Centralne banke napuštaju dolar u korist zlata i veštačke inteligencije

Prema najnovijem istraživanju organizacije OMFIF (Official Monetary and Financial Institutions Forum), svetski finansijski sistem prolazi kroz istorijsku promenu. Po prvi put, veći broj centralnih banaka planira da smanji svoje alokacije u dolarima u narednih deset godina nego da ih poveća, usled rastućih političkih rizika povezanih sa američkom valutom, prenosi Rojters.

Iako dolar trenutno beleži rast od tri odsto u ovoj godini zbog visokih kamatnih stopa u SAD i potražnje za sigurnom imovinom usled rata između SAD i Irana, dugoročni trendovi ukazuju na promenu. Čak 79 odsto centralnih banaka i 60 odsto javnih fondova veruje da se globalni monetarni sistem transformiše ka „multipolarnom“ svetu.

Rezervna aktiva se polako diverzifikuje. Valute poput norveške krune, novozelandskog dolara i britanske funte dobijaju na značaju. Postoji interesovanje za povećanje udela evra i kineskog renminbija (juana), iako se obe valute suočavaju sa strukturnim izazovima. Skoro svi ispitanici vide juan kao efikasno sredstvo za diverzifikaciju portfolija.

Zlato kao stub rezervne strategije i AI

Zlato, koje se nalazi u posedu 82 odsto centralnih banaka, postalo je centralni deo strategije upravljanja rezervama. Kratkoročno gledano, to je imovina koju centralne banke najviše planiraju da kupuju, pri čemu neto 30 odsto ispitanika namerava da poveća svoje zalihe zlata u naredne dve godine.

Javni investitori, koji kolektivno upravljaju imovinom od oko 10 biliona dolara, više ne veruju da će se tržišno okruženje normalizovati, već volatilnost vide kao trajnu karakteristiku. Zbog toga se okreću novim alatima, prvenstveno veštačkoj inteligenciji. Više od 66 odsto centralnih banaka planira da poveća integraciju AI u bliskoj budućnosti. AI se uglavnom koristi za analizu podataka i pozadinske funkcije.

Postoji značajan jaz u primeni jer 89 odsto centralnih banaka u razvijenim ekonomijama koristi AI, u poređenju sa samo 44 odsto na tržištima u razvoju.

Istraživanje pokazuje i promenu percepcije prema tržištima u razvoju. Oko 38 odsto globalnih javnih fondova planira da poveća ulaganja u ove ekonomije, što je porast u odnosu na prošlogodišnjih 27 odsto. Nasuprot tome, potražnja za ulaganjima u razvijene ekonomije naglo je pala sa 47 odsto na 25 odsto. Najprivlačnija tržišta ostaju SAD i Kina, delom zbog njihove vodeće uloge u procvatu veštačke inteligencije.

Skok cene zlata povećao devizne rezerve NBS, koja devize i dalje troši na odbranu kursa