Kuriozitet je da su u velikom broju istraženih slučajeva upravo ljudi
koji su činili privredne prestupe bili na pozicijama sa kojih je
trebalo da kontrolišu da do njih ne dođe. U Centralnoj i Istočnoj Evropi
malverzacije u privredi najčešće se čine sa pozicija generalnih
direktora ili članova borda direktora
Kako izgleda tipičan privredni prestupnik u Centralnoj i Istočnoj
Evropi? Revizorska kuća KPMG objavila je krajem 2013. godine
istraživanje pod naslovom „Profil tipičnog privrednog prestupnika“. Cilj
ovog istraživanja bio je da konstruiše profil tipičnog privrednog
prestupnika, kako u svetu tako i na regionalnom nivou. Ovaj profil
skiciran je na osnovu uvida u 596 slučajeva privrednih prestupa i
malverzacija u privredi koje su kao deo svojih redovnih aktivnosti
istraživale neke od 155 firmi članica mreže KPMG širom sveta.
Za potrebe lokalizacije istraživanja za tržište Srednje i Istočne
Evrope (CEE) posebno je obrađeno 70 slučajeva privrednih malverzacija iz
Centralne i Istočne Evrope kako bi se videlo po čemu se tipičan
privredni prestupnik iz CEE razlikuje od svog globalnog „kolege“.
Prema istraživanju KPMG u Centralnoj i Istočnoj Evropi malverzacije u
privredi najčešće se čine sa pozicija generalnih direktora ili članova
borda direktora (44% istraženih slučajeva, u odnosu na svega 28 odsto na
globalnom nivou). Prestupnici se po ličnom stilu i maniru upravljanja
takođe češće mogu opisati kao izrazito autoritarni (39 odsto slučajeva u
CEE, u odnosu na svega 20 odsto globalnih slučajeva), a skoro svaki
drugi (47 odsto slučajeva u CEE) privredni prestupnik je otvoreno
pokazivao da se kao ličnost oseća superiorno u odnosu na kolege iz svog
radnog okruženje.
Ovi podaci ne čude ako se ima u vidu da je većina zemalja CEE relativno
nedavno izašla iz perioda u kojem je autokratski načini upravljanja,
kako u politici tako i u privredi, bio preovlađujući. Ovo je
rezultiralo okruženjem u kojem se hijerarhija retko dovodi u pitanje, pa
je postala idealno okruženje u kojem ljudi na višim instancama mogu
izvršiti privredne prestupe, čak često i uz učešće svojih potčinjenih
koji u strahu za poziciju u firmi često postaju manje ili više voljni
saučesnici, što nije tako čest slučaj ako se pogledaju rezultati
globalne studije.
Ključ u zviždačima
„Zviždači“, odnosno osobe koje dobrovoljno prijavljuju uočene
prestupnike, jedan su od najefikasnijih ključeva za razotkrivanje
privrednih prestupa. U najvećem broju istraženih slučajeva, malverzacije
počinjene u CEE otkrivene su upravo uz pomoć anonimnih dojava ili
unapred postavljenim, zvaničnim kanalima koji imaju za cilj da
ohrabre„zviždače“ (49 odsto u odnosu na 35 odsto na globalnom nivou).
Nastavak teksta možete pročitati u sedmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs