ECB: Kripto-imovina potencijalni rizik po finansijsku stabilnost

U ekosistemu kripto-imovine se primećuje veliki rast volatilnosti, kao i brojne finansijske inovacije, ali ukoliko se trenutni trendovi rasta i integracije tržišta nastave, kripto-tržište će predstavljati rizik za finansijsku stabilnost, saopštila je Evropska centralna banka (ECB). 

ECB ističe da važno je bolje razumeti potencijalne rizike koje kripto sredstva mogu predstavljati za finansijsku stabilnost ako se trendovi nastave ovom putanjom. 

Sistemski rizik se povećava u skladu sa nivoom međusobne povezanosti kripto imovine i tradicionalnog finansijskog sektora, zato je važno zatvoriti regulatorne rupe i rupe u podacima u ekosistemu kripto imovine da bi se ublažili sistemski rizici.

Česta upotreba kripto-imovine kao instrumenta prevare i njeno korišćenje u finansiranju nedozvoljenih aktivnosti čine je navodno „visoko rizičnom“.

Takođe postoji velika zabrinutost i zbog pranja novca, integriteta tržišta i zaštite potrošača što ima uticaja na finansijsku stabilnost.

Rizici za zaštitu potrošača uključuju obmanjujuće informacije, odsustvo prava i zaštite kao što su žalbeni postupci ili mehanizmi regresa, složenost proizvoda sa ponekad ugrađenim leveridžom, prevare i zlonamerne aktivnosti (pranje novca, sajber kriminal, hakovanje i ransomvare) kao i manipulacija tržištem (nedostatak transparentnosti cena i niska likvidnost).

Svaka izloženost sistemskih institucija zasnovana na kripto-imovni mogla bi da dovede kapital u opasnost, sa potencijalnim negativnim efektima na poverenje investitora, kreditiranje i finansijska tržišta ako su izloženosti dovoljne, a same finansijske institucije mogu se suočiti sa rizicima po ugled, kao i sa rizicima klimatske tranzicije. 

Finansijske institucije EU zainteresovane da ponude usluge čuvanja, trgovanja i kreiranja tržišta kada se regulatorna nesigurnost smanji sa stupanjem na snagu Uredbe o tržištima kripto imovine što će dodatno povećati međusobnu povezanost.

ECB ističe da je, s obzirom na brzinu razvoja kriptovaluta i sve veće rizike, potrebno hitno zakonski ograničiti kripto imovinu, staviti je pod nadzor i revidirati sektorske propise kako bi se osiguralo da se ublaže svi rizici finansijske stabilnosti, posebno rizici koji proizilaze iz njene međusobne povezanosti sa tradicionalnim finansijskim institucijama.

Uprkos nedavnim tržišnim dešavanjima, ukupna tržišna kapitalizacija klase kripto imovine je i dalje oko sedam puta veća nego što je bila na početku 2020. godine, dostigavši maksimum od preko 2,5 biliona evra na ukupnom nivou krajem 2021. godine. 

Iako je univerzum kripto sredstava još uvek relativno mali u poređenju sa najvećim berzama, do novembra 2021. godine bitkoin i eter su bili među najvećim sredstvima na globalnom nivou. 

Obim trgovanja za najreprezentativnijim kriptovalutama (uključujući Bitcoin, Eter i Teter) povremeno je bio uporediv sa kvartalnim obimom trgovanja na Njujorškoj berzi ili državnim obveznicama evrozone.

Međutim, tržišta kripto imovine takođe i dalje karakterišu visoki nivoi volatilnosti. Tokom poslednjih nekoliko godina, istorijska volatilnost kripto imovine nastavila je da umanjuje volatilnost diversifikovanih evropskih tržišta akcija i obveznica. Na primer, dok je volatilnost cene bitkoina opala tokom godina, ona je i dalje znatno viša nego za robu kao što su srebro i zlato.

Međusobna povezanost sa širim finansijskim sistemom raste. Veze između kripto imovine i bankarskog sektora evrozone do sada su bile ograničene, iako tržišni kontakti pokazuju da je interesovanje u 2021. godini poraslo.

Neki institucionalni investitori sada takođe ulažu u bitkoin i kripto sredstva uopšte, a potražnja ovih investitora u Evropi je porasla, budući da 56 odsto evropskih institucionalnih investitora koje je anketirao provajder usluga starateljstva i izvršenja Fidelity Digital Assets ima određeni nivo izloženosti digitalnoj imovini u poređenju sa sa 45 odsto u 2020. godine.

Od jula prošle godine nemačkim institucionalnim investicionim fondovima je dozvoljeno da ulažu do 20 odsto svojih udela u kripto imovinu. 

Maloprodajni investitori predstavljaju značajan deo baze investitora kripto imovine. Nedavni rezultati ankete ECB Ankete o očekivanjima potrošača za šest velikih zemalja evrozone pokazuju da čak 10 odsto domaćinstava može posedovati kripto sredstva. 

Većina vlasnika kripto imovine je prijavila da poseduju manje od 5.000 evra u kriptovalutama, a većina investitora ima manje od 1.000 evra te imovine. Na drugom kraju spektra, oko 6 odsto vlasnika kripto imovine je potvrdilo da poseduju više od 30.000 evra u kriptoaktivi. 

U saopštenju ECB se takođe pominje kako su investitori su uspeli da podnesu pad tržišne kapitalizacije kripto imovine od novembra 2021. godine u iznosu od 1,3 biliona evra bez ikakvih rizika za finansijsku stabilnost, međutim, ovom brzinom, doći će do tačke u kojoj kripto imovina bez pokrića predstavlja rizik po finansijsku stabilnost.

Sistemski rizik raste u skladu sa nivoom međusobne povezanosti finansijskog sektora i tržišta kripto imovine, korišćenjem leveridža i kreditnom aktivnošću. Na osnovu do sada uočenog razvoja, tržišta kripto imovine trenutno pokazuju sve znake novog rizika za finansijsku stabilnost.

Stoga je ključno za regulatore i supervizore da pažljivo prate razvoj događaja i zatvaraju regulatorne praznine, „pošto je ovo globalno tržište i stoga globalno pitanje, neophodna je globalna koordinacija regulatornih mera„, naglašava se u saopštenju ECB