Hoće li Putinovoj banci za specijalne projekte biti potrebna pomoć?

Ruska finansijska institucija Vnešekonombank (VEB) mogla bi biti predmet državne pomoći, piše Blumberg.

Ruska finansijska institucija Vnešekonombank (VEB), koju je ruski predsednik Vladimir Putin godinama koristio za finansiranje „specijalnih projekata“ – od Igara u Sočiju preko tajnih akvizicija u Ukrajini do pomoći oligarsima – sada bi sama mogla biti predmet državne pomoći, piše Blumberg.

VEB, koji funkcioniše kao razvojna banka, trebalo je da bude finansijski pokretač državnog kapitalizma ruskog predsednika, piše Blumberg, dodajući da je ta banka uz podršku vlade pozajmljivala po niskim kamatama na zapadnim tržištima i onda novac upumpavala u projekte za koje je Kremlj hteo da budu finansirani. 

Zbog sankcija Zapada prošle godine, VEB je prestao da pozajmljuje novac i troškovi njegovog spasavanja bi mogli dostići 1.300 milijardi rublji (18 milijardi dolara), što bi dodatno naduvalo deficit u vreme kada krah cena nafte primorava Moskvu na rezove u potrošnji. 

„Vlada prosto ne može da je pusti da se sama suočava s problemima koje su izazvali finansijska i ekonomska situacija u zemlji, otvoreno govoreći, usled različitih vrsta pritisaka sankcija“, rekao je premijer Rusije Dmitrij Medvedev na sastanku upravnog odbora VEB 22. decembra kada su razmatrane različite opcije za spasavanje te institucije. 

U poslednjih osam godina, VEB je bila primer Putinovog hibridnog sistema koji je kombinovao elemente tržišnog finansiranja s čvrstom kontrolom Kremlja, finansirajući milijarde za industrijske i infrastrukturne projekte u vreme kada su cene nafte bile visoke, a strani krediti jeftini, navodi Blumberg. 

Uvođenjem sankcija SAD i EU 2014. zbog ukrajinske krize prekinut je pristup VEB-a međunarodnim finansijskim tržištima, čime je ostala bez izvora jeftinog novca, ali i suočena sa 16 milijardi dolara duga u stranoj valuti dok rublja gubi vrednost. Istovremeno, pad cena nafte je ubrzao pad Rusije u recesiju, čime su mnogi projekti VEB-a u problemima. 

Putin je ranije ovog meseca rekao da su se mnoge razvojne agencije „pretvorile u smetlište za loše dugove“, za šta su zvaničnici rekli da je jasna referenca na VEB. Rusko ministarstvo finansija navodi da bi gubici u projektima koje je ta banka finansirala mogli dostići 1.200 milijardi rublji, što je polovina očekivanog budžetskog deficita za sledeću godinu. VEB mora da otplati 7,3 milijardi dolara u narednih nekoliko godina, a ima samo jedan značajan izvor finansiranja – državu, navodi Blumberg. 

Putin je 2007. omogućio VEB-u 180 milijardi rublji (7,3 milijarde dolara tada) kako bi ojačao kapital. Kada je sledeće godine izbila kriza, VEB je bila glavno sredstvo za ublažavanje šokova. Dobila je oko 50 milijardi dolara od vlade i centralne banke da ojača berzu, pomogne bankama u problemima, kao i tajkunima koji u bili suočeni s gubicima svojih kompanija prema stranim kreditorima. 

Od 2009. godine VEB je potrošio osam milijardi dolara za finasiranje dogovora koji su omogućili neimenovanim ruskim investitorima da kupuju železare na istoku Ukrajine. VEB je te projekte označavao kodiranim imenima poput „Đurđevak“ ili „Iris“, kako bi prikrio svoju umešanost, mada je direktor VEB-a Vladimir Dmitrijev 2013. obelodanio te investicije rekavši da je VEB „spasilac“ ukrajinskog metalskog sektora. 

Borbe na istoku Ukrajine su oštetile mnoga postrojenja za koje je VEB platio, a viši ruski zvaničnici kažu da nije jasno da li VEB ima ikakva prava na tu imovinu pošto su transakcije izvedene preko ofšor kompanija. 

Veliki teret za VEB su bile i Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014, koje su najskuplje takvo takmičenje pošto je u njih uloženo 50 milijardi dolara. Iako je Kremlj saopštio da će projekte za igre uglavnom platiti privatne kompanije, VEB sada kontroliše više od 200 milijardi rublji vrednih hotela i drugih projekata za zimske sportove koji imaju gubitke.