Birokratija u Nemačkoj košta privredu 61 milijardu evra godišnje

Mala i srednja preduzeća u Nemačkoj troše godišnje 61 milijardu evra samo na birokratiju, koja je u razumnom obimu neophodna za uredno funkcionisanje privrede, saopštila je nemačka razvojna banka KfW.

U objavljenom istraživanju, piše da zaposleni u oko 3,8 miliona takvih preduzeća u Nemačkoj u proseku potroše sedam odsto radnog vremena na birokratske postupke. To su, kako je izračunato, u proseku oko 32 radna sata mesečno po preduzeću, odnosno ukupno 1,5 milijardi radnih sati godišnje, prenosi Beta.

Reprezentativno istraživanje, koje KfW redovno sprovodi još od 2002. godine, obuhvatilo je 10.000 malih i srednjih preduzeća iz svih privrednih grana i svih veličina. Prema podacima zavoda za statistiku, ukupna prosečna cena radnog sata iznosila je u Nemačkoj 2023. godine 41.30 evra.

Mereno prema toj vrednosti, preduzeća su prošle godine za državne birokratske obaveze izdvojila 61 milijardu evra, što odgovara oko 3,9 odsto svih godišnjih kadrovskih izdataka malih i srednjih preduzeća.

U to nisu uključene obaveze koje se ne mogu izraziti kao radno vreme, a to su dugoročno planiranje ili postupci dobijanja dozvola, problemi sa pristupom organima uprave ili sporna tumačenja određenih pravila.

Konkretno, u anketi su kao neke od birokratskih obaveza navedene obaveze dokumentovanja i sastavljanja informacija, ispunjavanje formulara, na primer za porez i za socijalno osiguranje, kao i vreme potrebno da bi preduzeća ispunila zakonske odredbe i pravila, na primer u oblasti zaštite podataka, radnih prava, ekologije ili minimalnih tehničkih standarda. Kao najveće izazove ispitanici su naveli obaveze sa porezima, obavezu čuvanja i sastavljanja dokumentacije i računovodstvene obaveze.

„Posebno ta psihološka cena u komunikaciji sa birokratijom kod mnogih preduzetnika igra glavnu ulogu. Jedno je jasno – iz perspektive malih i srednjih preduzeća je faktor birokratija ubedljivo najveći rizik za konkurentnost i za Nemačku kao proizvodnu lokaciju“, ocenio je stručnjak KfW-a Mihael Švarc (Michael Schwartz).

Istraživanje je pokazalo da najveće birokratske troškove imaju samozaposleni. Oni u proseku koriste 8,7 odsto svog radnog vremena za obavljanje birokratskih obaveza, a sa porastom broja zaposlenih u preduzećima to utrošeno vreme se smanjuje. Švarc ističe da je birokratija neophodna, ali da napori koje zahteva ne treba da postanu veći od te koristi.

„Pojam birokratija ima jako negativnu konotaciju. Pri tome je birokratija jedan od temelja našeg ekonomskog sistema. Standardizovani i formalizovani postupci su preduslov za delovanje u skladu sa pravilima, za vladavinu prava i poštenu tržišnu utakmicu. Međutim, sa porastom birokratije raste opasnost da izdaci nadmaše korist. Zato je smanjivanje birokratije trenutno iz vizure MSP-a najbitnija tema ekonomske politike“, rekao je Švarc.

Da li se EU ponovo okreće ruskom gasu: Oslanjanje na SAD više nije sigurno