Vesti iz sveta

18.04.2022. 13:15

Klima 101

Autor: Nova Ekonomija

Kako smanjiti zagađenje koje emituje poljoprivreda?

Foto: Pixabay

Ako bi se gajenje najvažnijih useva premestilo na bolje lokacije, a prazne njive pošumile, emisije ugljen-dioksida (CO2) u poljoprivredi bi pale za više od 70 odsto, bez gubitaka u prinosima, prenosi Klima 101Na taj način, uticaj poljoprivrede na biološku raznolikost bi se smanjio za 87 odsto.

„Na mnogim mestima, obradive površine su zamenile prirodno stanište koje je skladištilo velike količine ugljen-dioksida (CO2) i koje je odlikovala velika biološka raznolikost, a usevi tamo čak i ne rastu baš dobro“, objašnjava Robert Bejer, bivši istraživač na Katedri za zooologiju Univerziteta u Kembridžu.

Pored Bejera, koji je vodeći autor nove studije koja se bavi tim problemima, studiju su radili i  naučnici sa Univerziteta u Kembridžu, Univerziteta u Pekingu i Univerziteta Harvard.

Taj tim je napravio mapu koja pokazuje gde bi trebalo gajiti glavne svetske useve kako bi se maksimalno uvećao prinos i smanjio uticaj na životnu sredinu, a kompletno istaživanje je objavljeno u naučnom časopisu Nature Communications.

Manji prinosi domaćeg agrara doneće novo poskupljenje hrane
RAST CENE ENERGENATA, A ONDA I HRANE

Drveće koje bi na tom prostoru raslo hvatalo bi ugljen-dioksid iz vazduha, a takođe bi podstaklo i zemljište da čini isto u većoj meri nego kad na njemu rastu usevi.

Autori procenjuju da bi se na taj način, kroz nekoliko decenija, skladištile količine ugljen-dioksida koje su jednake trenutnim emisijama u periodu od 20 godina.

Autori kaži da bi se obradive površine brzo vratile u prirodno stanje, čime bi se drastično smanjio rizik od izumiranja mnogih vrsta, za koje poljoprivreda predstavlja veliku pretnju.

Rezultati velike studije iz 2016. koja je ispitivala čak 8.000 vrsta pokazuju da izlovljavanje i poljoprivreda predstavljaju najveću pretnju biodiverzitetu, veću i od klimatskih promena. 

Novi raspored bi u potpunosti eliminisao potrebu za navodnjavanjem, pošto bi se obradiva zemljišta nalazila u regionima gde padavine obezbeđuju svu vodu koja je neophodna za rast biljaka.

Trenutno se oko 70 odsto svetske slatke vode koristi za poljoprivredu, što u sušnim delovima sveta često uzrokuje nestašice vode.

Istraživači su analizirali geografske lokacije, prinose i uslove uzgoja 25 glavnih useva, među kojima su pšenica, ječam i soja, kako bi napravili mapu za novi raspored agrarne proizvodnje na globalnom nivou.

Još jedan EPS-ov problem: Minimalne rezerve vode u veštačkim jezerima
DOMAĆEM KROMPIRU SVE MANJA CENA, PROIZVOĐAČI PREPUŠTENI SAMI SEBI

Doprinos ove studije, kako se dodaje, je u tome što pokazuje da je moguće premeštanje poljoprivrednog zemljišta, a da se pri tome ne ugrozi globalna bezbednost snabdevanjem hranom.

Autori kažu da i kada bi se svega 25 odsto obradivih površina preselilo na nacionalnom nivou, što oni smatraju mnogo realnijom opcijom, rezultat bi i dalje bio značajan.

„Čak i kada bismo premestili samo delić svetske obradive zemlje, fokusirajući se na mesta koja su najmanje efikasna za uzgoj useva, koristi za životnu sredinu bi bile ogromne“, rekao je Bejer. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.