Litijum pronađen i na Himalajima, ekolozi zabrinuti

Kineski naučnici nedavno su otkrili velike količine litijuma na Himalajima, u blizini Mont Everesta, prenosi portal Eco Business. Ekolozi tvrde da bi rudarenje litijuma na Himalajima izazvalo nepopravljivu  ekološku štetu, naročito zagađenjem izvora vode.

Glaciolog Mauri Pelto, profesor na Nikols koledžu u Masačusetsu u Sjedinjenim Američkim Državama, kaže da bi rudarenje litijuma na Himalajima zahtevalo velike količine vode i energije.

„Potrebna je najverovatnije hidro energija, za kopanje i za odvajanje litijuma. Za oba procesa potrebna je voda“.

On procenjuje da bi voda morala da se obezbedi iz obližnjih glečera, kao i da bi za njeno korišćenje trebalo izgraditi rezervoar.

Dodaje kako u blizini eventualnog rudnika litijuma ne može da se napravi fabrika za preradu rude, pa se zbog toga postavlja pitanje ekonomske isplativosti.

Prema njegovim rečima, ekstenzivno rudarenje u regionu moglo bi negativno da utiče na reke Jangce i Žutu reku, koje su dva najveća izvora sveže vode u Kini koji zavise od glacijalne vode sa Tibeta.

Direktor Laboratorije za istraživanje mineralnih resursa Kineske akademije nauka, Ćin Kedžang kaže je za ScienceNet.cn da je lokacija za rudarenje litijuma na Himalajima pogodna za eksploataciju jer ima betonski put.

Dodao je kako nema potrebe za dubokim iskopavanjem, jer su stene u kojima se nalazi litijum lako dostupne i naglasio da se sve za sada nalazi u istražnoj fazi.

Kineska akademija nauka procenila je kako bi na Himalajima moglo da se dobije oko milion tona litijum-dioksida, kao i da bi to mogao da postane treći najveći rudnik litijuma u Kini.

Nalazište je na oko tri kilometra od Ćingđanga, planinskog vrha koji se nalazi na kineskoj strani Mont Everesta, ali tačna lokacija još nije objavljena.

Iako je Kina jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu, ona i dalje uvozi oko 70 odsto tog metala.

Na Himalajima se već dugo rudare brojni metal, ali je tek nedavno počelo industrijsko rudarenje kada su otkrivene velike dragocenih metala vredne 60 milijardi dolara.

Tražnja za litijumom povećala se zajedno sa tražnjom za električnim automobilima. Ta vozila koriste baterije napravljene od litijuma.

U Srbiji se takođe traga za litijumom, a za sada je najpoznatiji projekat anglo-australijske kompanije Rio Tinto, koja je istraživala nalazišta u okolini Loznice i dolini reke Jadar. Projekat je za sada obustavljen, jer su širom Srbije zbog nje, ali drugih kompanija koje istražuju litijum organizovani protesti.