Cilj je stabilno snabdevanje gorivom
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava s...
Industrija vune nekad je bila razvijena i izvozno orijentisana. Danas je opstao veoma mali broj vunarskih predionica u Srbiji. Na domaćem tržištu vuneni proizvodi koji su prirodni materijali čine samo oko deset odsto, dok je 90 odsto sintetičkih tekstilnih proizvoda
Koliko su „tanke“ niti vunarske industrije u Srbiji, dovoljno govori podatak da danas postoji samo desetak firmi (predionice u Zlatiborskom okrugu, Pirotu i Dimitrovgradu), dok je pre 90-ih godina prošlog veka bilo više stotina ovih firmi u Srbiji koje su izvozile 95 odsto vunenog prediva. Da je teško stanje u vunarskoj industriji ocenjuje Jelena Kostić, menadžerka prodaje u porodičnoj firmi Kosteks iz Pirota, koja se bavi proizvodnjom vunenog prediva i ručnog pletiva.
Prema njenoj oceni, na domaćem tržištu se često može primetiti tekstilna roba za koju se navodi da je po sastavu mešavina vune i sintetike, a zapravo je samo sintetika.
„Kupci u Srbiji ne prave razliku između materijala, nemaju ni mogućnosti da saznaju nešto o prirodnim svojstvima, nego kupuju sintetiku koja je jeftinija”, konstatuje menadžerka porodičnog preduzeća u koje je protkano trideset godina napornog rada, traganja za poslovnim partnerima i saradnje sa najpoznatijim proizvođačima tepiha iz Engleske i Belgije.
Proizvodni asortiman Kosteksa, napravljen stoprocentno od vune, koristi se za tkanje ćilima, izradu tepiha, proizvodnju beretki i ručno pletenje.
Šta se promenilo u poslednjih trideset godina u tehnologiji proizvodnje, da li se i koliko razlikuje proizvodnja?
Firmu je osnovao moj otac 1993. godine, a sa proizvodnjom vunenog prediva počeli smo 2003. godine. Za dvadeset godina rada kompletno smo promenili mašinski park i proširili asortiman proizvoda, tako da sada, pored vunenog prediva, izrađujemo vunicu i naddušeke, jorgane i jastuke punjene vunom. U proizvodnji ne može mnogo da se promeni kad se radi sa prirodnim materijalima, jer vuna mora da se radi na tradicionalan način da bi zadržala svoja prirodna svojstva i karakteristike. Prilikom izrade naših proizvoda i prerade vune nemoguće je uvesti kompjutersku proizvodnju. Kad se proizvode tkanine od sintetike, onda može da se uvede kompjuterska proizvodnja, zato što računar traži jednake parametre, što je kod vune neizvodljivo jer je jedno vlakno duže i tanje, drugo kraće i deblje. I računar to ne može da prepozna, tako da je tekstilnu proizvodnju od prirodnih materijala nemoguće kompjuterizovati, već mora da se radi na tradicionalan način.
Zato je potrebno da proizvođači imaju znatno veće znanje za preradu prirodnih materijala, nego veštačkih sintetičkih tkanina. U tehnološkom procesu nije se mnogo toga promenilo u poslednje tri decenije, ali radi se sa savremenijim mašinama na završnim fazama, prilikom dorade materijala, dok je proces prerade tradicionalan. Kako se radilo pre 30 godina sa tekstilnim prirodnim materijalima, tako je i danas.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Žalosno je da naša PKS ne nađe put vune ka evropskom tržištu kako bi se pospešila veća proizvodnja ovčarstva, a samim tim i vune.
Zalažem se za povezivanje sa dijasporom koja ima bolji uvid u potražnju ino tržišta za naše domaće proizvode koji bi povećali BDP, a ne bi ničim ugrozili životnu sredinu.