Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda i sve svoje otpadne vode ispušta u reke Savu i Dunav. Taj problem bi trebalo da se reši izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda, što predstavnici vlasti najavljuju godinama unazad.
Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda predstavlja veliku investiciju, a pored novca koji je potreban za izgradnju same infrastrukture, tu su i operativni troškovi, kao i troškovi za održavanje i remont sistema.
„Srbija ima dovoljno edukovanih kadrova u ovoj oblasti, naročito u velikim jedinicama lokalne samouprave. Problem predstavljaju manje lokalne samouprave gde se javlja izazov u održavanju samog postrojenja, odnosno nedostatak operatora na samom uređaju“, kaže za Novu ekonomiju dr Anita Leovac Maćerak, docent sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) imaju za cilj da uklone štetne materije iz otpadnih voda, pri čemu postoji i mogućnost njihove ponovne upotrebe ili se mogu vratiti u ciklus vode sa prihvatljivim i bezbednim uticajem na životnu sredinu.
U januaru 2022. godine Vlada Srbije je potvrdila kredit od 203,7 miliona evra koji je osiguran kod kineske državne kompanije China Export & Credit Insurance Corporation.
Ta sredstva namenjena su za finansiranje prve faze projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda.
Prva faza izgradnje postrojenja obuhvata izgradnju infrastrukture, nove kanalizacione crpne stanice Ušće – Nova, te rekonstrukciju crpne stanice Mostar.
Centralni kanalizacioni sistem obuhvata znatnu teritoriju starog Beograda između reka Save i Dunava do vododelnice Кumodraž, Mali Mokri Lug i levu obalu Save, Novi Beograd i Zemun sve do industrijske zone.
Prva i najveća fabrika centralnog kanalizacionog sistema Beograda trebalo bi da se gradi u Velikom selu (opština Palilula) na površini od oko 100 hektara.
Sporazum o saradnji i Ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda potpisan je 2020. godine.
Sporazumi su potpisani između ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kompanije „China Machinery Engineering Corporation“ (CMEC) u Srbiji i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“.
Tadašnja ministarka građevine Zorana Mihajlović je navela da se godišnje u Savu i Dunav izlije 190 miliona kubika otpadnih voda, što se može uporediti sa 60 hiljada olimpijskih bazena ili 19 miliona cisterni.
Do objavljivanja teksta Nova ekonomija od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije dobila odgovore na pitanja dokle se stiglo sa sprovođenjem projekta, ali su mediji nedavno preneli vest o sastanku novoformirane radne grupe ministarstva (građevine) zadužene za projekat izgradnje postrojenja „Interceptor“ Ušće-Veliko Selo.
„Realizacijom projekta, kanalizacioni izlivi u Savu kod Beogradskog sajma i Beogradskog pristaništa, kao i dunavski izlivi u Zemunu, Novom Beogradu, kod Pančevačkog mosta i Ade Huje, biće zatvoreni i otpadne vode će se usmeriti na buduće najveće postrojenje za preradu otpadnih voda u Velikom Selu“, rekao je ministar građevine Goran Vesić.
On je dodao da izrada projektne dokumentacije i za ostale deonice napreduje, kako bi se što pre stekli uslovi za izdavanje građevinskih dozvola i početak gradnje.
Radna grupa ima zadatak da ubrza sve procedure kako bi se realizovao taj kapitalni projekat.
Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ u prethodne dve godine sproveo je istražne radove, izradio idejna rešenja za sve deonice „Interceptor“, izuzev deonice 13, dok su za deonicu 11 КCS „Ušće Nova“ izdati i lokacijski uslovi, pisalo je u saopštenju koje su preneli mediji.
„Sama postrojenja/uređaji za tretman otpadnih voda predstavljaju veliku investiciju jer je to infrastrukturni projekat. Za samu izgradnju (manjih modularnih uređaja) potrebno je oko godinu dana, odnosno dve građevinske sezone. Ali, period neophodan za sakupljanje potrebne dokumentacije i ostvarivanje brojnih uslova najčešće traje više od jedne godine, pa i duže“, rekla je dr Leovac Maćerak.
Prema njenim rečima sakupljanje, tretman otpadne vode i njihova ponovna upotreba nisu jednokratna investicija već postoje stalni zahtevi za operativnim troškovima, troškovima održavanja i remonta.
U Srbiji 33 jedinicе lokalne samouprave poseduju PPOV, od toga, njih 7 je sa primarnim, 21 sa sekundarnim i samo 5 sa tercijarnim tretmanom.
Trenutno je samo 18 postrojenja u funkciji, 2 su u fazi rekonstrukcije, 5 je u probnom radu, a 8 ne radi, podaci su Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (UTVSI) koje je objavilo dokument „Mapiranje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji“
„Za potrebe rešavanja problema sa otpadnim vodama u našoj zemlji procenjuje se da je potrebno izgraditi oko 360 postrojenja, što daje jasnu sliku o trenutnoj situaciji“, rekla je dr Leovac Maćerak.
Tipično komunalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, prema rečima dr Leovac Maćerak, može obuhvatati primarni tretman za uklanjanje čvrstog materijala, sekundarni tretman za tretman rastvorenog i suspendovanog organskog materijala, kao i hranljivih sastojaka azota i fosfora – i ponekad, ali ne uvek, dezinfekciju radi uklanjanja patogenih mikroorganizama.
„Tercijarni tretman se koristi ukoliko se prečišćene otpadne vode ispuštaju u “osetljiva” područja. Mulj iz kanalizacije koji se proizvodi u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda podvrgava se daljoj obradi, i on se najčešće koristi za proizvodnju energije“, rekla je ona.
Izgrađena postrojenja za tretman otpadnih voda u Srbiji, kako je navela, sadrže navedene tretmane u celini ili delimično u zavisnosti od tipa izgrađenog postrojenja.
„Danas se nastoji da se postojeći uređaji nadograde inovativnim tehnologijama koje treba da zadovolje principe cirkularne ekonomije. Glavni princip je svakako da se otpadna voda posmatra kao resurs“, rekla je dr Leovac Maćerak.
Prema njenim rečima, na Prirodno-matematičkom fakultetu (Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine) u Novom Sadu, trenutno sprovode projekat koji predstavlja svojevrstan prvi korak u Srbiji u posmatranju tretmana otpadnih voda u okvirima cirkularne ekonomije.
„Otpadne vode mogu poslužiti kao inovativno rešenje koje doprinosi vezi (neksusu) vode, energije i povrata materijala. Projekat ’SmartWaterTwin’, finansiran od strane EU, ima za cilj da unapredi znanje i istraživačku izvrsnost u oblasti održivog tretmana i upravljanja otpadnim vodama povećanjem naučnih i tehničkih kapaciteta u Srbiji“.
Elementarna komunalna mreža u Srbiji nije dovoljno razvijena (kanalizacije, kolektori, prečišćivači otpadnih voda) i to direktno utiče na kvalitet života građana. U toj oblasti srpska infrastruktura najviše zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Postoje naznake da nisu rešeni problemi (kvalitet projektne dokumentacije, nezavršena eksproprijacija i druge pripremne radnje) na dva najvažnija programa: izgradnji kanalizacione mreže sa postrojenjima za preradu otpadnih voda i izgradnji, sanaciji i rekonstrukciji deponija sa tretmanom čvrstog otpada, navodi se u analizi budžeta za 2023. godinu koju je objavio Fiskalni savet.
Za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema u Beogradu je u republičkom budžetu za 2023. planirano izdvajanje 6,9 miliona dinara (u okviru Ministarstva građevinarstva).
U budžetu za ovu godinu piše i da je u 2024. za taj projekat planirano 1,7 miliona dinara, a u 2025. godini 8,3 miliona.
U odnosu na budžet za 2022. godinu (konkretno rebalans objavljen u novembru) planirana su manja izdvajanja za taj projekat prečišćavanja voda u Beogradu.
U tom dokumentu (rebalansu) je pisalo da je za projekat prečišćavanja otpadnih voda centralizovanog kanalizacionog sistema u Beogradu u 2023. godini planirano 7,2 milijarde dinara.
Od 2018. do danas, zaključno sa planom za 2023, na investicije u sektoru bezbednosti izdvojeno je preko tri milijarde evra, što je iznos koji je više nego dovoljan da se u Srbiji u potpunosti reši pitanje tretmana otpada svih vrsta (komunalni, opasni, električni, ambalažni) i izgrade svi potrebni prečistači otpadnih voda, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Ovaj tekst je nastao u sklopu međunarodnog projekta “Mediji i nauka” (Jornalism and Science) koji Klima101 sprovodi zajedno sa partnerima iz Mađarske, Rumunije i Bugarske. Ovaj projekat za cilj ima pospešivanje saradnje novinara i naučnika i deo je Evropske klimatske inicijative (EUKI) nemačkog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost.
Voda nam najlošija u Vojvodini, najmanje je kontrolišemo u selima
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Ostalo Srbija Minisitarstvo finansija
Reprezentativni prosvetni sindikati zatražili su od poslaničkih grupa u Skupštini Srbije da ulože amandmane na Predlog zakona o državnom budžetu za 2025. godinu kako bi se sproveo protokol Vlade i sindikata ...
NextSilicon, pionir u oblasti inovacija high performance computing-a (HPC), lansirao je Maverick-2, prvi inteligentni računarski akcelerator na svetu. Ova tehnologija je dizajnirana da omogući vrhunske perfo...
Ključ uspešnog poslovanja nalazi se u internet oglašavanju koje već godinama predstavlja sinonim za razvoj brenda i usluge. Ako Vaš biznis nije vidljiv na internetu, onda je vreme da izgradite svoj imidž u o...
Rudnik Lece u strečaju biće 25. novembra oglašen na prodaju kao pravno lice, a prodaja je zakazana za 27. decembar ove godine, piše Forbs Srbija.Prema pisanju Forbsa, procenjena vrednost ostaje ista kao ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
