Kako će SAD kazniti Putina?

Američka istraga o odlivu prljavog novca iz Rusije koristi za kažnjavanje Vladimira Putina.

Bila je sreda, septembarsko veče 2006, kada je zamenik guvernera ruske centralne banke Andrej Kozlov pošao kući sa stadiona Spartaka. Svake srede, sa kolegama je na tom moskovskom stadionu igrao fudbal. Kozlov nikad nije stigao do svojih kola: na parkingu, upucan je u glavu i vrat, a preminuo je sutradan ujutro, pošto u međuvremenu nikad nije došao svesti. Ubijen je i njegov vozač.

Nekoliko dana pre „sačekuše“, Kozlov – prvi čovek ruskog obračuna sa pranjem novca – ugasio je šemu koja je korišćena za ispumpavanje 1,6 milijardi dolara „prljavog novca“ u inostranstvo. Ruski i austrijski tužioci u tu sumu računaju i najmanje 112 miliona dolara čiji su transferi izvršeni preko centrale „Rajfajzena“ u Beču. 

Kako piše „Blumberg“, to je bila „kap u moru“ ilegalnih odliva koji su samo u 2012. godini – prema tvrdnjama bivšeg guvernera Sergeja Ignjatijeva – dostigli 52 milijarde dolara. 

Ti odlivi novca sada su na meti administracije američkog predsednika Baraka Obame, koji bi da ih iskoristi kako bi „kaznio“ ruskog kolegu Vladimira Putina zbog pripajanja Krima Rusiji i sprečio ulazak Rusije u Ukrajinu. 

Obama je ovog meseca potpisao zakon o pomoći Ukrajini, koji uključuje i klauzulu koja omogućava Sjedinjenim Državama da se pozabave imovinom ruskih zvaničnika i njihovih saradnika koje vide kao saučesnike u „značajnoj korupciji“. 

„Obamina administracija ovim je objavila rat aktuelnoj ruskoj vladajućoj eliti“, smatra vašingtonski analitičar Arijel Koen. U telefonskoj izjavi za „Blumberg“, Koen ističe da će se „mnogo ljudi naći na meti“. 

Prvo moguće oružje u novoj borbi je Dmitrij Firtaš, 48-godišnji ukrajinski milijarder i jedan od glavnih klijenata „Rajfajzena“ koji je prošlog meseca uhapšen u Beču, na osnovu američkih optužbi za korupciju. 

Firtaš, dugogodišnji saradnik svrgnutog i odbeglog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, obogatio se – kako „Forbs“ primećuje „u tipičnom stilu oligarha“ – u industriji prirodnog gasa, a u međuvremenu se proširio na đubriva, titanijum, bankarstvo, nekretnine, medije. 

Kako tvrdi tužilac u Čikagu, Firtaš se udružio sa još petoricom ljudi i ta grupa se sastala sa zvaničnicima indijske vlade u nameri da plati 18,5 miliona dolara mita – da bi dobili posao. Firtaš tvrdi da je optužnica politički motivisana, a pojedini analitičari ocenjuju da je u pitanju pokušaj Sjedinjenih Država da saznaju „insajderske“ informacije o ruskom „Gaspromu“. 

Deo Firtašovih najvećih poslova je na Krimu, na šta se osvrnuo i sam, u saopštenju, nakon što je 21. marta uz (za Austriju) rekordnu kauciju od 174 miliona dolara oslobođen iz pritvora – no naloženo mu je da ne napušta zemlju. 

Njujorški stručnjak za organizovani kriminal u Rusiji Mark Galeoti ocenjuje za „Blumberg“ da bi eventualna saradnja Firtaša sa američkim vlastima bila „neprocenjiva“ za SAD, jer kao „insajder“ on tačno zna kako su ruski zvaničnici mogli da prebacuju milijarde u banke u inostranstvu. 

„Firtaš zna kako se igra ta igra i kako se seli novac“, kaže Galeoti. 

Po mišljenju nezavisnog moskovskog analitičara, šefa Nacionalnog komiteta protiv korupcije Kirila Kabanova, u celoj priči „Firtaš je samo talac“. 

„Žele ga jer on teoretski zna sve šeme i kako se odliv novca organizuje. Pretpostavljaju da on raspolaže informacijama“, kaže Kabanov. 

Pres služba „Gasproma“ nije za „Blumberg“ želela da komentariše ovu priču, kao ni sam Firtaš. Ruska kompanija se o tom slučaju oglasila ranije, kad je Firtaš uhapšen 12. marta. 

„’Gasprom’ ne vidi nikakve negativne posledice mogućeg izručenja Firtaša Sjedinjenim Državama“, rekao je tada portparol kompanije Sergej Kuprijanov. 

Bivši guverner Ignjatijev rekao je prošlog juna da pranje novca u Rusiji – državi koja je po „Transparensi internešnelu“ najkorumpiranija privredna sila – toliko prožima sistem da mu je borba protiv korupcije dok je bio na funkciji oduzimala više vremena nego bavljenje monetarnom politikom. U poslednjem obraćanju parlamentu, pre nego što se povukao posle cele decenije na toj poziciji, on je kao primer naveo mrežu kroz koju su 1.173 fiktivne kompanije stranim bankama prelile 24 milijarde dolara. 

Ignjatijev (66), koji je danas savetnik svoje naslednice Elvire Nabiuline, u februaru prošle godine je u intervjuu za ruske „Vedomosti“ rekao da polovinu ilegalnih tokova kapitala, uključujući mito za birokrate i prihod kriminalnih sindikata, „izgleda da kontroliše jedna, dobro organizovana grupa ljudi“. Nije dalje elaborirao. 

Analitičarka moskovskog „Karnegi centra“ Maša Lipman primećuje da je američki zakon (o pomoći Ukrajini) toliko široko formulisan, da može da se primeni na „skoro sve“ bliske Putinu. 

Za sada, američke sankcije odnose se na više od 20 zvaničnika i milijardera koje je američko ministarstvo finansija označilo kao „unutrašnji Putinov krug“, a na listi je i jedan zajmodavac – „Banka Rusije“, sa sedištem u Sankt Peterburgu.

„Blumberg“ podseća da je Bela kuća najavila novi krug sankcija Rusiji, a meta će biti ljudi bliski Putinu. 

Bivši američki ambasador u Ukrajini Džon Herbst smatra da je Rusija već na ivici recesije, pa bi – veruje – nove američke sankcije mogle da pričine „ogromnu štetu“ toj zemlji. 

Amerikanci su i ranije kažnjavali Ruse koji su optuženi za korupciju, kao što je slučaj sa uzbunjivačem Sergejom Magnickim, koji je bio savetnik „Ermitaž kapital menadžmenta“, a umro je u moskovskom istražnom zatvoru 2009. 

Poslodavac Magnickog, vlasnik „Ermitaža“ Vilijam Brouder – kojem je od 2005. zabranjen ulazak u Rusiju i u odsustvu je zbog utaje poreza u Rusiji osuđen na devet godina robije – tvrdi da je novac koji je ispumpan iz Rusije moguće ispratiti pošto je novac prelazio nacionalne granice, a većina je pretvorena u američke dolare koji su „bar na sekund“ morali da prođu i njujoršku banku. 

Brouder je za „Blumberg“ precizirao da centralna uloga američkog i evropskog bankarskog sistema u globalnoj ekonomiji obezbeđuje alat kojim je moguće „uhvatiti“ koji ruski zvaničnici stoje iza pranja novca. 

„Stvar je u tome da ‘prljavi novac’ ostavlja stalni trag i apsolutno ga je moguće pratiti. U trenutku kad napusti zonu rublje i uđe u međunarodni bankarski sistem, ostavlja trag zauvek“, tvrdi Brouder. 

Baš na taj način je Kozlov uspeo da ugasi veliku operaciju pranja novca koja je išla preko male banke pod imenom „Diskont“ – pre nego što je upucan ispred stadiona Spartaka… 

Bivši guverner Ignjatijev, koji je Kozlovu bio šef, rekao je u svedočenju u policiji da veruje da iza likvidacije njegovog zamenika stoje isti oni koji stoje iza „Diskont šeme“, sudeći po transkriptima iz policije. 

Istraga, međutim, nije išla u tom pravcu i za naručivanje ubistva je 2008. godine osuđen Aleksej Frenkel, čija je VIP banka izgubila licencu tri meseca pre likvidacije. Frenkel i danas tvrdi da je nevin, a služi 19-godišnju zatvorsku kaznu. 

Ruski aktivisti za ljudska prava pratili su suđenje i zaključili da je Frenkel žrtva nameštaljke „na visokom nivou“, sa ciljem da se pravi krivci zaštite.