Amerika ubrzano gubi radna mesta

Za program pomoći za nezaposlene trenutno se u Sjedinjenim državama prijavilo 22 miliona ljudi. Fond koji je trebalo da malim preduzećima pomogne da zadrže radna mesta – više nema novca.

Trenutno se za pomoć za nezposlene prijavilo 22 miliona Amerikanaca. To još uvek nije premašilo ukupan broj od 37 miliona tokom Velike recesije iz 2008. godine, ali je brzina kojom nestaju radna mesta sada daleko veća.

Gubitak radnih mesta trebalo je da uspori Federalni program pod nazivom Administracija za pomoć malom biznisu, koji je osnovan sa ciljem da zaposlenima pomogne da zadrže radna mesta. Ali on više nema novca. Američki Kongres za ovaj program odobrio 349 milijardi dolara. Američki sekretar finansija Steven Mnuchin izjavio je da će od Kongresa tražiti dodatnih 250 milijardi.

Iako je ovaj programa bio predviđen za mala i srednja preduzeća (do 500 zaposlenih), veliki deo je ipak otišao i većim preduzećima (npr. većim hotelskim lancima), koja su uspešno lobirala u državnoj administraciji da se deo pomoći preusmeri njima.

Istovremeno, američka privreda zabeležila je istorijski rekord u padu prometa u maloprodaji. Ukupan promet, koji obuhvata prodaju na malo u prodavnicama i prodaju online, kao i potrošnju u restoranima i kafićima, samo je u martu opao za 8,7 odsto u odnosu na prethodni mesec. Prethodno je najveći pad zabeležen u jesen 2008. godine, kada je promet u dva meseca zaredom opao za po 4 odsto.

Pre neki dan je MMF je u svom izveštaju The Great Lockdown trenutnu ekonomsku krizu okarakterisao kao najveću od Velike depresije (trajala između 1929-1933. godine). Američka vlada tada nije imala program spašavanja radnih mesta, a Centralna banka (FED) reagovala je povlačenjem novca iz opticaja. Rezultat je bio skok nezaposlenosti sa 3,2 na 25 odsto na kraju krize. Pre nekoliko nedelja, američki Kongres odobrio je ekonomski paket od 2 triliona dolara, dok je FED najavio kupovinu praktično svih federalnih, munipalnih i korporativnih obveznica da bi ublažio krizu.