I Saudijska Arabija ima svog Vorena Bafeta

Alvalid bin Talal al Saud 18. je na listi najbogatijih na svetu, voli da se predstavlja kao Voren Bafet iz Saudijske Arabije.

Zapadni mediji pitaju se da li iza desetina milijardi dolara stoji baš on – ili je saudijski princ samo „isturena faca“ više arapskih investitora.

Šta god da je tačno, činjenica je da akcije „Kingdom holdinga“ – čijih je 95 odsto u prinčevim rukama – beleže petomesečni rast, posle pada i stagnacija koje su trajale čak 52 nedelje, do 5. septembra 2013.

„Blumberg“ ocenjuje da su Alvalidova nedavna ulaganja u „Tviter“ i pekinšku onlajn prodavnicu „JD.com“, hotelske lance „For sizons“ i „Fermont“ pomogla princu da svoju holding kompaniju povrati iz recesije. 

„Imamo prikriveno bogatstvo, mnogo imovine koja nije na tržištu, u vrednosti između 11 i 12 milijardi dolara, a koja bi – ako se ponudi na tržištu – mogla da košta više nego duplo“, potvrđuje Alvalid (58) u telefonskoj izjavi za „Blumberg“ iz Kran Montane, u Švajcarskoj, gde je na odmoru sa porodicom. 

Kad je reč o Vorenu Bafetu, koji je četvrti najbogatiji čovek na svetu sa 57,8 milijardi dolara, Alvalid kaže da „ne očekuje“ da će na lestvici bogataša uskoro prestići svog idola: 

„Prošle godine, 2013, Bafet je bio jedan od najvećih dobitnika na berzi, mnogo veći od mene… Ne možete posmatrati četiri, pet meseci. Još uvek tvrdim da je Bafet mnogo ispred mene.“

Alvalidov uspeh došao je posle nekoliko krupnih investicionih grešaka, uključujući prodaju akcija „Epla“ 2005. godine, oslanjanja na „Sitigrupu“ tokom finansijske krize, ali i gubitka od 200 miliona dolara posle ulaganja u „Vorldkom“ 2000. godine. 

„Sitigrupa“, u kojoj Alvalidov „Kingdom“ ima udeo od četiri odsto, od jula 2007. godine beleži pad od 90 odsto. Princ zbog toga ne brine i kaže: „To je sad prošlost.“ 

„Po sopstvenom priznanju, Princ donosi i dobre i loše odluke. U svakom slučaju, njegove odluke zasnivaju se informacijama i dugoročnim analizama“, kaže Riz Kan, autor biografije „Alvalid: biznismen, milijarder, princ“ (Alwaleed: Businešman, Billionaire, Prince), objavljene 2005. 

Baš te godine, Alvalid je prodao najveći deo svog udela u „Eplu“, koji je preuzeo 1997. I danas, međutim, odbija da taj potez nazove greškom, jer je novac u međuvremenu – tvrdi – uložio u nekretnine u rodnoj Saudijskoj Arabiji, zaradivši za osam godina onoliko koliko bi zaradio velikim povratkom „Epla“. 

Po podacima „Blumberga“, kompanija „Kingdom“ čini dve trećine Alvalidovog bogatstva, procenjenog na oko 32 milijarde dolara. Posle inicijalne ponude akcija, 2007. godine, „Kingdom“ je tokom tri godine samo dva puta, na kratko, dostigao prvobitnu cenu akcija. Akcije su, međutim, počele da skaču posle izveštaja o boljim rezultatima vezanim za ulaganja u nekretnine, u drugoj polovini 2012. 

„Kada smo izašli na berzu 2007, nisam ponudio nijednu svoju akciju. Rekao sam da ću ostati vlasnik 95 odsto akcija moje kompanije i tako će biti“, kaže Alvalid. 

U toj činjenici krije se i „mutni deo priče“ o Alvalidovom bogatstvu, s obzirom na to da je na tržištu samo pet odsto akcija njegove kompanije. U decembru, pohvalio se da se vrednost njegovog udela u „Tviteru“ učetvorostručila i dostigla 1,2 milijarde dolara. 

Trenutno, Alvalid računa na zaradu „izbacivanjem“ na berzu inicijalnih ponuda akcija nekoliko kompanija, uključujući „JD.com“ iz Pekinga, u kojem je kupio deo u vrednosti od 125 miliona dolara – iako krije o kolikom je udelu reč. Princ kaže da će „nastaviti da gura“ kompanije u koje je investirao. 

Magazin „Forbs“ ga je marta 2013. zabeležio kao 26. najbogatijeg na svetu, procenjujući njegovo bogatstvo na 26 milijardi dolara. Princ se pobunio zbog ove procene, tvrdeći da je vrednost njegovog bogatstva 30 milijardi i najavio tužbu zbog iznošenja nepreciznih podataka, ali i zato što je uvređen činjenicom da na Zapadu „ne priznaju“ saudijske finansijske institucije i njihove podatke.

Alvalid bin Talal bin Abdulaziz al Saud rođen je 7. marta 1955. i unuk je kralja Abdulaziza, a sin pronca Talala i Mone el Sol, ćerke Rijada el Sola, prvog premijera Libana. Njegov otac, princ Talal, bio je ministar finansija Saudijske Arabije početkom šezdesetih godina prošlog veka, pre nego što je otišao u egzil zbog zalaganja za političke reforme. Alvalidovi roditelji rastavili su se kad je on imao sedam godina, pa se sa majkom vratio u Saudijsku Arabiju. 

Kako je kasnije pričao, kao dečak je voleo da pobegne od kuće na dan-dva i da prespava na zednjem sedištu nekog otključanog automobila. Kasnije je pohađao vojnu školu u Rijadu, gde kaže da je izvežbao strogu disciplinu i da u skladu s tim i danas živi. Školovao se u Sjedinjenim Državama, a poslovnu karijeru započeo čim je završio koledž, još 1979. 

Vratio se u zavičaj u vreme kad je Saudijska Arabija doživljavala „naftni bum“, od 1974. do 1985. Radeći iz male montažne kancelarije u Rijadu, posvetio se građevinskoj industriji i nekretninama, stekavši značajno bogatstvo. Njegov prvi poslovni profil objavljen je u magazinu „Forbs“ 1988. godine. 

Potom se okrenuo bankarstvu i kupio dve saudijske banke koje su beležile loše poslovanje, „digao ih iz pepela“ i pretvorio u jednu od vodećih banaka na Bliskom istoku. Na zapadno tržište ušao je rizičnim ulaganjem 1991, kad je kupio akcije „Sitikorpa“ koji je u tom trenutku bio u krizi. 

Po podacima iz zapadnih medija i sa sajta „Kingdoma“, Alvalid danas ima udeo u finansijama, nekretninama, hotelijerstvu, aviosaobraćaju, petrohemiji, medijima, industriji zabave, zdravstvu, obrazovanju, poljoprivredi, društvenim mrežama…… 

Između ostalog, poseduje udeo u „Njuzkorpu“ ) – prema podacima magazine „Tajm“, tu je već 1997. imao pet odsto akcija. Takođe, udeo u američkom AOL-u, „Foks njuzu“, „Evrodizniju“… . 

Magazin „Ekonomist“ je još 1999. izrazio sumnju u izvor prihoda saudijskog princa, sugerišući da bi on mogao da bude samo „istureni čovek“ više saudijskih investitora. Alvalid je poznat i kao veliki donator, a lista onih kojima je poklanjao pokazuje da i u toj raspodeli postoji strateški plan. 

Po američkim medijima, najkontroverznija je donacija koju je ponudio Njujorku, odmah posle terorističkih napada 11. septembra. Uputio je ček na 10 miliona dolara tadašnjem gradonačelniku Rudiju Đulijaniju i objavio saopštenje u kojem kaže: 

„U ovakvim vremenima, moramo se pozabaviti stvarima koje su dovele do takvog zločinačkog napada. Verujem da bi vlada Sjedinjenih Američkih Država trebalo da preispita svoju politiku na Bliskom istoku i usvoji uravnoteženiji stav prema palestinskom pitanju.“ 

Đulijani je vratio ček, a Alvalid je u kasnijem intervjuu jednom saudijskom nedeljniku ocenio da je posredi bio „jevrejski pritisak“ kojeg se „Amerikanci plaše“. 

U Saudijskoj Arabiji, sponzorisao je uglavnom obrazovanje – otvaranjem studija amerikanistike širom Bliskog istoka, ali i islamskih centara na zapadnjačkim univerzitetima. Godine 2002, palestinskim porodicama pogođenim izraelskom ofanzivom na Zapadnoj obali uplatio je više od 20 miliona dolara. 

Pola miliona donirao je iste godine fondaciji bivšeg američkog predsednika Džordža Buša starijeg.