Cene nafte pale su za četiri odsto nakon vesti o uvećanju SAD zaliha, prognozirane rekordne proizvodnje u SAD i Rusiji i dramatične rasprodaje akcija na berzama.
To je treći dan zaredom da su cene nafte u silaznom trendu, prenosi Rojters.
Američka „laka“ nafta (WTI) pojeftinila je u jednom trenutku za 2,04 dolara ili 4,1 odsto na minimum od 47,84 dolara, što je najniži nivo od septembra 2017, da bi se kasnije blago oporavila na oko 48,10 dolara za barel.
Cena severnomorske nafte tipa „brent“ pala je za 2,41 dolar ili 4,5 odsto, na 57,20 dolara, najniži nivo u 14 meseci, da bi se nešto kasnije trgovala na oko 57,61 dolara.
Oba tipa nafte izgubila su više od 30 odsto vrednosti od početka oktobra zbog porasta globalnih zaliha.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i ostali proizvođači nafte su se ovog meseca dogovorili da smanje proizvodnju za 1,2 milion barela dnevno, u nastojanju da podstaknu cene.
Međutim, rezovi se neće realizovati do sledećeg meseca, a u međuvremenu proizvodnja je bila rekordna ili blizu rekordnog nivoa u Sjedinjenim Državama, Rusiji i Saudijskoj Arabiji, što je umanjilo cene nafte.
Ruska proizvodnja nafte dostigla je rekordnih 11,42 miliona barela dnevno ovog meseca, prenosi Rojters pozivajući se na podatke jednog izvora iz naftne industrije.
Proizvodnja nafte iz sedam glavnih basena uljnih škriljaca u SAD trebalo bi da do kraja ove godine, prvi put, poraste na više od osam miliona barela nafte dnevno, saopštila je američka Uprava za energetske informacije.
Zalihe u američkom naftnom čvorištu Kušing, u Oklahomi, porasle su za više od milion barela od 11. do 14. decembra, prema podacima kompanije Genspace.
SAD su nedavno pretekle Rusiju i Saudijsku Arabiju kao najveći svetski proizvođač nafte, budući da je ukupna proizvodnja porasla na rekordnih 11,7 miliona barela nafte dnevno.