Amerika podiže gornju granicu javnog duga, izbegnuta finansijska kriza

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena i predstavnika republikanske većine u Kongresu SAD postigli su načelni dogovor o povećanju maksimalnog zaduživanja opšte države za 2024. godinu, nakon više nedelja pregovora. Ovaj limit se neće primenjivati ne potrošnju za potrebe nacionalne odbrane, potvrdio je neimenovani izvor upoznat sa tokom pregovora, prenosi Rojters.

Dogovoreno je da gornja granica javnog duga ne sme biti veća od 31,4 biliona (hiljada milijardi) dolara za troškove, što je približno isti iznos i tekuće budžetske godine.

Predsednik SAD Džozef Bajden pozdravio je načelni dogovor i ocenio da je učinjen „važan korak napred“ i kompromisno rešenje koje ipak ne odstupa od ključnih prioriteta demokrata.

O RUDNIKU LITIJUMA NA GRANICI NEVADE I OREGONA ODLUČUJU SUDIJE

„Sporazum predstavlja kompromis, što znači da niko nije dobio sve što želi. To je odgovornost upravljanja (državom)“, rekao je Bajden.

Prema njegovim rečima, sporazum je dobra vest za američki narod jer sprečava „katastrofalan razvoj događaja“ koji je mogao izazvati recesiju, ugroziti penzione fondove i doprineti gašenju miliona radnih mesta.

„Pregovarački timovi uskoro će završiti tekst zakona. Pozivam oba doma da što pre potvrde sporazum“, istakao je Bajden.

Detalji dogovora

CNN je naknadno objavio i stavke postignutog dogovora, među kojima su najvažnije: 

Rešave ovog pitanja do narednih izbora: Sporazum bi suspendovao ograničenje duga do 1. januara 2025. godine, čime bi prestao da bude potencijalno pitanje na predsedničkim izborima 2024. godine.

Ograničava potrošnju koja se ne odnosi na odbranu: Prema dogovoru, potrošnja koja se ne odnosi na odbranu bi ostala skoro pa ista u fiskalnoj 2024. godini, a povećala bi se za jedan odsto u narednoj godini, uz određena prilagođavanja i izmene.

Prilagođavanja uključuju transfer 20 milijardi dolara  namenjenih finansiranju tamošnje Poreske uprave na druge oblasti, kao i ukidanje 30 milijardi dolara finansiranja pomoći za COVID-19, navodi izvor CNN-a.

U budžetu ostaje pet milijardi dolara finansiranja za ubrzanje razvoja vakcina i lečenja COVID-19, kao i finansiranje vakcina i lečenja za ljude bez zdravstvenog osiguranja.

Nakon fiskalne 2025. godine, prema rečima neimenovanog visokog zvaničnika Bele kuće, neće biti ograničenja budžeta.

Sporazumom je predviđeno da se potroši 886 milijardi dolara na odbranu, 121 milijarda dolara na medicinsku negu veterana i 637 milijardi dolara na druge programe koji se ne odnose na odbranu, nakon prilagođavanja.

Zakon o gornjoj granici duga koji su republikanci u Predstavničkom domu usvojili prošlog meseca bi vratio diskrecionu potrošnju na nivoe fiskalne 2022. godine, a zatim bi ograničio rast potrošnje na jedan odsto tokom naredne decenije.

Proširuju se uslovi za dobijanje socijalne pomoći: Sporazumom se traži privremeno proširenje radnih uslova za pojedine grupe stanovništva koje dobijaju bonove za hranu.

Trenutno, radno sposobne odrasle osobe bez dece uzrasta od 18 do 49 godina mogu da dobiju bonove za hranu samo tri meseca na svake tri godine, osim ako nisu zaposleni najmanje 20 sati nedeljno ili ispunjavaju druge kriterijume.

Sporazum bi povećao gornju granicu mandata na 55 godina u fazama, navodi se u tekstu zakona.

Zaposlenje neće biti uvedeno kao uslov za dobijanje Medicaid zdravstvene zaštite, na šta su republikanci u Predstavničkom domu pozvali u svom inicijalnom predlogu.

Ponovono pokretanje otplate studentskih kredita: Prema dogovoru, zajmoprimci bi morali da počnu da vraćaju svoje studentske kredite već krajem leta, kao što je Bajdenova administracija najavila. Pauza u otplati studentskih kredita je na snazi od početka pandemije COVID-19.

Takođe, sporazum bi održao Bajdenov plan da obezbedi do 20.000 dolara za otpis duga za kvalifikovane zajmoprimce, rekao je izvor.

Evropi potrebno više investicija i inovacija kako bi stigla SAD