Svaka nova gradnja ima svoju „vodnu cenu“

Svaka nova gradnja ima svoju „vodnu cenu“,  jer novogradnja stvara razne vrste pritisaka na okolinu, a između ostalog na vodu. 

U Srbiji je 2021. godine bilo izgrađeno skoro 29.000 novih stanova. To povećanje iznosi čak 150 odsto u odnosu na pet godina ranije, kada je ta brojka iznosila tek nešto preko 11.000 stanova, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Rast je dobrim delom koncentrisan u već razvijenim gradskim sredinama: u Beogradu se, po podacima RZS, gradi oko 28 odsto svih novih stanova u Srbiji, dok je u Novom Sadu više od polovine ukupne vojvođanske novogradnje.

Prognoze predviđaju da će suša biti naša realnost, a upravljanje vodom sve važnija tema, naročito u Srbiji i u Beogradu gde dolazi do nekontrolisane urbanizacije, piše Klima 101. 

Mali i izolovani projekti, bez objedinjujućih strategija ne mogu da reše te probleme.

Te strategije bi, objašnjava za Klimu 101 Ana Miljić profesorka na Imperijal Koledžu u Londonu, trebalo  da zaborave na distinkcije selo-grad ili građevina-poljoprivreda.

Prema njenom mišljenju, neophodno je transformisati vodu i njeno upravljanje u društvu kojem sve više prete pojave kao što su suše i nekontrolisani urbani rast.

Kako podseća, novogradnja stvara razne vrste pritisaka na okolinu, između ostalog, na vodu. I ta priča je daleko veća nego što može delovati na prvi pogled.

„Upotreba vode je kompleksan proces: mada je Beograd izgrađen na mestu susreta dve velike reke, on svejedno može (i jeste) ugrožen kada je u pitanju vodosnabdevanje, koje podrazumeva dostupnost vode, njenu ekstrakciju i obradu, pa individualnu potrošnju i prečišćavanje“, dodaje se u tekstu.

Kako Miljićeva dodaje, suše mogu ozbiljno ugroze dostupnost vode.

„Pošto je rast urbanih sredina globalna činjenica, što su i sve učestalije posledice klimatskih promena kao što je katastrofalna suša tokom leta 2022. godine, pravilna i održiva upotreba vode postaće sve važnija tema tokom 21. veka“.

Otpadne vode u Savi i Dunavu, Beograd čeka postrojenja za prečišćavanje

Kako se naglašava, svaka nova gradnja ima veliku „vodnu cenu” koju je moguće izračunati.

„Kako bi se predupredilo opterećenje na vodni sistem u Londonu, koji će stvoriti samo novogradnja koja je u planu, potrebno je da svi novi domovi budu opremljeni savremenim metodama upravljanja vodama (reciklaža kišnice, dizajn zelenih površina, efikasni kućni uređaj) i da se na jednak način opremi još 432.000 postojećih domova. Tek je tada vodna računica ‘na nuli’,“ piše dalje u tekstu.

Kako se objašnjava, model primenjen na London pokazuje da samo sakupljanje i upotreba kišnice može obezbediti i do 90 odsto potražnje vode na otvorenom (pre svega različite vrste urbanog navodnjavanja).

„Doduše, pretpostavka je da bi ova brojka bila manja u gradovima u kojima ima manje kiše, pa samim tim i veće potražnje za vodom, ali to je svakako nedovoljno istražen i malo korišćen resurs“.

Voda nam najlošija u Vojvodini, najmanje je kontrolišemo u selima

Suša koja je leta 2022. godine pogodila velike delove evropskog kontinenta (i ne samo evropskog) zaobišla je velike delove Srbije; sledeći put njena trajektorija može biti drugačija.

Vodne sisteme čine isprepletane komponente – reke, kanali, jezera, vodovodi, sistemi za navodnjavanje, brane i nasipi, ciklusi poplava i suša, ekosistemi i padavine, gradsko zelenilo – koji se svi „slivaju“ u istu mrežu međusobno zavisnih činilaca.

Savremena istraživanja pokazala su da su zagađenije reke veći emiteri gasova staklene bašte.