Vesti iz sveta

11.03.2022. 14:20

Biznis.rs

Autor: Nova Ekonomija

Meso domaćeg porekla od 1. aprila imaće posebne oznake

Meso i mesni proizvodi koji su poreklom iz Srbije će od 1. aprila ove godine biti obeleženi posebnom grafičkom oznakom, a kako saopštava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obeležavanje domaćih proizvoda od mesa j...

Foto: Pixabay

Meso i mesni proizvodi koji su poreklom iz Srbije će od 1. aprila ove godine biti obeleženi posebnom grafičkom oznakom, a kako saopštava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obeležavanje domaćih proizvoda od mesa je uvedeno novim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.

Da bi neka mesna prerađevina imala oznaku „Poreklom iz Srbije“ potrebno je da više od 50 odsto glavne sirovine bude poreklom iz naše zemlje. Oznaka će se prikazivat na vidljivom mestu neposredno pored izloženog proizvoda ili uz cenu, a treba da bude najmanje iste veličine kao i sama cena.

„Na ovaj način takođe ćemo ukazati potrošačima na to gde mogu kupovati domaće proizvode i promovisati prednosti kvaliteta domaćih proizvoda. Očekuje se da dugoročno ova mera pozitivno deluje na domaću proizvodnju“, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović podseća da je ovu inicijativu davno pokrenula Privredna komora, a da je ona sada prepoznata i kao značajna uneta u regulative i ozvaničena u Pravilniku o deklarisanju, reklamiranju i označavanju proizvoda.

„Naše meso je od životinja koje su hranjene non-GMO sojinom sačmom i to daje specifičnost u smislu kvaliteta. Mislim da će to biti dobra mera za sve nas koji smo potrošači da jednostavno možemo da napravimo izbor“, kaže Budimović za Biznis.rs i dodaje da Srbija sveže svinjsko meso uvozi samo za preradu kao i da bi sve ostalo trebalo da bude domaćeg porekla.

On takođe ističe kako će ovo biti dobar znak i za stočare i za potrošače da jednostavno konzumiraju domaći proizvod koji je označen.

Na pitanje šta naši građani najviše kupuju, Budimović objašnjava da pored svežeg mesa srpski potrošači najviše kupuju polutrajne proizvode, to su fermentisani proizvodi tipa čajne, fruškogorske i slične vrste prerađevina, zatim pasterizovane proizvode kao što su viršle, parizeri…

Komentarišući talas poskupljenja izazvan sukobom Rusije i Ukrajine, naš sagovornik ističe da je moguće da će procentualno doći do poskupljenja mesa i mesnih prerađevina, ali da za sada nema velikih povećanja i da je snabdevenost normalna.

„Kada govorimo o poskupljenju činjenica je da će doći do nekog rasta cena. Hrana za životinje je poskupela, tačnije komponente kao što su kukuruz i sojina sačma, koje u najvećem delu ulaze u hranu za životinje. Svi ti kapaciteti koji proizvode hranu za životinje koriste energiju – plin, naftu, električnu energiju, sve je to poskupelo i procentualno će verovatno doći do poskupljenja, ali su to neke neminovnosti, i to nije da bi neko zaradio ekstra“, objašnjava Budimović.

On takođe naglašava kako su odstupanja moguća, ali samo u pogledu korekcije cena zbog energenata, kao i da za sada nema velikih odstupanja, povećanja cena, a ni nestašice.

Prema rečima Nenada Budimovića, snabdevenost je dobra i Privredna komora Srbije je u stalnoj komunikaciji sa proizvođačima, zaliha nema i sve što se proizvede plasira se na tržište.

„Naravno, otežan je izvoz u Rusiju, mada na to tržište na godišnjem nivou nije išlo puno mesa i mleka, u odnosu na neke druge proizvode. Mi svinjsko meso već duži vremenski period ne izvozimo u Rusiju, tu su odlazile prerđevine, odnosno proizvodi od mesa, a kada je reč o mleku prošle godine je realizovan izvoz od nekih tridesetak miliona evra“, kaže on.

On ne veruje da će se neko od proizvođača sada ohrabriti da sklapa nove ugovore, bez obzira na potencijal ruskog tržišta, i smatra da je mera poput zabrane izvoza dobra kako bi se zaštitilo domaće tržište i ističe kako je u ovom trenutku to vrlo bitno.

Od danas zabranjen izvoz žitarica, brašna i ulja

„Mislim da je ova mera vlade u vezi zabrane izvoza žitarica na određeni rok dobra dok se ne pogledaju bilansi, odnosno koliko nam je čega potrebno od energije za prolećnu setvu kukuruza, suncokreta i soje, koliko za žetvu pšenice u julu i za ponovnu setvu pšenice u novembru, kako bismo do kraja godine znali čime raspolažemo”, zaključuje Budimović.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.