Solarna energija i vetar čine 95 odsto novoizgrađenih globalnih obnovljivih izvora energije (OIE) u protekloj godini. U najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA, International Energy Agency), navodi se da će OIE već početkom sledeće godine premašiti udeo ugalja u svetskoj proizvodnji struje, čime će postati najveći izvor električne energije.
Kako se ocenjuje u najnovijem izveštaju IEA, uprkos nezapamćenom rastu udela obnovljivih izvora u svetu u poslednjih 12 meseci, svet treba da „učini još više, (kako bi se došlo) do zacrtanih trostruko većih kapaciteta 2030. godine.
Očekuje se da će se solarna i energija vetra do 2028. godine više nego udvostručiti u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskoj uniji, Indiji i Brazilu, u poređenju sa periodom pre pet godina.
„Novi izveštaj IEA pokazuje da je prema sadašnjim politikama i tržišnim uslovima, globalni kapacitet obnovljivih izvora već na putu da se poveća za dva i po puta do 2030. To još nije dovoljno da se postigne cilj ‘COP28’ (konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, dubai 2023.) o utrostručenju obnovljivih izvora energije, ali mu se približava“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
Prema njegovim rečima, vetar i solarni paneli na kopnu danas su jeftiniji od novih elektrana na fosilna goriva.
„Još postoje neke velike prepreke koje treba prevazići, uključujući teško globalno makroekonomsko okruženje. Za mene, najvažniji izazov za međunarodnu zajednicu predstavlja brzo povećanje finansiranja i upotreba obnovljivih izvora energije u većini ekonomija u nastajanju i u razvoju, od kojih su mnoge zaostale u novoj energetskoj ekonomiji. Uspeh u ostvarenju trostrukog cilja zavisiće od ovoga“, dodao je Birol.
Ono što je potrebno za utrostručenje obnovljivih izvora energije do 2030, kako se dodaje, značajno varira u zavisnosti od zemlje, regiona i tehnologije koja se primenjuje u izgradnji obnovljivih izvora.
Izveštaj IEA, kako se naglašava, prikazuje bržu primenu politike koja pokreće rast kapaciteta obnovljivih izvora energije za 21% veći nego u glavnoj prognozi. To bi, kako se ocenjuje, bio pravi put da se ispuni globalno obećanje za trostruko povećanje obnovljivih izvora.
U naprednim, velikim privredama, zemljama u razvoju izazove predstavljaju politička nesigurnost, krhko ekonomsko okruženje, mala ulaganja u infrastrukturu, glomazne administrativne barijere i kašnjenja.
U drugim zemljama, pak, to bi kako se naglašava problem bi mogao da bude pristup finansijama, kao kruta državna regulativa.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Španska manjinska vlada i dva najveća sindikata dogovorili su se da uvedu kraću radnu sedmicu uz istu platu, javlja Rojters.Tu promenu tek treba da odobri parlament, dok poslodavci pružaju otpor.Mi...
Ruska centralna banka je zadržala referentnu kamatnu stopu na rekordno visokom nivou od 21 odsto, odlučivši da je ne povećava dodatno uprkos visokoj inflaciji podstaknutoj ratom Rusije protiv Ukrajine.Od...
Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen) ukinuće više od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. kako bi smanjio troškove, a istovremeno će izbeći zatvaranje fabrika i otpuštanja, kao ...
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp upozorio je EU da mora da se obaveže na kupovinu „velikih količina“ američke nafte i gasa ili će se suočiti sa carinama, što predstavlja njegov prvi trgovinski napad ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
