Hrvatski javni dug probija sve granice

Hrvatski javni dug prošle godine dostigao je rekordan iznos od gotovo 220,2 milijarde kuna, odnosno alarmantnih 67,1 odsto hrvatskog BDP-a.

Reč je o najnovijim podacima iz Izveštaja o prekomernom budžetskom deficitu i nivou opšteg državnog duga koji je ove nedelje objavio Državni zavod za statistiku (DZS). Osim dosad najvećeg iznosa javnoga duga, prošla godina će u Hrvatskoj ostati zapamćena i po njegovom velikom rastu. Naime, javni dug u 2013. godini porastao je čak 20 odsto u odnosu na 2012.

Najveći doprinos tome lani su, otkrivaju podaci DZS-a, dale emisije trezorskih zapisa i obveznica. Samo poslednja prošlogodišnja emisija obveznica, ostvarena u novembru, bila je teška 1,75 milijardi američkih dolara. 

Sasvim je izgledno da će javni dug do kraja ove godine dostići 70 odsto BDP-a, i to bez HBOR-a, HAC-a i Autoputa Rijeka – Zagreb. Ako se i oni uključe u računicu, javni dug bi do kraja godine mogao da se popne na 85 odsto BDP-a. 

„Takva dinamika rasta direktno nas vodi u neku vrstu aranžmana s Briselom, ili u reprogram duga ili, pak, u novo povećanje poreza koje će plaćati građani i privatni sektor“, upozorava Željko Lovrinčević s Ekonomskog instituta. 

Naznake crnog scenarija već postoje. U javnost je procurila vest da se država zadužuje za novih milijardu i po evra izdavanjem euroobveznica. Podaci o hrvatskom javnom dugu, doduše, nisu toliko zabrinjavajući kada se uporede s nekim drugim članicama EU, poput Grčke, Italije, Portugala, Irske, Kipra ili Belgije, u kojima je visina zaduženja prešla 100 odsto BDP-a. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se ne može povlačiti paralela s tim zemljama. 

„Te zemlje imaju znatno veći dohodak od Hrvatske, puno razvijenije finansijsko tržište i članice su zone evra“, poručuje Lovrinčević. 

Visina javnoga duga Hrvatskoj će, uz nivo budžetskog deficita, biti još jedna prepreka za uvođenje evra. Naime, kriteriji za pristupanje zoni evra visinu javnoga duga ograničavaju na 60 odsto BDP-a. Hrvatska više ne ispunjava ni taj kriterijum. 

„Zbog nemogućnosti da uđemo u evrozonu, imaćemo i veći valutni rizik i višu cenu zaduživanja“, kaže Zdeslav Šantić, makroekonomista SG Splitske banke. 

Visina hrvatskog javnog duga već je predmet zanimanja Brisela i taj problem će Hrvatska morati da reši u sklopu Procedure prekomernog deficita (EDP). No, to će, upozoravaju stručnjaci, ići sporo jer su izgledi privrednog rasta u Hrvatskoj u narednim godinama slabi. 

S druge strane, Hrvatskoj je, smatra Lovrinčević, potreban privredni rast od bar tri odsto godišnje kako bi uopšte mogla da servisira kamate koje joj dolaze na naplatu. 

„Hrvatskoj hronično nedostaju strukturne reforme koje će zaustaviti pad njene privrede, poput promene teritorijalnog uređenja zemlje, reforme javne uprave i zdravstva. Bez tih reformi bićemo osuđeni na povećanje poreskog tereta ili na rasprodaju imovine. Ne bi trebalo da čudi i ako budemo, po uzoru na neke druge zemlje, morali da damo u koncesiju ostrva ili neki od železničkih koridora“, zaključuje Lovrinčević.