Grčka nakon 12 godina zvanično izašla iz krize

Evropska komisija je saopštila da će okončati pojačanu kontrolu grčke ekonomije, preneo je Fajnenšl tajms. To znači i kraj dužničke krize u Grčkoj koju je izazvala svetska ekonomska kriza iz 2008. godine i koja je tu zemlju „za dlaku“ izbacila iz evrozone.

U svom pismu grčkom ministru finansija Hristosu Staikourasu, komesar EU za ekonomiju Paolo Đentiloni rekao je da je Grčka ispunila najveći deo svojih obaveza datih članicama evrozone i postigla efikasnu primenu reformi uprkos uticaju pandemije i rata u Ukrajini.

Staikouras je na Tviteru napisao kako to znači da je Grčka postigla veliki nacionalni cilj.

Nakon finansijskog kraha 2008. godine ta zemlja je upala u dužničku krizu iz koje je spašavana od strane EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od 2010. godine

Tokom naredne decenije, Grčka privreda se smanjila za četvrtinu, a raspoloživi prihodi grčkih građana pali su za trećinu zbog politike štednje koju je sprovodila vlada u Atini.

Štednju je kako se podseća, nametala EU komisija, MMF i Evropska centralna banka (ECB).

Hiljade mladih Grka tada je napustilo je zemljujer je nezaposlenost u zemlji dostigla vrhunac od 27,8 odsto 2013. godine.

Grčka vlada je bila primorana da pravi drastične rezove u svom penzionom sistemu i državnoj službi u zamenu za finansijsku pomoć.

Komisija, koja prati budžete svih 27 država EU članica, nadgledala reforme grčke ekonomije od kada je pokrenut program pomoći.

Strogi uslovi spasavanja Grčke uglavnom je diktirala Nemačka, umalo su izbacili Grčku iz evrozone 2015. godine kada ih je tadašnji premijer Aleksis Cipras stavio i na referendumsko glasanje.

Birači su odbacili tadašnje uslove paketa pomoći, ali je Cipras ipak sproveo reforme.

Najava kraja programa strogog monitoringa Grčke dolazi u trenutku kada ECB sprečava novi kolaps evrozone. Prošlog meseca ECB je podigla kamatne stope prvi put od 2011. godine.

Evropska komisija nedavno je saopštila da se u Grčkoj predviđa da će ekonomski rast dostići 3,5 odsto u 2022. i 3,1 odsto u 2023. uprkos dugotrajnoj neizvesnosti zbog pandemije i poskupljenja energije.