Svaka nova gradnja ima svoju „vodnu cenu“, jer novogradnja stvara razne vrste pritisaka na okolinu, a između ostalog na vodu.
U Srbiji je 2021. godine bilo izgrađeno skoro 29.000 novih stanova. To povećanje iznosi čak 150 odsto u odnosu na pet godina ranije, kada je ta brojka iznosila tek nešto preko 11.000 stanova, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Rast je dobrim delom koncentrisan u već razvijenim gradskim sredinama: u Beogradu se, po podacima RZS, gradi oko 28 odsto svih novih stanova u Srbiji, dok je u Novom Sadu više od polovine ukupne vojvođanske novogradnje.
Prognoze predviđaju da će suša biti naša realnost, a upravljanje vodom sve važnija tema, naročito u Srbiji i u Beogradu gde dolazi do nekontrolisane urbanizacije, piše Klima 101.
Mali i izolovani projekti, bez objedinjujućih strategija ne mogu da reše te probleme.
Te strategije bi, objašnjava za Klimu 101 Ana Miljić profesorka na Imperijal Koledžu u Londonu, trebalo da zaborave na distinkcije selo-grad ili građevina-poljoprivreda.
Prema njenom mišljenju, neophodno je transformisati vodu i njeno upravljanje u društvu kojem sve više prete pojave kao što su suše i nekontrolisani urbani rast.
Kako podseća, novogradnja stvara razne vrste pritisaka na okolinu, između ostalog, na vodu. I ta priča je daleko veća nego što može delovati na prvi pogled.
„Upotreba vode je kompleksan proces: mada je Beograd izgrađen na mestu susreta dve velike reke, on svejedno može (i jeste) ugrožen kada je u pitanju vodosnabdevanje, koje podrazumeva dostupnost vode, njenu ekstrakciju i obradu, pa individualnu potrošnju i prečišćavanje“, dodaje se u tekstu.
Kako Miljićeva dodaje, suše mogu ozbiljno ugroze dostupnost vode.
„Pošto je rast urbanih sredina globalna činjenica, što su i sve učestalije posledice klimatskih promena kao što je katastrofalna suša tokom leta 2022. godine, pravilna i održiva upotreba vode postaće sve važnija tema tokom 21. veka“.
Otpadne vode u Savi i Dunavu, Beograd čeka postrojenja za prečišćavanje
Kako se naglašava, svaka nova gradnja ima veliku „vodnu cenu” koju je moguće izračunati.
„Kako bi se predupredilo opterećenje na vodni sistem u Londonu, koji će stvoriti samo novogradnja koja je u planu, potrebno je da svi novi domovi budu opremljeni savremenim metodama upravljanja vodama (reciklaža kišnice, dizajn zelenih površina, efikasni kućni uređaj) i da se na jednak način opremi još 432.000 postojećih domova. Tek je tada vodna računica ‘na nuli’,“ piše dalje u tekstu.
Kako se objašnjava, model primenjen na London pokazuje da samo sakupljanje i upotreba kišnice može obezbediti i do 90 odsto potražnje vode na otvorenom (pre svega različite vrste urbanog navodnjavanja).
„Doduše, pretpostavka je da bi ova brojka bila manja u gradovima u kojima ima manje kiše, pa samim tim i veće potražnje za vodom, ali to je svakako nedovoljno istražen i malo korišćen resurs“.
Voda nam najlošija u Vojvodini, najmanje je kontrolišemo u selima
Suša koja je leta 2022. godine pogodila velike delove evropskog kontinenta (i ne samo evropskog) zaobišla je velike delove Srbije; sledeći put njena trajektorija može biti drugačija.
Vodne sisteme čine isprepletane komponente – reke, kanali, jezera, vodovodi, sistemi za navodnjavanje, brane i nasipi, ciklusi poplava i suša, ekosistemi i padavine, gradsko zelenilo – koji se svi „slivaju“ u istu mrežu međusobno zavisnih činilaca.
Savremena istraživanja pokazala su da su zagađenije reke veći emiteri gasova staklene bašte.