Vesti iz sveta

01.05.2014. 10:05

Dojče Vele

Autor: Nova Ekonomija

Alstom, kamen spoticanja u Francuskoj

Američki Dženeral elektrik ponudio je 16,9 milijardi dolara za deo francuske kompanije Alstom koji se bavi energijom.

Međutim, ipak sporazum još nije konačno prihvaćen zbog mogućih rivalskih ponuda i politika u Francuskoj.

Danas objavljenu ponudu Dženeral elektrika upravni odbor Alstoma je odobrio, ali će sačekati mesec dana do formalnog prihvatanja ili odbijanja.

Dženeral elektrik bi tim sporazumom dobio deo Alstoma koji se bavi proizvodnjom i servisiranjem opreme za proizvodnju i prenos električne energije, a Alstom bi zadržao odeljenje za saobraćaj koje proizvodi brze vozove. 

Sporazum međutim nije gotov pošto je francuska vlada, koja redovno interveniše u korporacijskom odlučivanju, postavila pitanje da li bi 
prodaja Alstoma američkoj kompaniji ugrozila energetsku nezavinost Francuske i radna mesta. 

Zvaničnici u Francuskoj su tražili dodatno vreme kako bi se omogućilo nemačkom Simensu da da svoju ponudu. Simens je juče sapoštio da će dati ponudu ako Alstom odobri pristup u svoje podatke i dozvoli ispitivanje svog poslovanja. 

Odbor Alstoma je jednoglasno ocenio da ponuda Dženeral elektrika ima strateške i industrijske koristi i da je dogovor „praktično savršen“.

Negodovanje političara

Francuski predsednik je čitavu priču podigao na najviši politički nivo. Istovremeno ona je primer za mnogobrojne probleme u toj zemlji. GE jedna od vodećih svetskih kompanija u sferi tehnologije, trebalo je da preuzme francusku kompaniju za skoro deset milijardi evra. Međutim, kompanije su račun napravile bez političara, preneo je danas Dojče vele. 

„Odbijamo da se taj nacionalni simbol proda iza leđa akcionara, zaposlenih i francuske vlade. Privredni i industrijski interesi Francuske će se braniti“, saopštio je francuski ministar privrede Arno Monteburg na Tviteru. 

Alstom u Francuskoj važi za strateški važnu kompaniju, jer je aktivna u energetskom sektoru, posebno zato što pravi turbine za brojne nuklearne elektrane u zemlji. Ali i više od toga: slučaj Alstom je „nažalost još jedan znak da je Francuska skrenula s puta“, smatra Žan-Fransoa Kope, predsednik opozicione desničarske Unije za narodni pokret (UMP). 

„Ne dozvolite da se ponove greške iz prošlosti“, napisao je na Tviteru socijalista, bivši ministar Žan-Pjer Ševenman. Kao primere je naveo Pechiney, Arcelor-Mittal, Lafarge, sve industrijske kompanije, koje je progutala konkurencija iz inostranstva. 

Primeri pokazuju da Francuskoj preti opasnost od gubljenja industrijske baze. Statistička služba Evropske unije, Eurostat, izračunala je da udeo industrije u francuskoj privredi iznosi 12,8 procenata, što je duplo manje nego u Nemačkoj i znatno manje nego u Španiji ili Italiji.Pre deset godina, tadašnja konzervativna vlada Alstom je spasila poreskim novcem i time sprečila da kompaniju preuzme nemački Simens. Sada bi upravo preuzimanje od strane Simensa trebalo da bude rešenje problema. Nemačka kompanija zauzvrat bi trebalo posao sa železničkim saobraćajem da prepusti Alstomu. Francuska kompanija do sada je sa svojim brzim vozovima mogla da konkuriše Simensovim ICE vozovima. 

dženeral elektrik (GE) i Simens u industrijskom poslovanje ostvaruju zaradu od oko 75 milijardi evra, dok Alstom beleži oko 20 milijardi evra. „Veliki deo posla Alstom obavlja sa francuskim mušterijama, kao što su francuska železnica SNCF ili snabdevač energijom Gaz de France. A te mušterije proteklih godina nisu mnogo kupovale“, kaže Tomaž Mihalski, profesor na Višoj školi za ekonomiju HEC u Parizu. 

Izgleda kao da francuska vlada više naginje ponudi Simensa nego američkog GE. „Postoji još uvek taj refleks, da bi firme morale da ostanu francuske, ali vlada zna da je jako zadužena i da nema previše finansijskog manevarskog prostora“, ocenjuje profesor Mihalski za Dojče vele. 

Mihalski smatra da promena razmišljanja ne bazira isključivo na nedostatku sredstava. Kada je 2012. godine kompanija za proizvodnju i trgovinu čelikom ArcelorMittal ugasila svoje visoke peći u Loreni, političari su negodovali, ali intervencije nije bilo. Vlada nije reagovala ni u aprilu ove godine, kada je drugi najveći svetski proizvođač građevinskog materijala Lafarge, nakon fuzije sa švajcarskom kompanijom Holcim, premestila centralu u Švajcarsku. 

Vlasti nastoje da izbegnu da se ponovi slučaj čuvene industrijske kompanije Pechiney. Bivšeg četvrtog svetskog proizvođača aluminijuma, 2003. godine je preuzela kanadska Alcan-grupa. „Alcan je potom raskomadao Pechiney, pojedine delove prodao, druge zatvorio i otpustio ljude“, podseća ekonomski stručnjak Mihalski. 

Očuvanje radnih mesta i poreskih prihoda potpuno podrediti interesima akcionara, za Francuze je bio pravi šok, jer to nije u skladu sa njihovom privrednom kulturom. „Francuzi zato daju prednost alijansi sa nemačkim firmama. Njihov način razmišljanja im je bliži od anglosaksonskog“, smatra Mihalski. 

Prema mišljenju francuskog ministra privrede, sa ponudom Simensa bi mogla da nastanu dva evropska šampiona. Monteburg situaciju poredi sa stvaranjem evropskog proizvođača aviona Erbasa, kao konkurenta američkom Boingu. 

Nemački ministar privrede Zigmar Gabrijel smatra da je ideja izrazito šarmantna. Povezivanjem Simensa i Alstoma otvaraju se velike mogućnosti za obe zemlje, saopštio je njegov portparol.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.