MOR: Najgora kriza za radnike od Drugog svetskog rata

Mere koje su države širom sveta donele kako bi sprečile širenje koronavirusa imaju „razarajuće posledice“ na tržište rada, piše Euractiv.

Međunarodna organizacija rad (ILO) pri Ujedinjenim nacijama saopštila je da su donete mere do sada uticale na oko 81 odsto radne snage u svetu. Predsednik ILO Gaj Rajder rekao je da je to „najveći test za međunarodnu saradnju u više od 75 proteklih godina“.

ILO je pratila uticaj pandemije koronavirusa na svetska tržišta rada u prošlih nekoliko nedelja. Organizacija procenjuje da su od 18. marta, kada je izdala prvi izveštaj, mere za sprečavanje širenja virusa već uticale na 2,7 milijardi radnika.

„Tokom protekle dve nedelje, pandemija COVID-19 se pojačala i proširila u smisla globalnog opsega, sa izuzetnim uzicajem na javno zdravlje i potresom ekonomija i tržišta rada bez presedana. Ovo je najgora globalna kriza od Drugog svetskog rata“, navodi se u izveštaju ILO.

Rajder kaže da se, i u razvijenim i u ekonomijama u razvoju, radnici i preduzeća suočavaju sa katastrofom.

„Kriza preti operacijama i samim time i solventnosti, posebno kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, i čini ranjivim na milione radnika“, rekao je Rajder.

ILO kaže da zaposlenost trpi „u širim dimenzijama nego što je predviđano na početku pandemije“ i da će stepen krize zavisiti od razvoja pandemije i akcija preduzetih da se ona suzbije. Planovi za prilagođavanje radne snage, privremena otpuštanja i skraćenja radnog vremena su u porastu. „Kontrakcija zaposlenosti je već počela na širokom planu u mnogim zemljama, često bez presedana“, piše u izveštaju.

Evropska konfederacija sindikata procenila je da se broj nezaposlenih povećao za najmanje četiri miliona širom EU od početka krize, dok je na režimu skraćenog rada više od sedam miliona radnika. Ali uticaj krize će biti snažniji u zemljama u razvoju, u kojima nezaštićeni radnici i oni u neformalnoj ekonomiji predstavljaju značajan deo radne snage.

Prema ILO, obim razaranja poslova će „u velikoj meri zavisiti od toga koliko brzo će se ekonomija oporaviti u drugoj polovini godine i koliko efikasno će mere podstaći potražnju za radom“.

Među sektorima koji su najviše izloženi uticaju krize zvog COVID-19, ILO svrstava umetnost i zabavu, transport, sektor za smeštaj i hranu, nekretnin i trgovinu na malo.

Organizacija u izveštaju naglašava potrebu za očuvanjem prava radnika i pojačanjem zdravstvene zaštite, ali i potrebu za fiskalnim i monetarnim merama za podršku najugroženijim sektorima i ranjivim osobama, što uključuje i finansijsku podršku preduzećima.

„Moramo brzo da radimo, odlučno i zajedno. Prave i hitne mere mogle bi napraviti tu razliku između opstanka i propasti“, rekao je Gaj Rajder.