Meredit Vitni (Meredith Whitney), jedna od retkih analitičarki koja je predvidela finansijsku krizu 2008. godine, tvrdi da će na američkom tržištu nekretnina doći do dramatičnih promena od 2024. godine, odnosno pada cena.
„Cene će početi da padaju, a ponuda kuća za prodaju će rasti“, rekla je Vitni, a preneo Yahoo Finance.
Prema njenim rečima, razlog su „bejbi bumeri“ (generacije rođenih od 1946. do 1964. godine) od kojih se očekuje da počnu da se sele u manje nekretnine.
Pozivajući se na procenu AARP, nacionalne alijanse koja prati navike potrošača starijih od 50 godina, Vitni kaže da je 51 odsto ljudi te generacije grupa koja poseduje više od 70 odsto američkih stambenih nekretnina.
Kako dodaje, oni su spremni da se presele u manje kuće i to bi značilo prko 30 miliona dodatnih stambenih jedinica na tržište, odnosno značajno povećanje ponude.
„Videćemo dinamičnu promenu ponude i tražnje, rekla je Vitni, koja je osnivač i direktor kompanije „Whitney Advisory Group“, na konferenciji Yahoo Finance Invest Conference.
Ona kaže da će ove promene nastupiti krajem sledeće godine i nastaviće se u 2025. godini, kao i da će to biti uvod u „višedecenijski ciklus“.
„Amerikanci imaju ogromnu količinu kapitala u svojim nekretninama. Pitanje je kada će to iskoristiti. Malo je verovatno da će, kada požele da smanje životni prostor, više stope na hipotekarne kredite ostati na oko osa, odsto“, dodala je Vitni.
Kako dodaje, stariji ljudi imaju niže hipoteke na nekretnine, ako ih uopšte imaju.
Međutim, dodala je kako postoji rizik u vezi sa tom promenom, možda neće biti dovoljno mlađih kupaca, a prodavcu mogu jednostavno da odluče da prodaju nekretnine po nižim cenama kako bi sačuvali svoju dobit.
Vitni je podelila i neka svoja razmišljanja o bankarskom sistemu, još jednoj temi koju dobro poznaje. O novim potezima koje su nedavno predložile Federalne rezerve i drugi regulatori, ona je rekla da mnogo toga u vezi sa tim, nije u redu.
Tvrdi da će nova pravila premestiti potrošačke kredite iz tradicionalnih banaka u neregulisana područja i naštetiti ukupnoj dostupnosti kredita. Banke su iznele slične argumente i bore se protiv predloga.
Ono zbog čega najviše brine jesu ljudi kojima će biti uskraćen pristup kreditima.
„Mislim da bi regulatori trebali da se fokusiraju na to“, dodala je Vitni.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Španska manjinska vlada i dva najveća sindikata dogovorili su se da uvedu kraću radnu sedmicu uz istu platu, javlja Rojters.Tu promenu tek treba da odobri parlament, dok poslodavci pružaju otpor.Mi...
Ruska centralna banka je zadržala referentnu kamatnu stopu na rekordno visokom nivou od 21 odsto, odlučivši da je ne povećava dodatno uprkos visokoj inflaciji podstaknutoj ratom Rusije protiv Ukrajine.Od...
Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen) ukinuće više od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. kako bi smanjio troškove, a istovremeno će izbeći zatvaranje fabrika i otpuštanja, kao ...
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp upozorio je EU da mora da se obaveže na kupovinu „velikih količina“ američke nafte i gasa ili će se suočiti sa carinama, što predstavlja njegov prvi trgovinski napad ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
