Aerozagađenje i otpad, glavni problemi koje treba da rešimo

Ministarstvo zaštite životne sredine je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine raspisalo konkurs na koji mogu da se prijave gradovi i opštine u Srbiji. Cilj je da se zamene stare kotlarnice i smanju aerozagađenje, a pored toga neophodno je i da se rešava problem otpada i otpadnih voda.

Prema rečima ministarke zaštite životne sredine, Irene Vujović, konkurs se realizuje zajedno sa evropskim partnerima, a obezbeđena su i dodatna sredstva kako bi se poboljšao kvalitet vazduha u Srbiji.

„Molim sve zaposlene, pre svega opštine i gradove da pripreme svoje projekte i da se jave na konkurs za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama, svi oni koji su koristili ugalj, lož ulje i mazut imaće priliku da promene svoje kotlove na ekološki efikasnije energente“, dodala je Vujović.

Ona je inače prisustvovala obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine na Kalemegdanu, gde je u Paviljonu „Cvijeta Zuzurić“ održan i Sajam zelenih ideja, projekata i inovacija.

Među učesnicima su istraživački instituti, lokalne samouprave, razna udruženja koja svojim inovacijama doprinose borbi protiv klimatskih promena i osmišljavanju održivog poslovanja u privredi.

Kako dodaje, sve to se odnosi na gradove i opštine koji imaju prekomerno zagađenje i koji su usvojili svoj plan kvaliteta vazduha.

Prema njenim rečima, zamena kotlarnica, ne sprovodi se samo u javnim ustavnovama, već i u individualnim domaćinstvima. Takođe, izdvajaju se i značajna sredstva za pošumljavanje.

Evropska delegacija, Ambasada Kraljevine Švedske, UNDP, odvajaju značajna donatorska sredstva kako bi pravili pomake na bolje u zaštiti životne sredine, rešili aerozagađenje i probleme u vezi sa odlaganje otpada, dodala je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Čistimo divlje deponije, ali im đubre uredno i vraćamo

ODLAGANJE OTPADA, OTPADNIH VODA

Zahvaljujući tim sredstvima, pored podrške ovih inovativnih ideja, podržava se i javni i privatni sektor. Zelene investicije su nam kako objašnjava neophodne kako bi mogli da unapredimo kvalitet životne sredine i bolji život svakoga od nas:

„To se najviše odnosi na izgradnju regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom i ono što je najvažnije postrojenja za preradu otpadnih voda. Trudimo se da realizujemo što više tih projekata i naravno, imamo veliku pomoć, ne samo finansijsku već i stručnu od partenra koji su ovde sa nama“, rekla je Irena Vujović.

„Nakon obeležavanja svetskog dana zaštite životne sredine, počinjemo i sa Zelenom nedeljom u Evropskopj uniji, a nju ćemo u Srbiji realizovati na nekih dvadesetak mesta. Mi u EU radimo zajedno kako bismo aktivirali i zajednice i čitave države da radimo zajedno na čistom vazduhu, vodi, bezbednoj hrani“, rekao je šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre.

Kako je dodao za sve to neophodne su veštine i inovacije, stručni ljudi, od poljoprivrednika do kreatora politike.

„Mi nastavljamo da radimo na realizaciji zelenog i najnaprednijeg zakonodavstva koje postoji. Želimo da postanemo prvi kontinent koji će biti karbonski neutralan 2050. godine“, izjavio je Žiofre.

Sa Ministarstvom zaštite životne sredine, kako podseća, EU delegacija radi na uspostavljanju zakonodavstva koje već postoji u EU i koje je usmereno na zaštitu životne sredine.

Događaju su prisustvovali stalni predstavnik UNDP-a Jakup Beriš, ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David, ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid, kao i regionalni direktor Evropske investicione banke (EIB), Alesandro Bragonzi.

Bragonzi je rekao da je Srbiji u procesu evrointegracija kroz filijalu te banke EIB Global obezbeđena podrška u napretku u poglavljima 14. koje se odnosi na energetiku, kao i poglavlju 31 koje se odnosi na klimatske promene i zaštitu životne sredine.

Na sajmu su među izlagačima bili Centar za promoviju nauke (CPN), Institut Mihajlo Pupin, ekološke zadruge, gradovi i opštine, poput Novog Pazara, Sokobanje, Javnog preduzeća Srbijašume koje gazduje državnim šumama, kao i nekim zaštićenim područjima.

Kod Paviljona Cvijete Zuzurić izloženi su i radovi koji predstavljaju takozvano održivo korišćenje odeće, čime se smanjuje zagađenje koje stvara modna industrija u svetu.

Izloženi su i radovi koji predstavljaju takozvano održivo korišćenje odeće, čime se smanjuje zagađenje koje stvara modna industrija u svetu.

CPN je posetiocima omogućio ulazak u svojevrsnu vremensku kapsulu u kojom može da se odgleda film o tome kako bi ljudska svakodnevnica mogla da izgleda u budućnosti, 2057. godine.

Kao primer uzeta je lokacija na Dunavu, kod Zemuna, na plaži Lido koje se nalazi na Velikom ratnom ostrvu.

Detaljn iz filma koji se prikazuje u vremenskoj kapsuli CPN-aFoto: Screenshot

ZELENE INOVACIJE U PRIVREDI

Za Javni poziv za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, odnosno projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ obezbeđeno je osam miliona evra od strane Evropske unije, kao i dodatne finansije Švajcarske 6,6 miliona evra, Švedske u iznosu od 1,4 miliona evra, dok Srbija iz svojih sredstava izdvaka 0,8 miliona evra.

Projekat je počeo prošle i traje do 2026. godine. Do sada je 16 novih poslovnih rešenja dobilo sufinansiranje od ukupno 726.000 evra, što su sredstva EU.

Rešenja su, kako se dodaje, namenjena za ubrzanje zelene tranzicije srpske privrede. Poziv je namenjen istraživačkim institucijama, organizacijama civilnog društva, lokalnim samoupravama, upravljačima zaštićenih područja, udruženjima poljoprivrednika.

Projekat sprovodi organizacija Ujedninjenih nacija UNDP, a detalji mogu da se pogledaju na SLEDEĆEM LINKU.

Najbolji predlozi ideja dobijaju mentorsku i tehničku podršku, a za najuspešnije obezbeđeno je sufinansiranje.

Neodgovorno upravljanje rudarskim otpadom: Bez dozvole radi 20 operatera