Vesti iz sveta

10.02.2023. 09:04

Klima 101

Autor: Nova ekonomija

Količina leda u morima na istorijskom minimumu

Foto: Pixabay

Led u moru

Satelitski podaci pokazuju da je površina morskog leda na Arktiku i Antarktiku usled klimatskih promena pala za 15,94 miliona kvadrata početkom februara, što je najniži nivo od 1979. godine. 

Važno je naglasiti da se podaci odnose na morski led koji pluta na površini okeana na Arktiku i Antarktiku i ne obuhvataju led na kopnu kao što su ledene ploče i lednici, prenosi Klima 101.

Međutim, to ne umanjuje činjenicu da se i njihove površine smanjuju u svetlu klimatskih promena.

Jedan deo površina okeana zamrzava se tokom zime dok se tokom leta topi.

Površine koje se zalede tokom zime mogu u pojedinim godinama biti veće ili manje u odnosu na površine koje se istope.

Međutim usled klimatskih promena, poslednjih decenija istopljene površine uglavnom premašuju zaleđene.

Periodični ciklusi zamrzavanja i topljenja na Severnom i Južnom polu odvijaju tokom različitih delova kalendarske godine.

Trenutno je na Arktiku zima, a na Antarktiku leto.

Na Arktiku minimum morskog leda dostiže se obično tokom septembra, a maksimum u martu. Na Antarktiku situacija je obrnuta – minimum morskog leda dešava se u martu, a maksimum tokom septembra.

Kako navodi američki Nacionalni centar za sneg i led (NDSIDC), u kasnu zimu severne hemisfere, arktički morski led u proseku pokriva 15,5 miliona kvadratnih kilometara. U kasnu zimu južne hemisfere, antarktički oko 18,5 miliona kvadratnih kilometara.

Antarktik u leto trpi mnogo veće gubitke leda s obzirom na to da njegova površina, krajem leta, padne na svega 2,5 miliona kvadratnih kilometara, dok na Arktiku prosečno iznosi oko 6,5 miliona kvadratnih kilometara. Međutim, važno je napomenuti da je od 2002. konstantno ispod te brojke.

U normalnim okolnostima, kada je na polovima tokom godine maksimalna površina pod morskim ledom ona iznosi oko 25 miliona kvadratnih kilometara, što je dva i po puta više od površine Kanade. To znači da se na oko 15% površine svetskih okeana formira morski led tokom najmanje jednog perioda godine.

Iako određenu ulogu u gubicima morskog leda igra i prirodna varijabilnost, temperature u arktičkom i antarktičkom regionu rastu više od svetskog proseka koji iznosi 1,1 °C (stepeni Celzijusa) doprinoseći njegovom povlačenju.

Tako je prošlogodišnja studija pokazala da se Arktik zagrejao čak četiri puta brže od ostatka planete od 1979. do 2021. Dok stanje nije ništa sjajnije ni na samom jugu: tamo je za 3,2 °C toplije. Temperatura u površinskim slojevima vode na zapadu Antarktičkog poluostrva porasla je preko 1 °C.

Svaka nova gradnja ima svoju „vodnu cenu“

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.