trend pada realnih zarada se nastavio, pa je u martu ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, realna zarada u proseku manja za 1,5% nego pre godinu dana. Usled smirivanja inflacije, pad realnih zarada je smanjen, pa je prema avgustovskim podacima Ministarstva finansija realni pad zarada 0,1% za prvih šest meseci.

Posebno su pogođeni zaposlenih u javnom sektoru: neto zarada je u aprilu 2022. godine bila za 3,3% manja nego u aprilu 2021. godine, da bi u martu ove godine bila realno manja za čak 5,4% nego godinu dana.

Najgore su prošli zaposleni u javnim preduzećima, kojima je zarada u martu čak za 13,8% niža nego pre godinu dana.

U sektoru obrazovanja i kulture, realni pad neto zarada počeo je još u septembru 2021. godine, tako da oni već 18 meseci svakog meseca beleže pad standarda. Kao što ministar finansija Siniša Mali stalno naglašava, mora se računati kumulativno, pa pad standarda iz marta 2023. godine ne pokazuje ukupan pad realnih zarada, već treba uračunati i pad realnih zarada iz marta 2022. godine. Kada se to učini, ukupan kumulativni pad standarda u ovom sektoru je u martu 2023. iznosio više od 5% u odnosu na 2021. godinu.

Zdravstvo je takođe žestoko stradalo: realna zarada je počela da pada još u decembru 2021. godine. Kada se izračuna kumulativan pad za dve godine, u martu 2023. godine realna zarada u zdravstvu niža je za 8,7%!

Jedini koji su nešto „profitirali“ su penzioneri: zahvaljujući vanrednim povećanjima penzija u martu ove godine, oni imaju rast primanja od 5%. To je ipak relativno, jer su u martu 2022. godine imali realni pad penzija od 3,4%, pa kad se, kako ministar finansija Siniša Mali voli da ponavlja, računa kumulativno, realni rast penzija je svega 1,4%.

Treba reći da su penzije imale realni pad počev od novembra 2021. godine, pa sve do januara 2023. godine, kada su prvi put zabeležile realni rast (ali na negativnu osnovu, pa je on tek 1%).

Realna i statistička inflacija

Podaci o visini realnih zarada i penzija bazirani su na statističkim podacima o inflaciji. Međutim, osnovne životne potrepštine su poskupele znatno više od zvanične stope inflacije.

Ako pogledamo „barometar“ Nove ekonomije, koji se mesečno objavljuje počev od februara 2022. godine, lako je uočiti da je najveći broj artikala poskupeo za oko 50% u periodu od 18 meseci. Situacija je još gora ako se uzme u obzir da su pojedini proizvođači počeli da koriste trik sa smanjivanjem „težine“, pa se tako grašak iz tabele Nove ekonomije ne prodaje više u pakovanju od 450 grama već 400 grama, deterdžent više nije u pakovanju od 3 litra već od 2,7 litara, a slično je i sa pastom za zube.

Realniju sliku naglog pada standarda od zvaničnih podataka o zaradama i inflaciji pokazuju podaci o prometu na malo: u aprilu 2023. godine, promet na malo je pao za 6,1% ako se računa u stalnim cenama (ništa bolje nije bilo ni u prethodnim mesecima ove godine).

Realna zarada u Srbiji u martu 2023. godine, prema podacima objavljenim u Ministarstva finansija, bila je za 1,5% niža nego u istom periodu prošle godine

Podaci o prihodima od PDV-a takođe pokazuju nagli pad standarda: prošle godine je od januara do aprila prikupljeno 252 milijarde dinara, dok je ove godine država naplatila 264 milijarde dinara, što je nominalno povećanje od 4,7%, a realno je prihod države od PDV-a manji za 10% kada se uračuna inflacija.

I podaci Poreske uprave o prikupljenim javnim prihodima u drugom kvartalu ove godine pokazuju da se negativne tendencije nastavljaju: u tom periodu naplaćeno je 693,7 milijardi dinara, što je za svega milijardu dinara više nego u istom periodu prošle godine – odnosno, realni pad naplate je 14-15% kada se uključi inflacija.

Sve ovo pokazuje da je i pored svih tvrdnji vlasti o nikada većim platama i penzijama u evrima, evidentan realni pad standarda stanovništva. To se najbolje vidi po naglom padu realnog prometa u maloprodaji, kao i padu realnih prihoda od PDV-a.

Standard stanovništva, kao i ranije, spasavaju doznake naših građana iz inostranstva, koje su prema podacima Ministarstva finansija porasle čak za 27,8% u prethodnih godinu dana. I taj podatak pokazuje da je stanovništvo u Srbiji sve ugroženije, čim je zabeležen tako visok rast doznaka koje spasavaju veliki broj građana od potpune bede.

Gubitak konkurentnosti privrede

U uslovima visoke inflacije i defakto fiksnog kursa naglo rastu troškovi (u evrima) naših kompanija. Kurs dinara je za godinu dana imao realnu apresijaciju prema evru od 11,7%, jer je domaća inflacija bila znatno iznad inflacije u evrozoni. Apresijacija dinara prema evru će se nastaviti sve dok je uz defakto fiksan kurs inflacija u Srbiji veća od inflacije u evrozoni.

Efekti apresijacije se najbolje vide u „nominalnom rastu zarada“ u evrima. Vlast u svojoj propagandi obilato koristi podatak o visini plata u evrima u odnosu na prethodni period, uz ponavljanje da će krajem 2025. godine prosečna plata biti čak 1.030 evra (doduše, samo u decembru). Sve bi to bilo „lepo“ i bajkovito da taj rast plata, kao što je već pokazano, nije uveliko pojela inflacija.

Velika apresijacija dinara otvara i problem konkurentnosti naše privrede, posebno izvozno orijentisanih preduzeća. Industrijska proizvodnja je, posle niza meseci u kojima je imala pad, tek u junu postigla skroman rast od 0,5%.

I do tako skromnog rasta je došlo samo zbog značajnog povećanja proizvodnje struje koja je u prošlog godini imala veliki pad usled kraha proizvodnje uglja u Kolubarskom basenu.

Dalja apresijacija dinara imaće veliki negativan uticaj na izvozni sektor naše privrede, koji ionako ne beleži nimalo sjajne rezultate, posebno kada se izuzme veliki izvoz bakra, strateške sirovine koju nemilice eksploatišu kineske kompanije u Boru.

Saniranje štete pred izbore

Vlast je svesna da stanovništvo, izuzev manjeg broja visokokvalifikovanih IT stručnjaka i njima sličnih, sve teže podnosi divljanje cena. Upravo iz tog razloga predsednik Vučić je još sredinom jula najavio vanredno povećanje plata u septembru od 5,5% u prosveti i zdravstvu (medicinske sestre i tehničari), kao i sličan porast učeničkog i studentskog standarda.

Pored toga, Vučić je najavio, bez bilo kakve konsultacije sa poslodavcima, da će minimalac od Nove godine biti 400 evra, što je povećanje za skoro 20%. Kako povećanje minimalca direktno utiče na nivo plata u privatnom sektoru, od januara će uslediti i povećanje plata skoro svih zaposlenih.

Najverniji birači sadašnje vlasti su penzioneri: njima će vlast povećati penzije u oktobru za 5,5%, da bi u januaru sledilo novo povećanje od 14,5%. Toliki rast penzija moguć je ne samo usled pozitivne ekonomske situacije, već pre svega zbog drastičnog povećanja smrtnosti penzionera usled korone.

Penziju je u krajem 2020. godine primalo 1,708 miliona građana, da bi ovog leta broj penzionera pao na 1,643 miliona. Nažalost, upravo je smanjenje broja penzionera omogućilo najveći deo „vanrednih povišica“, a ne spektakularni rezultati ekonomske politike.

Više nema nikakve dileme da je visoka inflacija uzela težak danak standardu stanovništva, posebno najugroženijih slojeva. Nagli pad prometa u maloprodaji, kao i prihoda od PDV-a, najbolje pokazuje sve izraženije opšte siromašenje naroda.

Najveći deo birača ove vlasti nisu ti koji „žive dobro“ u ovom režimu, već građani koji jedva krpe kraj s krajem. Zato će Vlada pokušati za pred prolećne izbore „zakrpi“ rupu povećanjem plata iznad nivoa inflacije

Manji deo stanovništva živi relativno dobro; to se lako može videti po sve većem broju „elitnih“ restorana u kojima se nemilice troši ogroman novac. Ti slojevi mogu i da kupuju stanove u „ekskluzivnim“ zgradama i naseljima po cenama koje su bile potpuno nezamislive pre par godina

Ali najveći deo birača ove vlasti nisu ti koji „žive dobro“ u ovom režimu, već građani koji jedva krpe kraj s krajem. Zato će Vlada pokušati da pred prolećne izbore „zakrpi“ rupu povećanjem plata iznad nivoa inflacije.

To će biti mera kratkog daha: povećanje plata iznad nivoa produktivnosti i inflacije ne samo što će dati novi impuls poskupljenjima, već će i dodatno smanjiti konkurentnost privrede. Na to upozoravaju signali koji stižu iz najvitalnijeg dela srpske privrede, malih i srednjih preduzeća, gde je već došlo do blagog pada broja zaposlenih.

Razumna vlast bi morala da povede računa da nastavak trke između rasta cena i plata može imati teške dugoročne posledice, odnosno da se inflacija mora hitno zauzdati kako ne bi razorila ekonomiju i društvo.

Nažalost, pokretanje megalomanskog i neisplativog projekta EXPO 2027. pokazuje da će se nastaviti politika veštačkog pumpanja „džidipija“ uz nagli rast spoljnog duga. Sve to će pratiti i (neopravdan) rast plata u evrima, uz dodatnu apresijaciju kursa dinara. Samo što će na kraju visoka inflacija pojesti sve „blagodeti“ tog rasta.

EUdisklejmer