Vesti iz sveta

22.02.2022. 14:50

Reuters

Autor: Nova Ekonomija

Nemačka zbog Ukrajine obustavila Severni tok 2

Nemački kancelar Olaf Šolc odložio je sertifikaciju gasovoda Severni tok 2 koji bi toj zemlji trebalo da duplira  količine ruskog gasa, preneo je Rojters. Odluka je usledila nakon što je Rusija zvanično priznala dva otcepljena ...

Foto: Pixabay/Berlin

Nemački kancelar Olaf Šolc odložio je na neodređeno vreme izdavanje dozvola za rad gasovoda Severni tok 2, koji bi toj zemlji mogao da duplira količine dopremljenog ruskog gasa, preneo je Rojters. Odluka je usledila nakon što je Rusija zvanično priznala dva otcepljena regiona, Donbas i Luganjsk u istočnoj Ukrajini.

Šolc je naveo da je zatražio od ministarstva ekonomije da preduzme korake kako bi se osiguralo da sertifikacija Severnog toka 2 ne može da se obavi u ovom trenutku.

Izgradnjom novog gasovoda na dnu Baltičkog mora Rusija ima nameru da obiđe gasovod koji do Evrope ide kroz Ukrajinu.

Projekat se suočava sa otporom Evropske unije, Sjedinjenih Država, kao i Ukrajine, jer bi kako se dodaje, povećao energetsku zavisnost od Rusije, a Ukrajini uskratio tranzitne takse za korišćenje njenog gasovoda.

Vlada Nemačke dugo je tvrdila kako je Severni tok 2 prvenstveno komercijalni projekat koji na evropsko tržište energenata donosi konkurenciju.

Nemačka ekonomija je najveća u Evropi i polovina njenih energetskih potreba, kako se dodaje, zavisi od Rusije.

Severni tok 2 na čekanju
Američki Senat protiv novih sankcija za „Severni tok 2“

SAD su već odobrile sankcije protiv otcepljenih oblasti u Ukrajini koje je ukazom priznao ruski predsednik Vladimir Putin i odobrio slanje vojnih trupa u tu zemlju. Nekoliko nedelja pre toga, Američki Senat je glasao protiv sankcija za Severni tok 2.

Kako je prenela Slobodna Evropa, čelnici Evropske unije najavili su usvajanje paketa sankcija protiv Rusije.

U saopštenju predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela navodi se kako će se te mere odnositi na sve koji su umešani u „nezakonitu odluku Rusije“, kao i na „banke koje finansiraju ruske operacije na tim teritorijama“.

Kako se dodaje, mere će ciljati sposobnost ruske države i vlade da pristupe kapitalu i finansijskim tržištima i uslugama EU, kao i trgovinsku razmenu sa Donbasom i Luganjskom.

Rusija je blizu granice sa Ukrajinom u prethodnom periodu rasporedila oko 130.000 vojnika.

Kako je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zapadne zemlje će od Srbije ponovo tražiti da uvede sankcije Rusiji zbog vojnih akcija u Ukrajini. To pitanje je u Srbiji politički osetljivo jer Rusija nije priznala nezavisnost Kosova.

Ipak, Rusija je 2008. godine priznala i Abhaziju i Južnu Osetiju koje su se nakon desetodnevnog rata otcepile od Gruzije, države koja je kao i Ukrajina bila članica Sovjetskog Saveza (SSSR). Ruska vojska je tada ušla u Južnu Osetiju i potisla gruzijsku armiju.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.