Svet

12.07.2022. 13:57

Nova ekonomija, Čedomir Savković

Autor: Nova Ekonomija

Kriminalci na nelegalnoj trgovini otpadom zarađuju milijarde

Foto: Pixabay

Svet

12.07.2022. 13:57

Kriminalne organizacije sa terotorije EU su od trgovine opasnim otpadom tokom 2020. godine prihodovale između 1,5 i 1,8 milijardi evra, piše u najnovijem izveštaju Evropola, Zločini prema životnoj sredini u doba klimatskih promena. Kako se procenjuje, njihovi prihodi od trgovine otpadom koji nije opasan kretali su se od 1,3 do 10,3 milijarde evra.

Prerada otpada u zemljama članicama Evrospke unije postala je složenija i skuplja zbog strogih EU propisa i upravo je to glavni razlog što cveta crno tržište na kome je trgovina i prerada otpada mnogo jeftinija.

Procenjuje se da je pojedinačna dobit pojedinih kriminalnih organizacija koje se bave tim poslovima više desetina miliona evra.

Nezakonito se najviše odlažu hemijski, građevinski, industrijski, plastični, elektronski, auto-otpad (posebno gume i akumulatori), metal, tečna đubriva kao i takozvana „crna masa“ koja se dobija od istrošenih alkalnih baterija.

Biootpad od životinja neretko završi u rekama, bunarima, a nelegalno spaljivanje otpada je u porastu na teritoriji EU.

Europol naglašava da je uspostavljena jaka veza između preduzeća koja posluju legalno i krimilanih organizacija koje se bave nezakonitom preradom i distribucijom otpada i koje kako se objašnjava, za te aktivnosti koriste preduzeća koja su osnovana legalno.

Krivična dela u vezi sa tretmanom otpadom ranije praktikovale su kriminalne organizacije koje nelegalno odlagale otpad kompanijama koje su htele da smanje troškove svog rada.

Kriminalci iz EU švercuju stare brodove, plastiku, medicinski otpad
U Srbiji prošle godine „stvoreno“ 70 miliona tona otpada
Lažna AdBlue tečnost za dizelaše sve češće na EU tržištu

U nedozvoljenu trgovinu otpadom uključene su kriminalne mreže preko privatnih kompanija angažovanih u različitim fazama nastanka i prerade otpada, preduzeća za sakupljanje i tretman otpada, fabrike za reciklažu, trgovačka i akcionarska društva, transportne i logističke firme.

Nedozvoljena prerada otpada zagađuje vazduh, zemljište, vodu, šteti ljudskom zdravlju, ugrožava prirodne resurse kao i privredu.

Ljudi koji su osumnjičeni da ne rade u skladu sa zakonom, u takvim kompanijama rade kao menadžeri ili obični radnici.

Ključni igrači u tom lancu nedozvoljene obično su proizvođač otpada, njegov prevoznik i vlasnik lokacije na koju se otpad nelegalno odlaže.

Kako bi smanjili svoju uočljivost, često zatvaraju stare i otvaraju nove firme, ali se radi o istim kriminalnim organizacijama. Oni koji su u svemu tome najuspešniji kontrolišu ceo ciklus tretmana otpada od mesta nastanka do mesta odlaganja i imaju značajne ljudske i finansijske resurse.

Neke organizacije su toliko jake, poput Camorre u Italiji, koja osniva lažne kompanije namenjene učešću na javnim tenderima, eliminišu lokalne konkurente, koji kasnije od njih strahuju. Od ostalih se izdvajaju kriiminalne organizaicje iz Kine i Nigerije koje se bave različitim kriminalnim poslovima u Evropi i u svojim zemljama.

„Stručne“ poslove obavljaju tehničari za hemijsku analizu koji znaju kako da lažiraju otpad, falsifikatori dokumenata, carinski službenici.

Ljudi koji su osumnjičeni za nelegalnu distribuciju otpada, kako se navodi, bave se i krijumčarenjem i proizvodnjom droge, krijumčarenjem migranata, krađom, nelegalnom eksploatacijom radnika.

Jedna od negativnih pojava nelegalnog tretmana otpada je i potkopavanje konkurentskih firmi koje otpadom upravljaju legalno i čije su usluge skuplje. U samo jednom slučaju nelegalne preprodaje ukradenog papirnog otpada, kako je utvrđeno, gubici na legalnom tržištu bili su 10 miliona evra.

Jeftin otpad često se meša sa hranom za stoku ili sa građevinskim materijalom, koristi se kao gorivo, nelegalno se skladišti, zakopava u zemlju ili se direktno baca u prirodu.

Nelegalna trgovina otpadom preko kopna se obavlja kombi vozilima i kamionima i on se često prevozi zajedno sa drugom robom koja je legalna.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.