Indeks svetskih cena hrane dostigao maksimum u februaru

Indeks svetskih cena hrane porastao je u februaru, dostigavši najviši nivo u istoriji, uglavnom zbog rasta cena biljnih uljia i mlečnih proizvoda. Rane projekcije ukazuju na jak potencijal daljih poskupljenja kukuruza i pšenice u narednoj godini, izvestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Indeks koji prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda je prošlog meseca u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar i 20,7 odsto iznad nivoa pre godinu dana.

Najviše je porastao indeks biljnog ulja, čak za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec, i dostigao novi rekord, uglavnom zbog povećanih kvotacija palminog, sojinog i suncokretovog ulja, a porast indeksa cena povrća bio je vođen održivom globalnom uvoznom potražnjom, koja se poklopila sa nekoliko faktora na strani ponude, uključujući sa smanjenom izvoznom dostupnošću palminog ulja iz Indonezije.

Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru, što je potkrepljeno nižim zalihama mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji od očekivanih, kao i stalnom potražnjom za uvozom, posebno iz severne Azije i sa Bliskog istoka.

Indeks cena žitarica porastao je za tri odsto u odnosu na prethodni mesec, vođen rastućim kvotacijama za krupno zrno, sa međunarodnim cenama kukuruza koje su porasle za 5,1 odsto, zbog kombinacije stalne zabrinutosti oko uslova useva u Južnoj Americi, neizvesnosti oko izvoza kukuruza iz Ukrajine i porasta izvoznih cena pšenice. 

Svetske cene pšenice porasle su za 2,1 odsto, u velikoj meri odražavajući neizvesnost oko globalnih tokova snabdevanja iz crnomorskih luka, dok su međunarodne cene pirinča porasle za 1,1 odsto, podržane snažnom potražnjom za mirisnim pirinčem.

FAO indeks cena mesa porastao je za 1,1 odsto od januara, a međunarodne kvotacije goveđeg mesa dostigle su novi rekord usred velike globalne potražnje za uvozom i oskudnih zaliha goveda spremnih za klanje u Brazilu i velike potražnje za obnovom stada u Australiji. 

Dok su cene svinjskog mesa porasle, cene ovčijeg i živinskog mesa su pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka prolećnog festivala.

Indeks cena šećera opao je za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih uslova rasta u Brazilu.

„Zabrinutost oko uslova useva i adekvatne izvozne dostupnosti objašnjavaju samo deo trenutnih globalnih povećanja cena hrane. Mnogo veći pritisak na inflaciju cena hrane dolazi od spoljne proizvodnje hrane, posebno iz sektora energije, đubriva i stočne hrane“, rekao je ekonomista FAO Upali Galketi Aratčiladž.

On dodaje da svi ovi faktori imaju tendenciju da smanje profitne marže proizvođača hrane, obeshrabrujući ih od ulaganja i širenja proizvodnje

Indeks cena hrane FAO meri prosečne cene tokom meseca, tako da podaci iz februara samo delimično uključuju tržišne efekte koji proizilaze iz sukoba u Ukrajini.

Svetska proizvodnja pšenice i kukuruza u porastu u 2022

Takođe prema najnovijem izveštaju FAO o snabdevanju i potražnji žitarica, sa preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju žitarica u 2022. godini smatra se da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona, uz očekivane visoke prinose i obimnu sadnju u Severnoj Americi i Aziji, što će nadoknaditi verovatno blagi pad u Evropskoj uniji i negativan uticaj uslova suše na useve u nekim od severnoafričkih zemalja.

Žetva kukuruza će uskoro početi na južnoj hemisferi, pri čemu se predviđa da će proizvodnja u Brazilu dostići rekordno visok nivo, a proizvodnja u Argentini i Južnoj Africi iznad njihovog prosečnog nivoa.

FAO je iznela svoju prognozu za svetsku proizvodnju žitarica u 2021. godini godinu, koja je sada određena na skoro 2,8 milijarde tona, što je povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Globalno korišćenje žitarica u 2021. i 2022. godini sada se vidi na 2,8 milijardi tona, što predstavlja godišnji porast od 1,5 odsto. Predviđa se da će globalne zalihe žitarica koje se završavaju 2022. godine blago porasti tokom godine na 836 miliona tona. Prema tim procenama, odnos svetskih zaliha i upotrebe žitarica iznosio bi 29,1 odsto, „što je najniži nivo u poslednjih osam godina, ali i dalje ukazuje na udoban nivo ponude“ prema FAO-u.

FAO je takođe podigao svoju prognozu za svetsku trgovinu žitaricama na 484 miliona tona, što je povećanje od 0,9 odsto u odnosu na nivo u 2020. i 2021. godini. Ova prognoza ne pretpostavlja potencijalne uticaje sukoba u Ukrajini. FAO pažljivo prati razvoj događaja i proceniće te uticaje u dogledno vreme.