Veliki problemi na finansijskim tržištima

 Intervencijama monetarne vlasti, kao i intervencijama ministarstava finansija SAD i Švajcarske kriza je trenutno sanirana, ali problemi ostaju. Pred centralnim bankama nalazi se veoma težak izbor: da li da spasavaju banke svežim novcem, što će dodatno raspiriti već visoku inflaciju, ili da nastave sa restriktivnom monetarnom politikom u borbi protiv te iste inflacije

Mart 2022. godine biće zapamćen po velikim problemima na finansijskim tržištima: sve je počelo sa slomom kalifornijske banke Silicon Valley Bank (SVB).

Klijenti banke su prethodno u panici povukli čak 40 milijardi dolara za jedan dan. SVB je banka srednje veličine za SAD i ne spada u tzv. sistemske banke i u normalnim okolnostima njen slom ne bi trebalo da izazove posebne probleme, ali se to upravo dogodilo. Ali situacija na finansijskim tržištima je očigledno daleko od normalne, kada je slom te banke izazvao velike reakcije ne samo u SAD već i u Evropi i primorao regulatore sa obe strane Atlantika na krajnje mere kako bi sprečili potpuni kolaps u bankarskom sektoru.

Startapovi ključni ulagači SVB banke

SVB je bila 16. po veličini banka u SAD sa imovinom od 209 milijardi dolara i depozitima od 175 milijardi dolara. Banka je pretežno poslovala sa propulzivnim startapovima i nije imala veliki broj komitenata, niti značajne prihode iz drugih klasičnih bankarskih poslova (stambeni krediti, kartice, poslovanje sa stanovništvom, malim biznisom i slično).

Startapovi u principu posluju tako što inicijalno prikupe velika sredstva koja onda deponuju u banku i polako ih troše za isplatu plata i troškova, sve dok ne dođu do profita.

U početnoj fazi razvoja te firme ne ostvaruju značajne prihode, niti se to od njih očekuje: potrebno je da prođe određeno vreme da se razvije softverska aplikacija ili napravi inovativni uređaj kako bi startap postao profitabilan.

Za to vreme, startapovi samo „troše“ gotovinu koju su inicijalno prikupili. Reč je o visoko rizičnim poslovima; takve firme se najčešće finansiraju preko „Venture Capital“ fondova (fondovi koji prvenstveno ulažu u visokorizične tehnologije).

SVB je svojim poslovnim modelom privukao mnogobrojne startapove iz Silicijumske doline i Masačusetsa; procenjuje se da je oko 50% startapova držalo depozite u toj banci. Samim tim, oslanjajući se skoro isključivo na startapove, banka je imala relativno malo klijenata sa velikim depozitima.

U SAD za depozite do 250.000 dolara garantuje Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) – pandan u Srbiji je Agencija za osiguranje depozita.

Depoziti preko 250.000 dolara nisu pokriveni i oni bi trebalo da se naplate isključivo iz stečajne mase kada regulator proda imovinu banke. U SVB-u je svega 3% depozita bilo ispod 250.000 dolara – nestanak tih depozita doveo bi do ogromnog problema u funkcionisanju velikog broja startapova.

Kako je došlo do sloma SVB banke?

Svaka banka mora da uloži novac od depozita i da ga oplođuje. SVB je najviše sredstava ulagao u visokokvalitetne hartije od vrednosti, odnosno obveznice koje su pokrivene hipotekama i američke državne obveznice (T-bills).

Krajem 2022. godine, banka je držala 91,3 milijarde dolara u dugoročnim hartijama, od kojih je za 56 milijardi rok dospeća bio duži od 10 godina, a pored toga, za redovno trgovanje na tržištima banka je koristila 26,1 milijardu dolara.

Te hartije su veoma sigurne i na njima banka ne bi izgubila ni centa da je mogla sa sačeka rok dospeća i da ih tada naplati. Problem je nastao što je banka morala da ih proda pre roka dospeća, a njihova je tržišna vrednost vezana za visinu kamatnih stopa. Nagli rast kamatnih stopa američkog FED sa 0,25% na 4,75% doveo je do porasta prinosa na 10-godišnje T-bills sa oko 0,6% godišnje, koliko je bio u leto 2020. Godine, na 4% početkom marta ove godine, i to je drastično smanjilo njihovu vrednost na tržištu (što je prinos veći, vrednost obveznica je niža).

Nagli bum startapova je „upropastio“ banku

Velika novčana ekspanzija zbog kovid krize dovela je i do pojačanog priliva novca u startapove, koji su naglo povećali depozite u SVB, koji su naglo skočili sa oko 50 milijardi depozita na 170 milijardi depozita.

Istovremeno, velika količina novca koje su na tržište pustile centralne banke dovela je do najnižih kamata u istoriji; samim tim su i dugoročne hartije od vrednosti bile najskuplje. Na nevolju, banka je kupila najviše obveznica u trenutku kada je njihova cena bila na minimumu.

Grafikon: vrednost akcija SVB

Sa „procvatom“ startapova 2020. godine i 2021. godine naglo je skočila i vrednost akcija SVB, sa 150 dolara na čak 750 dolara. Od banke sa svega oko  50 milijardi depozita, SVB je za nekoliko godina skupio preko 170 milijardi depozita.

Kako došlo, tako i otišlo

Visoka inflacija naterala je sve centralne banke da povećaju kamatne stope i povuku višak novca sa tržišta. U tom „hlađenju“ tržišta kapitala su ostala bez viška likvidnosti, pa je i opao priliv novca u VC fondove, a samim tim u startapove. U odsustvu priliva svežeg novca, ta industrija je počela da „troši“ depozite, nezgodno alocirane najvećim delom u SVB-u.

Kako bi isplatila depozite, banka je bila prinuđena da prodaje hartije na tržištu, ali uz velike gubitke. Usled velikog povećanja kamata naglo je pala njihova vrednost, a da ponovimo, banka ih je kupovala kada su bile najskuplje.

Krajem 2022. godine portfelj dugoročnih hartija od vrednosti SVB-a vredeo je na tržištu svega 76 milijardi dolara, a banka ih je platila 91,3 milijarde dolara; samo po tom osnovu, imala je gubitak od preko 15 milijardi dolara. Po američkim računovodstvenim propisima, to se knjigovodstveno vodi kao „nerealizovan gubitak“ – do njega ne mora doći ako banka ne proda hartije. Tek kada banka proda hartije pre dospeća, ona je u obavezi da proknjiži gubitak u bilansima.

Kako su startapovi počeli da troše depozite još od prošle godine, banka je bila prinuđena da počne da prodaje deo svog portfelja hartija od vrednosti, pritom naravno gubeći novac zbog pada njihove cene. To je dovelo do knjigovodstvenog gubitka od (svega) 1,8 milijardi dolara.

Početkom marta banka je objavila da će da pokušati da privuče na tržištu 2,5 milijardi dolara svežeg novca kako bi pokrila taj gubitak i povećala kapital. U tom pokušaju su se preračunali: „rupa“ u bilansima, odnosno „nerealizovani gubitak“ nije mogla da promakne berzanskim „ajkulama“. Jedan od većih „igrača“ u svetu venture kapitala Piter Til je preko Tvitera upozorio da je dalje poslovanje banke rizično.

To je bio okidač za pravi stampedo: za samo 24 časa iz SVB je povučeno fantastičnih 40 milijardi dolara, što je dovelo do zatvaranja banke. Protiv Tila je pokrenuta istraga, ali on se brani da je ipak zadržao čak 50 miliona dolara u toj banci, mada je najveći deo para povukao na vreme.

Država ipak spasava sve depozite

Panika sa povlačenjem depozita iz SVB je počela u četvrtak 9. marta, a banka je zvanično zatvorena u petak 10 marta.

Pored SVB banke, depoziti su počeli da se naglo povlače i iz njujorške Signature Bank, koja raspolaže imovinom od 110 milijardi dolara i imala je sličnu strukturu plasmana kao i SVB. Regulatori su i nju stavili pod prinudnu upravu.

Ko god nije povukao depozit iz SVB i Signature banke do kolapsa, sigurno nije spavao preko vikenda, sve dok nije objavljeno zajedničko saopštenje FDIC i ministarstva finansija da će se isplatiti svi depoziti, uključujući i neosigurane.

Tempirana bomba od 620 milijardi dolara

Ukupni „nerealizovani gubici“ američkih banaka su na nivou od 620 milijardi dolara. Krah dve banke doveo je do naglog povlačenja neosiguranih depozita iz velikog broja američkih banaka srednje veličine u nekoliko najvećih, tzv. sistemskih banaka, za koje ulagači sa pravom veruju da će ih država sigurno spasavati.

U problemu se našlo čak oko 200 banaka u SAD. Kako bi izbegle kolaps finansijskog sistema, Federalne rezerve (američka centralna banka) su pustile čak 300 milijardi dolara svežeg novca kako bi povećale likvidnost banaka. To je imalo kratkotrajan pozitivan efekat, ali efekat nesigurnosti nije mogao tek tako da nestane.

Najviše je stradala First Republic Bank (FRB), koja je 14. po veličini u SAD. Iz banke je takođe počelo povlačenje depozita, a vrednost njenih akcija se strmoglavila na berzi. Nije mnogo ni pomoglo ni to što je nekoliko najvećih američkih banaka pozajmilo FRB čak 30 milijardi dolara.

Vrednost akcija First republic bank

Grafik: vrednost akcija First Republic Bank

Sve do utorka 21. marta delovalo je da je neminovan i slom FRB, što bi dovelo do dodatnih problema na finansijskim tržištima. Američke vlasti su se toga očigledno uplašile, pa je tog dana ministarka finansija Dženet Jelen obećala da će država zaštititi sve depozite u bankama.

Dženet Jelen se inače nije nimalo proslavila u ovoj krizi. Nedelju dana pre izjave da će pokriti sve depozite, na saslušanju u Senatu davala je nemušte odgovore na pitanje senatora iz Oklahome kako misli da zaštiti male banke iz te države od bežanja depozita.

Nastup Jelenove očigledno nije nikoga ubedio, naprotiv, došlo je do dodatnog povlačenje depozita iz banaka srednje veličine ka velikim „sistemskim bankama“.

Jelenova je inače 2017. godine, dok je bila na čelu FED-a, izjavila da se za njenog života ne može dogoditi nova finansijska kriza. Prošlo je svega pet godina, Jelenova je i dalje živa, a desila se i kriza.

Slom Credit Suisse banke

Nesigurnost u bankarskom sektoru se vrlo brzo prenosi svuda gde je „tanko“. Nekoliko dana posle kraha dve američke banke, na udaru se našla jedna od dve najveće švajcarske bake Kredi Svis (KS). U pitanju je ogromna banka, 19. po veličini u Evropi, mnogo značajnija nego što je američka SVB.

Problemi Kredi Svisa nisu povezani sa rastom kamatnih stopa centralnih banaka kao što je slučaj sa SVB; izloženost te banke promeni vrednosti obveznica je minimalna.

Banka je niz godina imala gubitke u sektoru investicionog bankarstva.

Poslovanje tog dela banke pratio je čitav niz skandala; na primer, propast hedž fonda Ahelos napravila je gubitak banci od čak 5,5 milijardi dolara. Reputacija banke pretrpela je veliki udarac kada je obelodanjeno da špijunira svoje zaposlene, a banka je sumnjičena i da učestvuje u pranju novca od droge.

Problemi u poslovanju doveli su do promene više čelnih ljudi banke za samo par godina, što je dodatno oslabilo poverenje u kvalitet upravljanja. KS je izgubila i milijarde prilikom propasti Greensill Capitala 2021. godine.

Pokušaj da se banka više usmeri ka poslovanju sa ultrabogatim klijentima pretrpeo je udarac izbijanjem rata u Ukrajini. Uvođenje sankcija ruskim tajkunima uticalo je da se znatno smanji poslovanje sa krupnim kapitalom, ne samo iz Rusije; čak i oni kojima nisu uvedene sankcije više nisu želeli da posluju ni sa jednom zapadnom bankom, pa ni sa KS, u strahu da ne potpadnu pod sankcije.

Kredi Svis se i pre ove krize nalazila na „staklenim nogama“. Bankarska kriza u SAD dovela je i do paničnog povlačenja depozita iz te banke. Ništa nije pomogla ni injekcija za likvidnost Švajcarske nacionalne banke od 50 milijardi švajcarskih franaka.

Kako bi izbegli potpuni krah KS, švajcarske vlasti su (opet preko vikenda, kao i Amerikanci) intervenisale i „prinudile“ najveću švajcarsku banku UBS da u ponedeljak 20. marta kupi KS za tri milijarde franaka. Kako bi se izvela ta operacija, Švajcarska je bukvalno preko noći promenila i čitav niz bankarskih propisa.

Pritom je načinjen veliki faul prema vlasnicima obveznica banke u visini od 17 milijardi franaka, koji će sve izgubiti, za razliku od akcionara banke koji će ipak dobiti tri milijarde franaka za kapital. Po pravilu, slom banke prvenstveno snose akcionari, pa tek posle stradaju vlasnici obveznica; švajcarske vlasti su uradile suprotno, uprkos upozorenjima MMF-a i drugih institucija.

To je dodatno poremetilo finansijska tržišta, pa su već od ponedeljka 20. marta bankarske akcije počele ponovo da padaju, što je na kraju navelo da 21. marta Dženet Jelen izjavi da će se isplatiti svi depoziti.

Švajcarska centralna banka je „garantovala“ UBS da neće morati da trpi gubitke preko određenog iznosa zbog pripajanja KS, kao i da će obezbediti dodatnu likvidnost. Teško je proceniti koliko će na kraju Švajcarsku koštati spasavanje KS; u ovom trenutku za ovu transakciju data je podrška UBS od čak 209 milijardi švajcarskih franaka iz državnih fondova.

Labava monetarna politika je došla na naplatu

Naglo povećanje kamata uzdrmalo je finansijski sistem koji se, slobodno možemo reći, „navukao“ na višegodišnju politiku jeftinog novca koga je bilo u izobilju. Samim tim naglo su porasli i rizici u sistemu.

Slom SVB i Signature banke neposredna je posledica naglog povećanja kamata. Intervencijama monetarne vlasti (povećanjem likvidnosti banaka), kao i intervencijama ministarstava finansija SAD i Švajcarske kriza je trenutno sanirana, ali problemi ostaju. Pred FED-om, kao i drugim velikim centralnim bankama, nalazi se veoma težak izbor: da li da spasava banke svežim novcem, što će dodatno raspiriti već visoku inflaciju, ili da nastavi sa restriktivnom monetarnom politikom u borbi protiv inflacije. U toj dilemi, lako je moguće da se naprave greške, koje mogu da imaju nesagledive posledice na stabilnost zapadnog finansijskog sistema.