Vesti iz sveta

28.09.2023. 12:08

The Guardian

Autor: Čedomir Savković

Aerozagađenje nije samo problem u Srbiji

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

Aerozagađenje u Beogradu

U Severnoj Makedoniji skoro dve trećine ljudi živi u oblastima sa više od četiri puta većim nivoom aerozagađenja PM 2,5 česticama, mereno prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i to je evropska zemlja koja je najteže pogođena zagađenjem vazduha. Među zapadnoevropskim zemljama, kako se naglašava, veliki problem sa lošim vazduhom ima Italija.

Kako prenosi britanski The Guardian, koji je nedavno sproveo istraživanje o aerozagađenju u Evropi, Istočna Evropa je u znatno lošijem položaju od Zapadne Evrope, u pogledu zagađenja vazduha.

Srbija je inače nedavno počela da primenjuje Evropski indeks za merenje kvaliteta vazduha.

Stanje u Srbiji

Troškovi za čistiji vazduh u Srbiji kreću se od 651 milion do 2,5 milijardi evra u narednih devet godina, piše u predlogu Programa za zaštitu vazduha od 2022. do 2030. godine koji je bio na javnoj raspravi krajem 2021. godine.

Cilj programa je da se do 2030. godine smanji aerozagađenje, koje prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) utiče na porast respiratornih oboljenja, uključujući i karcinome.

Među zapadnoevropskim zemljama treba naglasiti Italiju, zemlju gde više od trećine ljudi koji žive u dolini Po i okolnim područjima udiše vazduh koji je četiri puta zagađeniji od vazduha koji je u skladu sa smernicama SZO.

U Velikoj Britaniji, tri četvrtine stanovništva živi u oblastima gde je izloženost PM 2,5 između jedan i dva puta veća od smernica SZO, a vlada te zemlje kao jednu od mera najavljuje plan o zabrani automobila koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem do 2030. godine.

Političari širom Evrope imaju moralnu odgovornost da se hitno pozabave opasno zagađenim vazduhom na kontinentu, kaže Marija Neira, direktorka odeljenja Svetske zdravstvene organizacije (SZO)  za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje.

Evropa se suočava sa ozbiljnom krizom javnog zdravlja, pri čemu skoro svi na kontinentu žive u oblastima sa opasnim nivoom zagađenja vazduha.

Utvrđeno je da u Evropi 98 odsto ljudi živi u područjima koja prevazilaze smernice SZO za PM 2,5 odnosno, sitne čestice koje  izazivaju zagađenje vazduha i povezane su sa 400.000 smrtnih slučajeva godišnje.

Neira je rekao da političari moraju brzo delovati kako bi smanjili obim i ozbiljnost zagađenja.

„Kao lekar, ne mogu da odolim iskušenju da podsetim ljude da je reč o moždanom udaru, o srčanim oboljenjima, o astmi, o raku pluća, dijabetesu, maloj porođajnoj težini, prevremenim porođajima“, dodala je Neira.

Ona je rekla da ne bi bilo prihvatljivo da se 98 odsto Evropljana snabdeva opasno zagađenom vodom, a isto bi trebalo da važi i za vazduh koji udišu:

„Ljudi kažu da su naše smernice veoma stroge i veoma ambiciozne. Ali ne vidim ambiciju u predlaganju nečega što će učiniti da manje ljudi bude bolesno“.

Evropski parlament je izglasao usvajanje smernica svetske zdravstvene organizacije (SZO) o štetnim PM2,5 koje izazivaju aerozagađenje, ali tek 2035. godine.

„Pozivamo zemlje da deluju brzo, uviđajući da će svaka promena u nivou kvaliteta vazduha imati direktan uticaj na javno zdravlje, klimu i životnu sredinu. Odlaganje ovih ključnih mera imaće ozbiljne posledice po dobrobit ljudi i planete“, dodaje Neira.

Aerozagađenje i otpad, glavni problemi koje treba da rešimo

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.