Vesti iz sveta

29.11.2013. 09:57

Politika

Autor: Nova Ekonomija

MMF sprema novi recept za borbu protiv krize

Međunarodni monetarni fond (MMF) sprema novi recept za dužničku krizu u evrozoni, javio je Njujork tajms.
Po novom planu institucije Breton Vuds, vlasnici obveznica država koje zapadnu u dugove treba da se spreme na finansijska odricanja, to jest gubitke, pre stanovništva tih zemalja.
Skicu novog predloga podržao je ovih dana Dejvid Lipton, zamenik generalnog direktora MMF-a, prenosi američki dnevnik. Ovaj plan, pušten u javnu raspravu pre nekoliko meseci, odlučno su već odbacili globalni bankarski lobi, Nemačka, kao i američka administracija. 
Decenijama neprikosnoveni globalni zajmodavac, po sopstvenom priznanju, u više navrata je ozbiljno pogrešio tokom rešavanja evropske dužničke krize. MMF je 2010. godine ušao na teren zapadnoevropskih finansijskih nedaća na poziv tadašnjeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua, a na veliko protivljenje nemačke kancelarke Angele Merkel. 
Poznat po analizi privrednih i finansijskih prilika država, MMF je u svom prvom evropskom slučaju najpre promašio u proceni snage grčke privrede da iznese skrojeni program reformi finansija javnog sektora. A zatim, kada su Evropljani postali svesni razmera grčke finansijske krize, MMF je odstupio od dela sopstvenih pravila (sročenih 2003. godine) za situacije u kojima odobrava „izuzetno visoke kredite”. 
Slične greške MMF je počinio i u slučaju Portugalije, pošto je dve godine tvrdo zastupao liniju da su drakonski rezovi javne potrošnje, fiskalne reforme i ubrzane privatizacije ključ za smanjivanje bankarskih i državnih dugova. Posledice primene takvih antikriznih recepata opipljive su širom juga evrozone. 
Kada je i kreditorima postalo jasno da Grčka nema šanse da vrati sve pozamašnije dugove, 2012. godine usledio je otpis dela dugova egejske nacije, u kome su najveće gubitke pretrpele evropske banke poverioci. MMF je pri tom namiren do poslednje pare. 
Evropljani su izvukli gorku pouku iz lanjskog „grčkog otpisa”. Evropa u prezaduženim članicama evrozone koje su na kriznim programima ima oko 340 milijardi evra nenamirenih obveznica, dok MMF ima samo 79 milijardi evra. Ukoliko se međunarodni kreditori suoče sa činjenicom da dužnici nemaju odakle da isplate obveznice koje pristižu na naplatu, MMF će biti namiren prvi. 
Nije čudo da je najnoviji plan „B” MMF-a za Evropu već naišao na oštar otpor. 
Idući put kada se neka država nađe u dužničkoj drami, privatnim investitorima ne bi trebalo dozvoliti da pobegnu sa urušenog tržišta obveznica, smatra MMF. To u prevodu znači da gubitke treba prevaliti na privatni kapital. 
Ovaj predlog je oštro kritikovao Jerg Asmunsen, predsednik nemačke Bundesbanke: „Igrate se tuđim novcem”. 
Da li MMF nastoji da povrati ulogu najuticajnijeg zajmodavca koju je tokom evropske krize očigledno izgubio, pita se „Njujork tajms”. 
Prema najavama, MMF će se o „planu B” za Evropu, izjašnjavati sredinom iduće godine.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.