Male hidroelektrane u BIH prave velike gubitke

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković/Reka Ćehotina kod Foče

Male hidroelektrane (MHE) u Bosni i Hercegovini koje su prethodnih godina izgradili strani investitori posluju sa milionskim gubicima ili sa veoma skromnom dobiti, piše Capital.ba. Ekolozi smatraju kako je njihovom izgradnjom plaćena velika cena, kao i da "od tih projekata nema velike koristi".

Na objektima koji su nepovratno promenili izgled i karakteristike reka zaposleno je tek nekoliko radnika jer je njihov rad automatizovan, a mala je i korist za državu, jer je porez na dobit skroman ili ga uopšte nema.

Preduzeće EHE iz Banjaluke u vlasništvu je austrijske kompanije "Kelag" i upravlja sa dve hidroelektrane u Republici Srpskoj na reci Ugar u Kneževu. Svake godine, od svog osnivanja, posluje "u minusu".

Iako je prošle godine imalo rekordne prihode od 5,9 konvertibilnih maraka (1 KM = 0,5 evra) prijavljen je gubitak od 689.576 KM.

Gubitak preduzeća od osnivanja iznosi 23,8 miliona KM, a direktor Slobodan Lončar kaže kako taj rezultat ne pokazuje stvarno stanje, jer se i dalje otplaćuju krediti koji su uzeti za njihovu izgradnju.

Federacija BiH zabranjuje izgradnju MHE

"Društvo ima pozitivan poslovni rezultat (EBIT) i plaća porez na dobit ali visoki rashodi kamata uzrokuju negativan ukupan finansijski rezultat društva", tvrdi Lončar.

Kelag je većinski vlasnik preduzeća LSB Elektrane, pod čijim okriljem radi postrojenje Medna, koje je izgrađeno u neposrednoj blizini izvora reke Sane, na granici između Ribnika i Mrkonjić Grada.

Prihodi su i na toj centrali bili rekordnih 2,6 KM, ali nije bilo dobiti.

Zvanično, u njoj je zaposlen samo jedan radnik, a ostvaren je gubitak blizu 960.000 KM. Na brani te centrale, kako se naglašava, akumulirao se gubitak od skoro pet miliona KM.

U Federaciji BiH Kelag ima pet centrala kojima se rukovodi kroz firmu Interenergo iz Gornjeg Vakufa, jedne godine imaju dobit a druge gubitak. Poslednju, 2021. godinu završili su u skromnom plusu od 10.727 maraka, nakon gubitka od skoro 250.000 KM iz 2020. godine.

Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju

Velike gubitke prave i četiri centrale preduzeća Intrade Sarajevo u vlasništvu slovenačke kompanije Petrol.  Od osnivanja njihov minus je 12,5 miliona KM, a prošle godine je napravljen minus od skoro 400.000 KM.

Preduzeće EBH iz Sarajeva iza kojeg stoji austrijska firma Energy Eastern Europe Hydro Power GmbH Judenburg na području Zeničko-dobojskog kantona ima četiri MHE, a poslednje četiri godine posluju negativno sa ukupnim gubitkom od 1,2 miliona maraka.

Njihovi prosečni godišnji prihodi iznose 1,33 miliona KM, a ostvaruju se sa četiri zaposlena radnika.

Austrijanci imaju svoje preduzeće i u Republici Srpskoj. Ono se zove ERS male hidroelektrane preko kojih upravljaju sa dve centrale u opštini Rudo. One su nakon dve godine gubitaka konačno ostvarile dobit od nepunih 170.000 maraka.

DEKAN ŠUMARSKOG FAKULTETA: U EVROPI REKE NISU GURNUTE U CEVI

Koordinator Koalicije za zaštitu reka u BiH Robert Oroz podseća kako je u BiH  trenutno u funkciji 120 malih hidroelektrana a da je barem još 353 u raznim fazama planiranja, pripreme i izgradnje.

"Sudeći po izjavama investitora, na kraju bi ih moglo biti i preko 600 što znači da u BiH neće biti ni reke ni potoka bez barem jedne MHE. Štete koje nastaju prilikom gradnje i rada ovakvih objekata ogromne", kaže on.

Sa druge strane, dodaje Oroz, koristi za državu i društvo gotovo i da nema, jer se ne upošljavavaju ljudi.

Pma zvaničnim podacima Državne regulatorne komisije za električnu energiju (DERK) sve MHE su prošle godine proizvele svega 2,54 odsto od ukupno proizvedene električne energije u zemlji.

Generalno, BiH proizvodi daleko više električne energije nego što troši, prošle godine proizvedeno je 17.055,44 gigavat časova, a u isto vreme potrošnja je iznosila 12.170 gigavat sati.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine usvojila je predlog Zakona o električnoj energiji kojim se zaustavlja izdavanje dozvola za izgradnju malih hidroelektrana (MHE) snage do deset megavata (MW).

Krajem 2020. godine Vlada Srbije povećala je naknadu za obnovljive izvore enerije, za pet puta. Naknadu plaćaju svi potrošači električne energije, preko računa za struju. Naknada se plaća 0,437 dinara po svakom utrošenom kilovat satu (kWh).


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.