Grčka prihvatila zahteve kreditora

Grčka vlada predala je Evrogrupi novi paket mera, kojim je izašla u susret zahtevima međunarodnih kreditora da poveća poreze i smanji državni trošak za penzije.

Grčka od kreditora zauzvrat očekuje 53,5 milijardi evra kojima bi se do kraja juna 2018. godine pokrile dospele obaveze za otplatu dugova, prenosi Rojters.

Te mere, koje uključuju povećanje poreza za brodarske kompanije i ukidanje poreskih olakšica za sva osim za najudaljenija ostrva, treba da ispune uslove za novi sporazum sa kreditorima koji bi Grčku spasao bankrota i izlaska iz evrozone.

Vlada takođe planira da poveća porez na dodatu vrednost za restorane i hotele, da krene sa reformom penzionog sistema, kao i da odredi čvrst rok za otpočinjanje velikih privatizacija. 

AP konstatuje da je grčka vlada pristala na zahteve koje je ranije odbijala da prihvati, uglavnom premeštajući razne kategorije robe i usluga u višu poresku stopu. 

Rojters precizira da su među ponuđenim merama trenutno povećanje poreza na luksuz i uvođenje poreza na televizijske reklame, kao i prelazak na novi sistem koletivnog pregovaranja krajem godine. 

Grčka Vlada se takođe obavezuje da do kraja oktobra objavi datume kada će raspisati tendere za privatizaciju železnice i luka u Pireju i Solunu. 

Takođe će preduzeti korake u privatizaciji regionalnih aerodroma i prodaje državnih akcija u grčkom Telekomu. 

Pored toga, Atina nudi kresanje troškova na odbranu – 100 miliona evra ove godine, a dvostruko više 2016. godine. 

Vlada novu penzionu reformu najavljuje za oktobar ove godine, što je malo odlaganje u odnosu na prve zahteve kreditora, koji su tražili da se reforme pošalju na glasanje u parlament odmah. 

„Gardijan“ navodi da je Grčka najavila penzione reforme koje će doneti uštede u iznosu 0,25-0,5 odsto BDP u 2015. godini i jedan odsto BDP od 2016. godine. Planirane su mere koje obeshrabruju prerani odlazak u penziju i standardizovanje praga za penziju na 67 godina do 2022. godine. 

Predloženim merama se predviđa i osnivanje nove autonomne poreske agencije, koja bi trebalo da pojača naplatu poreza. 

Grčki predlog stigao je u Brisel, šefu Evrogrupe Jerunu Dajselblumu, skoro dva sata pre isteka roka, ranije određenog u četvrtak u ponoć. 

Ako evropski partneri budu zadovoljni, paket mera grčkog premijera Aleksisa Ciprasa mogao bi da bude prihvaćen na vanrednom samitu lidera EU u nedelju. 

U suprotnom, Grčkoj preti izlazak iz evrozone, navodi Rojters.

Šta je sa otpisom duga?

„Fajnenšel tajms“ ističe da se u Grčkoj dokumentaciji nigde ne spominje otpis duga. Nemačka kancelarka Angela Merkel je juče rekla i da „klasičan otpis“ ne dolazi u obzir.

Međutim, pojedini mediji spekulišu da je Ciprasova vlada pristala na brojne ustupke ne samo kako bi „izboksovala“ novu tranšu pomoći, već kako bi obezbedila značajno restrukturiranje duga.

Naročito nakon faktičkog priznanja MMF da će i uz sve predložene mere pritisak javnog duga ostati previsok i posle 2030. godine.