Kada čovečanstvo postiže nultu stopu emisija štetnih gasova?

Čovečanstvo će do nulte emisije gasova stići ćemo onda kada iz atmosfere budemo uklanjaali istu količinu gasova sa efektom staklene bašte koju u nju ispuštamo.

Kako piše portal Klima 101, u doba u kojem živimo, takva nastojanja mogu zvučati utopijski, ali to je postojeći politički cilj širom sveta.

Veliki je broj država koje su najavile, i koje planiraju da dostignu neto nulte emisije u narednim decenijama. U njima zapravo živi čak preko 80 odsto svetske populacije.

Ipak, u tu veliku većinu ne spadaju građani Srbije, zemlje u kojoj u relevantnim dokumentima ovaj cilj i dalje ne postoji.

Nasuprot nama, koji kaskamo u mestu kada je reč o klimatskoj akciji pa čak i na papiru i rečima, a kamoli na delima – Sjedinjene Američke Države idu ka neto nultim emisijama do 2050, kao i Evropska unija.

Kina i Rusija su nešto manje odvažne, sebi su za taj podvig dale deset godina duži rok, do 2060, dok je Indija obećala da će biti na neto nuli kada je reč o emisijama do 2070.

EU planira porez na ugljen-dioksid do 2023. godine

DA LI SU CILJEVI MOGUĆI?

Prema dostupnim podacima od 1850. do 2021. oslobodili smo neverovatnih 2.500 milijardi tona ugljen-dioksida kroz sagorevanje fosilnih goriva, korišćenje zemljišta i šumarstvo.

Rezultat ovih emisija su klimatske promene: prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), naša planeta se zbog ljudskih aktivnosti zagrejala za između 0,8 i 1,2 °C u odnosu na predindustrijsko doba, i nastavlja da se zagreva.

Ne menja se samo temperatura, već i drugi klimatski uslovi postaju sve manje podnošljivi: širom sveta svedočimo kolosalnim poplavama, razornim sušama koje desetkuju rod žitarica, topljenju ledenih masa i podizanju nivoa mora, ali i nekim lokalno specifičnim i pomalo neočekivanim pojavama kao što su kaktusi, umesto snega, na Alpima.

Naučnici naglašavaju da bismo najgore posledice klimatskih promena izbegli ograničavanjem porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C – a upravo su neto nulte emisije sredstvo za ispunjenje ove misije.

Ipak, to ne znači da, stremeći ka neto nultim emisijama, idemo ka apsolutnom „zavrtanju slavine” i prestanku oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte. Uostalom, ovo nije ni realno.

Šta podrazumevaju takse EU za ugljen-dioksid?

Osnovna ideja je da sve emisije „preko nule“ treba da se apsorbuju – npr. pošumljavanjem i obnovom šumskih kapaciteta (s obzirom na sposobnost drveća da upija ugljen-dioksid) ili modernim tehnologijama za hvatanje i skladištenje ili korišćenje ugljen-dioksida i metana.

Procenjuje se da 3,3 milijarde ljudi živi u oblastima koje su veoma ranjive na efekte promena klime. Oni su povezani i sa drugim izazovima kojima su pojedinci svakodnevno izloženi kao što su zdravstveni problemi, siromaštvo, migracije i rodna nejednakost.

To je kako se dodaje, moguće jedino radikalnom promenom poslovanja i življenja, umesto naftnog polja – solarna elektrana, umesto termoelektrane na ugalj – vetropark, umesto grejanja na gas – toplotna pumpa, umesto zagađujućeg dizelaša – električni automobil, a umesto burgera od govedine – falafel.

Naravno, ovako dramatična transformacija sistema ne odvija se preko noći i zahteva ogromne investicije, kao i volju svih relevantnih aktera, od vlada i kompanija, kao ključnih, do običnog čoveka.

KOLIKO IMAMO VREMENA?

Ako nam je cilj da porast ograničimo na 1,5 °C, neto nulte emisije treba dostići već sredinom veka, kako ističe sajt Plan A.

Sa druge strane, manje ambiciozne namere i ograničenje porasta na 2 °C pomerile bi rok za dostizanje neto nultih emisija na period nešto nakon 2070.

Međutim, ni ograničenje od 2 °C nije lako dostići. Po aktuelnim prognozama, sadašnje politike do kraja veka mogle bi da dovedu do globalnog zagrevanja od 2,7 °C.

Kada posmatramo Nacionalno utvrđene doprinose, slika je nešto optimističnija – prognozira se porast srednje globalne temperature od 2,4 °C. A zaustaviti zagrevanje na 2 °C moguće je, po ovim prognozama, samo ako se sprovedu obavezujući dugoročni ciljevi i ciljevi o neto nultim emisijama.

Energetska tranzicija dobija i geopolitičku dimenziju, a politički lideri su se, kreirajući povoljnije regulativne okvire i izdvajajući velikodušne subvencije, po svemu sudeći upustili u globalnu trku u čistim tehnologijama koju trenutno predvode Kina, SAD i EU.

Takođe, dobre vesti su da težnja ka održivijoj sutrašnjici već dugo nije pitanje morala, intristične želje i dobronamernosti, već je finansijski sve isplativija, čak i privatnom sektoru.

Ne možemo da smanjimo emisiju CO2 na osnovu ponašanja Amerikanaca