Svet

24.03.2022. 11:35

Forbes

Autor: Nova Ekonomija

Desetine miliona ljudi biće ugroženo globalnim nestašicama hrane

Foto: Pixabay

Svet

24.03.2022. 11:35

Procenjuje se da bi desetine miliona ljudi u Evropi, Aziji, Africi i na Bliskom istoku moglo da ima problem sa snabdevanjem hranom, piše portal Forbes. Na to utiče prekid izvoza, visoke cene veštačkih đubriva i rat u Ukrajini.

Pored toga, u aktuelne probleme treba uključiti ekstremne vremenske uslove, sušu u Severnoj Americi, kao i visoke cene goriva.

Trenutno snabdevanje hranom u svetu, kako se ocenjuje, nije tako loše kao 2010. godine, jer su tada ukupne zalihe hrane bile još niže, ali je trenutno u kritičnoj situaciji globalno snabdevanje žitom.

Problem je što su u ratu dve zemlje, Rusija i Ukrajina, koje zajedno proizvode jednu trećinu pšenice u svetu, pa je cena tog žita skočila za 21 odsto za samo deset dana.

Ipak, stručnjaci naglašavaju kako bi jedno o rešenja moglo da bude masovna proizvodnja hrane na više mesta u svetu.

Dodaaje se da je problem i što se zbog rata u Ukrajini broj izbeglih ljudi povećao sa 26 na 36 miliona. Svi oni, kako se podseća, oslanjaju se na globalnu mrežu pomoći, kao i na pomoć država u koje su se sklonili.

Ujedinjene nacije (UN) očekuju da će im zbog sukoba u Ukrajini mesečni troškovi za hranu porasti na 71 milion dolara.

„Zabrana izvoza žitarica ugrožava egzistenciju poljoprivrednika“
Ukrajina očekuje dramatičan pad proizvodnje žitarica

Prema rečima njenih predstavnika, UN je već morao da smanji pomoć u hrani narodu Jemena gde je više o 16 miliona ljudi u riziku od gladi.

Bliski Istok i severna Afrika posebno su pogođeni ratom u Ukrajini. Liban iz te zemlje uvozi polovinu potrebne pšenice, Tunis 42 odsto, Jemen 22 odsto.

Rusija je već ograničila izvoz pšenice i kukuruza, a ukrajinski ministar poljoprivrede rekao je u utorak da bi njen prolećni rod mogao biti upola manji od onoga što se očekivalo pre ruske invazije.

Ukrajina je obustavila izvoz mesa, stoke, soli, šećera, heljde, ovsa, prosa i raži.

Kako se podseća, 2010. godine, vrtoglavi rast cena hleba doprineo je političkim ustancima Arapskog proleća, kada su promenjeni režimi u Egiptu i Libiji, kao i masovni protesti u još nekoliko arapskih zemalja.

Protesti protiv visokih cena hrane, kako se dodaje, imali su ulogu i u usponu nasilne ekstremističke grupe Islamska država.

Stručnjaci naglašavaju kako je sada pravi trenutak da se razmišlja o stabilnom sistemu za snabdevanjem hranom u svetu i podsećaju da mnoge kompanije koje posluju u prehrambenom sektoru godinama unapred ugovaraju isporuke žitarica.

To, kako se poručuje, govori o činjenici da aktuelni problemi nikako ne mogu da se reše preko noći i da je za to potrebna dugoročna strategija.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.