Evo zašto Finska ima najbolji obrazovni sistem na svetu

Ako pitate nekog ko je „upoznat s situacijom“, on će vam, najčešće, navesti tri  glavna razloga: 

I dok su prva dva razloga tačna, treći svakako nije i jedna je od najčešćih šala kojom mnogi pokušavaju da dočaraju koliko je teško naučiti jezik ovog naroda.

Šalu na stranu, istina je  da je finski obrazovni sistem uspešan jer je zasnovan na nekoliko čvrstih principa.

Prvi je da svaki građanin Finske ima jednak pristup obrazovanju i istu šansu da uči i unapređuje svoje znanje, bilo gde i u bilo kom životnom dobu, što je pravo koje im garantuje Ustav.

Drugi je da oni veruju da svakog treba pustiti da bira svoj put obrazovanja, koji, kako kažu, nikada ne bi trebalo da vodi u slepu ulicu, već treba da ima cilj i da se nikada ne završava, već stalno unapređuje. 

Obrazovanje je po njima, veoma važno za smanjenje socijalne nejednakosti. Da bi svakom dali priliku priliku da se obrazuje uveli su besplatan školski obrok, lako dostupnu zdravstvenu negu, mentorstvo za svakog đaka….

Finska deca odmalena počinje da uče. Dok su mali, kroz igru i, naravno, u skladu sa svojim uzrastom.

Evo, kako to odprilike, izgleda:

Kada dobiju bebu, omogućeno im je porodiljsko odsustvo, ali i materinska novčana pomoć, kao i kutija-krevet za bebu, tako da imaju sve uslove da uživaju sa svojom detetom u prvim mesecima njegovog života. I to u jednoj od najboljih zemalja za podizanje dece. 

Kako većina roditelja vrlo brzo nakon rođenja počinje da razmišlja o njegovom obrazovanju. I za to imaju vremena do detetove šeste godine, što je uzrast u kom deca polaze u predškolsko. 

Ako, pak, spadaju u roditelje koji žele da što pre počnu s obrazovanjem deteta, Finska ima rešenje i za to. Njihov sistem nudi ekspanzivan program predškolskog vaspitanja i obrazovanja, za koji se, doduše, naknada, koju država snažno subvencioniše, pa će roditelji platiti svega oko 14 odsto od ukupne cene. Za to se odlučuje veliki broj roditelja, o čemu govori i činjenica da je stopa upisa u školu za decu od tri do pet godina  skoro 80 procenata.

Ovakav program podrazumeva učenja kroz igru kako bi se promovisao uravnoteženi razvoj deteta, navodi se na internet stranici finske nacionalne agencije za obrazovanje. Treba istaći da, iako se škole i opštine rukovode Nacionalnim  nastavnim planom i programom, svaka opština  ima široku autonomiju i omogućava im se da dosta odluka donose sami. A velik stepen autonomije imaju i škole.

Kada dete napuni sedam godina vreme je za osnovno obrazovanje. 

„Suština je da se upravlja informacijama, podrškom i finansiranjem“, piše finska Nacionalna agencija za obrazovanje, koja postavlja osnovne zahteve za nastavne planove i programe. 

Cilj osnovnog obrazovanja je, kako navode, da podrži rast učenika prema humanosti i etički odgovornom članstvu u društvu i da im pruži znanje i veštine potrebne u životu. 

I, naravno, uz sve to podrazumeva se da su školski obroci u Finskoj besplatni za svu decu. 

Nakon osnovnog obrazovanja, dete može odlučiti da li će nastaviti srednjoškolsko obrazovanje. Iako ono nije obavezno, oko 90 procenata učenika, kao i kod nas, nakon osnovne škole upisuje srednju. Onih 10 posto, koji je ne upišu, mogu to da učine kad god požele tokom života, zahvaljujući pomenutom finskom načelu da obrazovanje ne sme da vodi u slepu ulicu.

Srednja škola je podeljena na opštu i stručnu, i obe traju oko tri godine. Na kraju opšteg, učenici polažu  maturski ispit, jedini standardizovani test u Finskoj. Na osnivu rezultata se upisuju na fakultet.

Stručno obrazovanje je, kao i kod nas, više fokusirano na posao. Oko 40 odsto učenika pohađa stručno obrazovanje nakon osnovnog obrazovanja. Ovaj put završava se dobijanjem kvalifikacija zasnovanim na kompetencijama nakon što učenik završi individualni obrazovni plan.

Važno je napomenuti da đaci nisu strogo vezani za ova dva smera, pa tako tokom školovanja mogu da otkriju ili stvore nova interesovanja i nove puteve koji su negde između opšteg i stručnog obrazovanja, i da dobiju punu podršku da dalje nastave njima.

Nakon završetka srednje škole, ni deca, ni njihovi roditelji ne moraju da brinu da li će imati novac da plate fakultet. Bez obzira da li će upisati fakultet, visoko obrazovanje je u ovoj razvijenoj zemlji, kao i osnovno i srednje – potpuno besplatno. A sve u skladu sa činjenicom, koju smo već pomenuli, da je jednak pristup obrazovanju za svakoga, ustavno pravo. Od učenika/studenata se samo očekuje da plaćaju knjige, prevoz i druge školske potrepštine, ali im je za to lako dostupna finansijska pomoć.

Studenti obično dobijaju diplomu nakon četiri godine redovnog studija, uključujući obavezne predmete, izborne predmete i projekat. Magistarski studiji traju pet do šest godina, a studenti se po pravilu odmah upisuju na njih nakon osnovnih studija.

I u visokom obrazovanju u Finskoj obrazovni putevi su veoma prilagodljivi.

Zato i ne iznenađuje činjenica da ova zemlja snažno podržava obrazovanje odraslih, što promoviše socijalne jednakosti i kompetentne radne snage. Kompanije mogu plaćati obrazovanje svojih zaposlenih, a obuka za rad je obezbeđena i za nezaposlene. Iako nije besplatno, obrazovanje odraslih je subvencionisano uz troškove koji zavise od ličnih životnih okolnosti studenta.

Jednostavno: svi su uključeni u to. Osim stečenog prava na obrazovanje rođenjem svakog čoveka, i obrazovnog sistema koji ga podstiče, možda i najznačajniju ulogu ima narod Finske, koji duboko veruje u veliki značaj obrazovanja i radi na tome da bude što obrazovaniji.