Zašto plaćamo karbonske kvote

Dramatične promene u energetskom sektoru zahtevaju da država utvrdi jasnu strategiju i da odredi pravac razvoja u narednim godinama. Do kraja 2050. godine EU treba da eliminiše emisiju uglјovodonika, što će zahtevati ogromne investicije – praktično neku vrstu industrijske revolucije

Dve veoma značajne stvari za energetski sektor u Evropi dogodile su se ovog leta. Evropska komisija je sredinom jula objavila ambiciozni program „Fit za 55“ za redukciju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte – više detalјa o tome bilo je u prošlom broju Nove ekonomije. Ukratko, do kraja 2050. godine EU treba da eliminiše emisiju uglјovodonika što će zahtevati ogromne investicije – praktično neku vrstu industrijske revolucije.

Drugi veoma značajan događaj je velika kriza u snabdevanju strujom i gasom na kontinentu, uz nagli skok cene oba energenta. Prirodni gas u septembru bio je oko četiri puta skuplјi nego u isto vreme prošle godine, a u isti mah je i cena struje otišla u nebesa. Da stvari budu još gore, EU dočekuje zimu sa nedovolјno punim skladištima gasa (oko 70% umesto višegodišnjeg proseka od 90-95%); u slučaju da zima bude oštra, ta kriza će dodatno eskalirati.

Ova dva događaja su na neki način komplementarna – kriza sa energentima je posledica pogrešne strategije EU u energetici koja se oslonila isklјučivo na forsiranje tzv. obnovlјivih izvora energije, odnosno energije vetra i sunca. Ti izvori su imanentno nestabilni: krajem leta došlo je do višenedelјenog „nestanka“ vetra na ogromnom području Zapadne Evrope, što je drastično smanjilo proizvodnju struje od vetra (u Danskoj se i do 80% energije dobija na taj način) i otvorilo ogromnu rupu u snabdevanju. Zapadna Evropa se spasla od nestašica aktiviranjem „prlјavih“ termocentrala, ali uz ogromne troškove.

Sve to će imati reperkusije i na energetsku situaciju u Srbiji. Dramatične promene u energetskom sektoru zahtevaju da država utvrdi jasnu strategiju i da odredi pravac razvoja u narednim godinama.

Nagli skok cene struje za privredu u Srbiji

Kako bi potisnula korišćenje fosilnih goriva, EU je uvela sistem karbonskih kvota – ETS; cene tih kvota su naglo skočile ove godine, čime je drastično poskupela struja iz termocentrala, koje su primorane da kupuju te karbonske kvote (ideja EK je da se proizvodnja struje iz fosilnih goriva na taj način učini nerentabilnom).

Iako Srbija nije u EU i ne primenjuje karbonske kvote, cene struje za privredu se određuju na osnovu cene na budimpeštanskoj berzi (građani su zaštićeni fiksnom tarifom). Usled naglog skoka cene karbonskih kvota, kao i cene gasa, cena struje na berzi u Budimpešti je drastično skočila – čak tri puta za kratkoročne isporuke u odnosu na početak godine. 

To se preslikalo i na cene struje u Srbiji; početkom septembra, cena koju EPS zahteva od kupaca za godišnji ugovor je oko 60% veća nego što je bila početkom godine, uz trend dalјeg povećanja. Najveći broj preduzeća ima ugovor o snabdevanju sa EPS-om do 31. 12. 2021. godine, tako da će se „strujni udar“ osetiti tek od sledeće godine. EPS nije monopolista za snabdevanje strujom, pošto se ona može kupovati i od privatnih dobavlјača. Ali, tu je tek bilo problema: zbog naglog skoka berzanske cene, pojedini privatni snabdevači čak su morali da raskinu ugovore sa potrošačima.

Za utehu, srpska industrija neće morati da plaća pored uvećanih računa za struju i nove cene za karbonske kvote; na grafikonu se može videti da je cena karbonskih kvota u EU utrostručena za proteklih godinu dana. Zbog politike EK cene tih kvota će i dalјe rasti i to postaje sve veći trošak velikog broja preduzeća iz EU, jer se preliva ne samo na cenu energije, nego i na njihove troškove. Izostankom ovog de fakto oporezivanja naša preduzeća postaju sve konkurentnija u odnosu na proizvođače iz EU, koji su prinuđeni da plaćaju (preskupe) karbonske kvote. 

Pritisci iz EU

Iluzorno je očekivati da će „partneri“ iz EU pustiti da Srbija koristi blagodeti svog geografskog položaja i okolnost da ima dovolјno relativno jeftine struje iz sopstvenih izvora. Pritisci dolaze od strane „Energetske zajednice“ (EZ) – dobrovolјne organizacije koju čine EU i aspiranti za EU sa Balkana kao i Ukrajina, Gruzija i Moldavija. Direktor sekretarijata EZ Janez Kopač koristi svaku priliku da sugeriše uvođenje karbonskih kvota i forsira razvoj isklјučivo obnovlјivih izvora; nije greška reći da se ponaša kao plaćeni lobista. 

Kopač se posebno istakao i napadima na „Južni tok“, pa onda na „Turski tok“, ali i pored tih „dobronamernih preporuka“, gasovod je završen. Time je obezbeđena povolјnija cena gasa (ne plaća se više preskup tranzit preko Mađarske zbog toga što smo bili slepo crevo) a uz to se naplaćuju tranzitne takse za prenos gasa preko naše teritorije, pa sada mi zarađujemo od Mađara, a ne obrnuto. Pored toga, znatno je povećana energetska bezbednost zemlјe, jer Srbija ne zavisi više samo od jednog pravca za snabdevanje gasom. Da smo bespogovorno slušali preporuke Kopača odnosno EZ, od toga ne bi bilo ništa.