Svet

Većina zaposlenih u švajcarskoj banci trajno u hibridnom modelu rada?

Šcajcarska investiciona banka UBS planira da trajno omogući hibridni model rada za oko dve trećine zaposlenih, piše Fajnenšel tajms. Kako navode izvori upoznati sa planom banke, ovaj potez predvođen je od strane izvršnog direktora Ralfa Hamersa i njegovih top menadžera. U internoj poruci koja je poslata zaposlenima, a u koju je Fajnenšel tajms imao uvid, piše da UBS posvećen tome da zaposlenima ponudi fleksibilnost u rada, koji podrazumeva kombinaciju rada od kuće i iz kancelarije, tamo gde radne pozicije, zadaci i lokacija dozvoljavaju.Švajcaraska banka je odlučila da samo zaposleni čije radne obaveze zahtevaju prisustvo u kancelarijama, kao što su trgovci ili osoblje u predstavništima banke, neće imati mogućnost fleksibolnog rada, ili će ona biti minimalna. Interna analiza, koja je obuhvatila 72.000 zaposlenih širom sveta, pokazala je da je otprilike dve trećine radnika zaposleno na pozicijama koje dozvoljavaju hibridni ređim, navode izvori upoznati sa situacijom u UBS-u.Uprkos tome što je zaposlenima ponuđen i rad od kuće, nekim događajima, prema dogovoru sa mendžmentom, moraće da prisustvjuju iz kancelarija. Plan švajcarske banke u suportnosti je sa odlukama nekoliko banki u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući JP Morgan chase, Goldman saks, Morgan Stenli koje su zaposlenima u Njujorku naredile povratak u kancelarije. Posle više od godine dana u kojoj je većina bankara radila iz kućnih kancelarija, za kuhinjskim stolom, odluka UBS-a može biti znak razlike u radnim praksama američkih i evropskih banaka koje se ostale kao nasleđe koronavirusa. UBS, međutim, nije naveo datum kada zaposleni treba da se vrate u kancelarije.

Svet

Amazon i Gugl pod lupom zbog lažnih recenzija

Kompanije Amazon i Gugl su pod istragom zbog zabrinutosti da bi lažne recenzije proizvoda na njihovim veb sajtovima mogle da dovedu kupce u zabludu, prenosi BBC.Uprava za konkurenciju i tržište (CMA) Velike Britanije zabrinuta je zbog mogućnosti da "preduzeća koja poštuju zakon", a koja prodaju preko Amazona i Gugla mogu da izgube od firmi koje se koriste lažnim preporukama. I Amazon i Gugl bi mogli bi da se suoče sa sudskim postupkom zbog kršenja zakona o potrošačima. Obe kompanije tvrde da imaju i resurse i propise koji sprečavaju lažne recenzije. Kupovina preko Interneta porasla je tokom pandemije, nakon što je došlo do zahteva za zatvaranjem "neesencijalnih" prodavnica. "Naša briga je da bi milioni onlajn kupaca mogli da budu dovedeni u zabludu čitajući lažne kritike, a potom trošeći novac na osnovu tih preporuka", rekao je izvršni direktor CMA Andrea Kosčeli.Takođe, kako je rekao, jednostavno nije fer ako neka preduzeća mogu da lažiraju recenzije sa pet zvezdica kako bi svojim proizvodima ili uslugama dali na značaju, dok, sa druge strane, preduzeća koja poštuju zakon gube."Važno je da ove tehnološke platforme preuzmu odgovornost, a mi da budemo spremni da preduzmemo mere ako utvrdimo da kompanije ne rade dovoljno", rekao je Kosčeli. Upravu zabrinjava pitanje da li Amazon i Gugl "čine dovoljno" da "otkriju lažne i obmanjujuće recenzije ili sumnjive obrasce ponašanja".Sumnjivo je, na primer, da isti korisnici ocenjuju iste proizvode i kompanije u slično vreme. Navodi se i slučaj kada sadržaj recenzije ukazuje na to da je onaj koji je piše za to dobio novac ili neki drugi podsticaj.CMA takođe ispituje da li Gugl i Amazon istražuju i uklanjaju lažne i obmanjujuće recenzije, kao i kakve sankcije izriču korisnicima.

Svet

Bloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaci

Kompanije za kriptovalut, koje posluju širom sveta, tvrde da kubure sa nedostatkom pravih stručnjaka, dok im se istovremeno povećava obim posla. Pomama za digitalnim valutama trenutno vlada među najvećim svetskim finansijskim institucijama, piše Bloomberg.Uprkos povlačenju tržišta kriptovaluta tokom maja, njihova ukupna tržišna vrednost porasla je za 400% tokom 2020. godine na oko 1,4 biliona dolara.Zbog toga su tradicionalne finansijske kompanije, poput Goldman Sachs Group Inc, Bank of Nev Iork Mellon Corp i DBS Group Holdings Ltd počinju da nude usluge i trgovinu kriptovalutama.U međuvremenu, bezre poput CME Group Inc proširuju ponudu kripto derivata, pa sve to pomaže sazrevanju te klase imovine.Sve to utiče na nedostatak stručnjaka u kripto kompanijama kojima su potrebne desetine ili stotine novih radnika kako bi proširile svoje poslovanje.Binance, koja predstavlja najveću svetsku kripto berza, traži 370 novih radnika putem Linkedina.Njujorška kompanija za kupovinu kriptovaluta Gemini planira da poveća broj svojih radnika u Singapuru na 50 do decembra. Cripto.com iz Hong Konga, trenutno traži više od 200 novih stručnjaka, od kojih bi preko polovine radilo u Aziji.Ko bude želeo da trguje kriptovalutama, moraće da izvadi licencuPayPal uskoro omogućava slanje i primanje kriptovaluta Mnogim kompanijama koje se bave kriptovalutama zapravo i nije bitno gde im zaposleni žive, upravo zbog mogućnosti da rade od kuće.Interesovanje za obavljanje takozavnih kripto poslova poraslo je za oko pet do deset puta u poslednjih devet meseci, prema podacima agencije za zapošljavanje Cripto Recruit, pa na jedno radno mesto konkurišu stotine kandidata.Ipak, pronalaženje kandidata sa iskustvom nije lako može da bude teško, pa kompanije menjaju kriterijume za dobijanje posla. Katkad navode da je za valjane kandidate dovoljna jedna ili dve godine iskustva na radu u kriptoposlovima.Kompanija Gemini, na primer, u narednih godinu planira širenje na tržišta Hong Konga i Australije. Kako bi privukla talentovane ljude nudi im neograničen odmor, kao i podelu dobiti od prodaje kriptovaluta.Druge kompanije, poput Binance-a, na primer, traže kandidate stručne u bankarstvu i fintech-u (spoj kvalifikacija u biznisu i tehnološkim dostignućima).

Svet

Rio Tinto navodno krio uništenje aboridžinskog nasleđa iz ledenog doba

Kompanija Rio Tinto nije uspela da zaštiti 18.000 godina stare artefakte oko rudnika Marando u Australiji koji pokazuju kako su ljudi živeli tokom poslednjeg ledenog doba, tvrdi jedna australijska grupa Aboridžina, prenosi Rojters.U saopštenju grupe "Vintvari guruma aboridžinal korporejšn" (WGAC) navodi se da je to samo deo destrukcije koju "rudarski gigant" taji decenijama. Ova grupa navodi da uprkos obećanjima da će poboljšati načine na koji šitii nasleđe domorodaca nakon što je prošle godine uništio stare aboridžinske pećine, Rio Tinto nije bio iskren povodom unuštavanja nasleđa devedesetih godina u rudniku gvozdene rude kojem lokalni Aboridžini još uvek nemaju pristup.Tvrdnje grupe WGAC odnose se na različita nalazišta u istom regionu, oko rudnika gvozdene rude Marando. Grupa WGAC navodi da je saznala da su materijali stari najmanje 18.000 godina i drugi predmeti bačeni u gomilu smeća u Darvinu u Australiji.Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta Izvršni direktor kompanije "Rio Tinto Iron Ore" Simon Trot rekao je da kompanija nije ponosna na mnoge delove istorije u rudniku Marando i izvinio se, zbog prošlih radnji, tradicionalnim vlasnicima zemlje, ljudima Istočne Gurume. "Znamo da nas čeka još mnogo posla kako bismo ispravili neke od ovih istorijskih grešaka", rekao je on. Trot u izjavi nije govorio o konkretnim tvrdnjama koje je domorodačka grupa iznela. Rio je odbio da komentariše dalje od ove Trotove izjave.Rudarstvo u Australiji je industrija koja se ne ponaša odgovrno i industrija kojoj je potreban bolji nadzor u zaštiti nasleđa i sklapanju sporazuma, piše u saopštenju "Vintvari guruma aboridžinal korporejšn" (WGAC).Aboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštiteAboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštiteAboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštite

Svet

Investicioni fondovi dižu cene kvadrata u SAD

Investiciona kompanija "Blackstone" postigla je dogovor o kupovini firme koja kupuje i iznajmljuje porodične kuće, a ugovor je vredn 6 milijardi dolara, prenosi Zero hedge. Blackstone je u utorak potvrdio da je postigao dogovor o akviziciji kompanije "Home Partners of America" koja poseduje 17.000 kuća širom SAD. Akvizivija je znak da Vol strit veruje da će američko tržište nekretnina ostati vruće.Home Partners je kompanija koja kupuje i iznajmljuje kuće, a svojim stanarima nudi i mogućnost kupovine. Rad i škola od kuće doveli su do velike potražnje za nekretninama u predgrađu, i od strane onih koji iznajmljuju i onih koji su spremni da takve nekretnine kupe. To je dovelo do pada ponude i rasta cena. Pandemija koronavirusa udaljila je Amerikance od kancelarija, hotela i šoping molova, pa su investitori počeli da traže nova mesta za ulaganje. Rezultat je, kako je izvestio Vol strit džurnal, ludilo među 200 kompanija i investicionih fondova koje su ušle u "lov na kuće"."Očigledno je da je potražnja stanara i dalje snažna, što pokreće značajno povećanje novčanog toka na nivou imovine" rekao je analitičar Bloomberg Intelligence-a Džef Langbaum. On smatra da pametni ljudi sa pametnim novcem žele da dobiju deo toga. Prošlog avgusta je Blackstone predvodio je grupu investitora koja je stekla manjinski udeo u kompaniji Tricon Residential Inc. sa sedištem u Torontu, koja poseduje i upravlja sa više od 31.000 domova i stanova.Poplava kapitala investicionih fondova dolazi u trenutku kada mala ponuda gura cene na gore najbržim tempom ikada, a stnari biraju kuće umesto stanova. Sve veće cene iznjamljivanja stanova i mala ponuda učinili su i da stanodavnci porodičnih kuća budu meta u čitavom političkom spektru.

Svet

EU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?

Finansijske institucije Evropske unije spremne su da pomognu Crnoj Gori u refinansiranju duga te zemlje prema Kini koji je vredan milijardu dolara, piše Slobodna Evropa. Reč je o kreditu za auto-put koji se gradi od Bara do granice sa Srbijom i koji je zbog visokih kamatnih stopa crnogorskim vlastima doneo brojne probleme.Crnogorski ministar finansija Milojko Spajić izjavio je da će kredit sa niskom kamatom omogućiti uštede i smanjenje kamatne stope kineskog kredita. On međutim nije naveo ko je novi zajmodavac, ali je rekao da su razgovori u završnoj fazi.Izvor iz Evropske unije kako navodu RSE, izjavio je da je sporazum o kreditu u finalnoj fazi, kao i da će ga, kada bude završen, potpisati predsednica Evropske komisije Ursula von der Leien.Sporazum o refinansiranju mogao bi da okonča trenutnu neizvesnost oko duga koji Crna Gora ima prema Kini, kao i neizvesnost u njenim odnosima sa EU."Crna Gora je za EU važnija od Pekinga, ovaj kredit je zdravorazumski korak za Brisel", smatra Stefan Vladisavljev, analitičar beogradskog Fonda za političku izvrsnost.Prema njegovim rečima, refinansiranje duga Crne Gore pomoći će u suzbijanju sve većeg uticaja Kine na Balkanu. Dodaje da je EU pomogla Podgorici tek kada su crnogorski zvaničnici više puta od nje zatražili pomoć.Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputaRojters: Crna Gora se zadužuje i prodaje imovinu zbog duga Kinezima Crna Gora se 2014. godine od Kine zadužila za milijardu dolara za finansiranje prvog dela autoputa od 163 kilometra do susedne Srbije. Projekat je podeljen na tri dela, a kineski zajam je pokrivao samo prvih 41 kilometar.Prva deonica autoputa trebalo je da bude završena 2019. godine, ali su kašnjenja u izgradnji i pandemija Covida 19 pomerili rok do 30. novembra 2021.Uprkos neuspehu nekoliko studija izvodljivosti, projekat je dobio zeleno svetlo od vlade tadašnjeg vlade premijera Mila Đukanovića, pa je uzet ogroman kineski zajam za njegovo finansiranje.Rojters je 11. juna izvestio da Brisel želi da se osloni na kombinaciju pomoći za refinansiranje duga koja bi došla od nemačke Kreditne banke za obnovu, Francuske razvojne agencije i italijanske investicione banke CDP.Ekonomija Crne Gore, zemlje zavisne od turizma pala je za 15,2% u 2020. godini, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Kina drži približno jednu četvrtinu ukupnog duga Crne Gore, koji je prošle godine dostigao 103% njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP).Peking se složio da odloži otplatu prve tranše zajma za auto-put za kraj 2022. godine. Ona je prvobitno trebalo da bude otplaćena u julu 2021."Nema sumnje da je Kina glavni faktor koji usmerava donošenje odluka EU", kaže Vuk Vuksanović, istraživač u beogradskom Centru za bezbednosnu politiku.On naglašava da bi geopolitička pobeda Kine u Crnoj Gori mogla bi da bude laka ali i veoma važna u samom regionu, dok bi sa drgue strane šteta za interese EU bila nenadoknadiva.

Svet

Amazon se navodno trudi da svake godine otpusti 6% radnika

Amazon svake godine sistematično pokušava da iz kompanije "izgura" 6 odsto nisko rangiranih kancelarijskih radnika, koristeći algoritme ugrađene u vlasnički softver kompanije koji pomažu u ocenjivanju i postizanju godišnjih ciljeva prometa radnika, pokazuju interni dokumenti kompanije do kojih je došao The Seattle Times, prenosi Statrit. Amazon ima složen sistem za pregled učinka kompanije. Jedan od ključnih delova ovog postupka je metrika koja se naziva "nezažaljena stopa iscrpljenosti", koja predstavlja procenat zaposlenih koje menadžeri mogu da izgube bez žaljenja, bilo otkazom ili dobrovoljnim odlaskom iz kompanije. Novi dokumenti naglašavaju u kojoj meri Amazonovi procesi ocenjivanja učinka zaposlenih podsećaju na kontroverznu praksu stepenastog rangiranja — u kojem se zaposleni ocenjuju međusobnim poređenjem, a ne na osnovu njihovog učinka ili pozicije u firmi. Odeljenje za ljudske resurse se u tom procesu oslanja na aplikacije i algoritme, koji određuju vrednost nekog zaposlenog na osnovu ocena menadžera.Pored toga, dokumenti ukazuju da Amazon koristi programe za poboljšanje performansi da izgura nisko rangirane zaposlene iz kompanije. Tehnološki gigant očekuje da više od jedne trećine zaposlenih neće biti uspešno u ovim programima, nakon čega će napustiti kompaniju.Amazon negira stepenasto rangiranje i kaže da programi za poboljšanje učinka nisu namenjeni kažnjavanju zaposlenih, te da ovi dokumenti koriste zastarelu terminologiju.Međutim, kako navodi Seattle Times, prema prezentacionim slajdovima namenjenim za obuku menadžera, ovo nije slučaj.Amazon preporučuje menadžerima timova sa više od 50 ljudi da ocenjuju zaposlene na krivoj, pri čemu moraju da odrede 20 odsto najefikasnijih zaposlenih, i 5 odsto najmanje efikasnih. Prezentacija nema naznačene datume, ali izgleda da je nastala krajem prošle ili početkom ove godine, na osnovu slajdova koji opisuju vremenski okvir za pregled performansi 2021. godine.Prezentacija takođe upozorava menadžere da izbegavaju radnje koje bi podrivale pravičnost ili kredibilitet sistema za ocenu učinka, poput prilagođavanja rejtinga da bi se zaposleni višeg ranga prebacili na "najmanje efikasne" samo kako bi ispunili preporučenu raspodelu.Iako prezentacija navodi da ne bi trebalo upoređivati zaposlene, menadžeri izračunavaju ocenu "ukupne vrednosti" zaposlenih ocenjujući ih na osnovu dve stavke: koliko dobro ispunjavaju odgovornosti u svojoj ulozi i koliko se njihov potencijal meri sa drugim zaposlenima. Sistem "nezažaljene stope iscrpljenosti" ima za cilj da iz kompanije izgura radnike sa najmanjim učinkom, kako bi na njihovu poziciju došli sveži radnici. Trenutna stopa iznosi 6 odsto, a u nekim situacijama, kada menadžeri nisu uspevali da ispune preporučenu raspodelu, davali su negativne ocene dobrim radnicima.Unutar Amazona, mišljenja o trenutnom procesu procene učinka zaposlenih su podeljena. Neki zaposleni kažu da praksa kompanije da upoređuje radnike i izgura one koji imaju najslabije rezultate poboljšava ukupan nivo sposobnosti. Sa druge strane, mnogi smatraju da je sistem nepravičan i da utiče negativno na karijerni razvoj zaposlenih. Svakako ostaje pitanje koliko je etično upoređivati radnike i stvarati mentalitet "svako za sebe", kao i to kakvu kulturu stvara menadžment koji na silu ispunjava kvote?Rečima jednog regrutera, "Amazonov sistem tera kompaniju da u ljudima nalazi mane, a ne vrline. Ako imam 10 briljantnih programera, a najslabiji od njih može da dobije otkaz? To je prosto glupavo."Međutim, imajući u vidu način na koji je Amazon reagovao na pokušaje radnika da oforme sindikat i tako zaštite svoja prava, za sada nema razloga da verujemo da će se ustaljene prakse u kompaniji promeniti samo zbog pritiska javnosti.

Svet

Ašhabad najskuplje mesto za strance, Beograd stoji znatno bolje

Glavni grad Turkmenistana, Ašhabad, zauzeo je prvo mesto na listi najskupljih gradova za strane radnike, pokazao je izveštaj američke kompanije Merser objavljen 22. juna. Na drugom mestu nalazi se Hongkong, na trećem Bejrut koji je u odnosu na 2020. godinu skočio za 42 mesta. Koronavirus nastavlja da remeti međunarodnu mobilnost, pa su kompanije primorane da preispitaju kako će u postpandemijskom svetu da upravljaju mobilnom radnom snagom, navodi se u saopštenju kompanije. Merser kao uporednu osnovu za rangiranje uzima grad Njujork, a kretanje valuta meri prema američkom dolaru.Na Merserovoj lista, koja obuhvata 209 gradova, navedeni su najjeftniji, ali i najskuplji gradovi prema troškovima života za 2021. godinu. Beograd se u odnosu na 2020. godinu popeo za 20 mesta, pa je tako u 2021. glavni grad Srbije 163. na Merserovoj listi. U prvih deset najskupljih gradova nalaze se i Tokio, Cirih, Šangaj, Singapur, Ženeva, Peking i Bern. Jačanje valuta u Evropi dovelo je do toga da se nekoliko evropskih gradova popenje na listi, a među njima Pariz koji je sada na 33. mestu. Najskuplji grad u SAD je Njujork koji se ove godine nalazi na 14. mestu, što je pad za osam pozicija u odnosu na 2020. Slede Los Anđeles koji je na 20. mestu i San Francisko koji je zauzeo 25. poziciju. Na začelju liste, kao najjeftiniji grad za život, nalazi se Biškek (Kirgistan). Među poslednji gradovima na listi nalaze se i glavni gradovi Zambije (Lusaka), Gruzije (Tbilisi) i Tunisa (Tunis)Istraživanje obuhvata preko 400 gradova širom sveta, a ovogodišnja rang lista uključuje 209 gradova sa pet kontinenata i meri uporedne troškove za više od 200 stvari na svakoj lokaciji, uključujući stanovanje, prevoz, hranu, odeću, proizvode za domaćinstvo, zabavu.

Svet

Netfliks počeo saradnju sa Spilbergom

Američka onlajn platforma za prikazivanje filmova Netfliks, sklopila je sporazum sa filmskim studijem Amblin Partners, čiji je jedan od osnivača priznati američki reditelj, Stiven Spilberg, prenosi portal The Verdge. Amblin Partners će snimati višestruko više igranih filmova godišnje koji će se prikazivati putem Netfliksovog striminga, a neke od njih mogao da režira i sam Spilberg."Ovo je novi put za sve naše filmove, zajedno sa filmskim pričama koje ćemo nastaviti da radimo sa kompanijom Universal Pictures, ali i sa drugim partnerima", izjavio je Spilberg nakon sklapanja sporazuma o sarfadnji sa Netfliksom.Kompanija Amblin Partners je zapravo poznata po svojoj producentskoj kući Amblin Entertainment. Ona je radila sve filmske žanrove, od klasika poput "E.T. vanzemaljac" (E.T. the Extraterrestrial) do komedije "Kuća sa satovima u zidovima" (The House with a Clock in Its Walls).Ipak, navodi se da Amblin Partners nema ekskluzivnu vezu samo sa Netfliksom, jer će raditi i filmove za kompaniju Universal Pictures.Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ Spielberg je ranije komentarisao kritike na račun gledanja filmova putem striminga, posebno zbog Netfliksove prakse da filmove kvalifikuje za neke važne nagrade već nakon njihovog kraćeg prikazivanja u bioskopima, dugog svega nekoliko nedelja."Ne verujem da bi filmovi koji su dobili tek simbolične ocene, nakon prikazivanja u bioskopima dugog tek nedelju dana, trebalo da se kvalifikuju za nominacije za Oskara", rekao je Spilberg uoči ovogodišnje 91. dodele Oskara.Prednost koju ovim sporazumom dobija Netfliks, je samo Spilbergovo ime, koje će md dodatno podići rejting, čak i ako se neki Spilbergov projekat nikada ne nađe na Netfliksovoj onlajn platformi za prikazivanje filmova.Netfliks je tokom prošle godine stekao čak 200 miliona pretplatnika i na taj način postao samoodrživ, jer je značajno uvećao svoje novčane prihode.

Svet

Evropski sud: YouTube nije odgovoran za tuđ nelegalni sadržaj

Prema starim propisima Evropske unije You Tube ne može automatski da bude odgovoran za ilegano otpremanje muzike zaštićene autorskim pravima, navodi se u odluci Suda pravde Evropske unije, prenosi Bloomberg.U odluci je obrazloženo da, iako je ilegalni sadržaj postavljen od strane korisnika te platforme, nisu njeni operatori ti koji su taj ilegalni sadržaj predstavili publici.Ipak, You Tube bi mogao da bude smatran odgovornim ako se znajući za ilegalni sadržaj na svojoj platformi, uzdrži od brisanja ili blokiranja pristupa tom sadržaju. Slučaj se proteže sve do spora u Nemačkoj u kojem je muzički producent tužio kompaniju zbog video snimaka koji su na You Tube postavljeni sa odlomcima pesama pevačice Sare Brightman. Snimci su uključili privatne koncertne mikseve, kao i muziku sa njenih albuma, a producent je tražio zabranu video snimaka na toj platformi i odluku da You Tube mora da plati odštetu.Efekti ove presude ograničeni su na stara pravila EU o autorskim pravima i prethode revidiranom zakonu koji je na snagu stupio početkom ovog meseca.

Svet

Amazon uništava tone neprodate robe

Kompanija Amazon godišnje uništava milione komada neprodate robe, uključujući nove i neupotrebljene stvari, navodi ITV News. Uz snimak koji je objavila ova televizija, navodi se da se radi o ogromnoj količni robe i da je ovo slučaj u samo jednom od 24 distribuciona centra koji trenutno rade u Velikoj Britaniji.Na tajnom snimku koji je nastao unutar Amazonovog skladišta u gradu Dunfermline prikazan je širok spekar proizvoda koji se uništavaju: smart televizori, laptopovi, dronovi, fenovi za kosu, slušalice, ogromna količina knjiga. Sve ovo je raspoređeno u kutijama na kojima piše "uništiti". Radi se o proizvodima koji nikada nisu prodati ili su vraćeni od strane kupaca.Proizvodi koji su mogli da budu prosleđeni humanitarnim organizacijama ili onima kojima je potrebno, bačeni su u ogromne kante, odvezeni kamionima, i ostavljeni u centrima za recikliranje ili još gore - na deponijama. Bivši zaposleni, koji je želeo da ostane anoniman rekao je za itv news da su na nedeljnom nivou uništavali oko 130.000 komada robe. On je naveo i da ne postoje pravila oko toga šta se uništava, ali ni konkrenti razlozi. Uništavani su usisivači, ponekad Epl računari i tableti, još uvek neotpakovane maske za zaštitu od koronavirusa."Sve u svemu, oko 50 odsto od svih stvari su neotvorene, druga polovina su stvari koje su vraćene i u dobrom stanju", rekao je zaposleni.Dokument koji je procurio iz skladišta Dunfermline pokazao je, da je za jednu nedelju u aprilu, više od 124.000 predmeta označeno sa "uništiti". Nasuprot tome, samo 28.000 predmeta u istom periodu bilo je označeno kao "doniraj".Isti zaposleni rekao je za ITV News da je nekada dolazilo i do brojke od 200.000 stvari koje su uništavane.Zašto se stvari uništavaju? Odgovor na ovo pitanje je Amazonov izuzetno uspešan poslovni model.Mnogi prodavci odlučuju da svoje proizvode smeštaju u ogromna Amazonova skladišta. Ali što duže roba ostaje neprodata, to se više firmi naplaćuje da je skladišti. Vremenom im postaje jeftinije da se otarase robe, nego da skladište zalihe. Sem Četan iz organizacije Greenpeace rekao je da se radi o nezamislivoj količini nepotrebnog otpada, i da je šokantno videti kompaniju od nekoliko milijardi funti kako se na ovaj način rešava zaliha.U intervjuu za ITV njuz, pre nego što je saznao za istragu, šef Amazona za Veliku Britaniju Džon Baumfri rekao je da je količina robe koju kompanija uništava "izuzetno mala".Ono što Amazon radi nije nezakonito. Kao odgovor na podatke do kojih je ITV njuz došao, kompanija je rekla je njen cilj da količina proizvoda koja se uništva dođe do nule. Navode u da je prioritet da se roba prepoda, reciklira, ili donira dobrotvornim organizacijama. Naveli su i da roba ne odlazi na deponije u Ujedinjenom Kraljevstvu. .

Svet

EU regulatori traže zabranu biometrijskog nadzora

Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB) i Evropski supervizor za zaštitu podataka EDPS) pozvali su EU članice da zabrane biometrijski nadzor ljudi u javnom prostoru. Zabrana bi se odnosila na upotrebu veštačke inteligencije (artificial intelligence, AI) u prepoznavanju ljudskog lica, hoda, otisaka prstiju, DNK, kao i glasa.Kako piše Euractiv EDPB i EDPS su usvojili zajedničko mišljenje o predlogu najnoviju uredbu Evropske komisije kojom se utvrđuju usklađena pravila o veštačkoj inteligenciji. Razlog za zabranu su, kako navode, "ekstremno visoki rizici" daljinskog biometrijskog nadzora ljudi.Preporučuje se i zabrana AI za kategorizaciju ljudi na osnovu etničke pripadnosti, pola, političke, seksualne orijentacije, kao i svih drugih oblika diskriminacije koji su zabranjeni članom 21. Povelje o osnovnim pravima.EDPB i EDPS smatraju da treba zabraniti i upotrebu AI za prepoznavanje ljudskih emocija, osim u jasno definisanim slučajevima, poput njene primene u oblasti zdravstva onda kada je važno prepoznati emocije kod pacijenata.EDPB i EDPS tvrde da ih brine nedostatak međunarodne saradnje kod sprovođenja zakona koji su u vezi sa tom Uredbom o veštačkoj inteligenciji.Neko nas posmatra, a ne znamo zaštoShare fondacija pokrenula kampanju protiv biometrijskog nadzora Naglašavaju i da bi izričito trebalo razjasniti da se postojeći propisi EU o zaštiti podataka (GDPR, EUDPR i LER) primenjuju na svaku obradu ličnih podataka na koje se odnosi najnovija Uredba o veštačkoj inteligenciji, koju je usvojila Evropska komisija.Smatraju i da koncept takozvanog "rizika po osnovna prava građana" pri upotrebi veštačke inteligencije treba uskladiti sa pravilima EU o zaštiti podataka.EDPB i EDPS ocenjuju da bi zaštita ličnih podataka trebalo da bude preduslov za ulazak nekog proizvoda na evropsko tržište sa oznakom CE (engl. European Conformity, oznaka proizvođača koja ukazuje da je proizvod u skladu sa zdravstvenim, bezbednosnim i drugim direktivama EU).U Srbiji je prošle godine pokrenuta polemika o kamerama za javni nadzor koje su nabavljene iz Kine i koje je MUP Srbije počeo da postavlja na javnim mestima. Te kamere mogu da koriste veštačku inteligenciju u prepoznavanju ljudi, pa je Share fondacija ukazala na kršenje pravila o zaštiti ličnih podataka u tom slučaju.Pokrenut je portal Hiljade kamera koji građane obaveštava o lokacijama tih kamera, kao i peticija "Ne snimaj mi lice" u okviru koje je prikuljeno više od 17.000 potpisa za zabranu biometrijskog nadzora.

Svet

Centralna banka SAD najavljuje rast kamatnih stopa 2023. godine

Američke federalne rezerve SAD su prošle nedelje počele da napuštaju monetarnu politiku koja je bila usklađena sa ograničenjima koja je nametala pandemija korona virusa, preneo je Rojters. Zvaničnici američke centralne banke su najavili velike promene u kamatnim stopama, već tokom 2023. godine, godinu dana pre nego što je najavljeno u prethodnoj prognozi.FED su znatno podigle svoju prognoze za inflaciju i najavile skorije povećanje kamatne stope.Američki Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), koji odlučuje o monetarnoj politici, jednoglasno je ostavio referentnu kamatnu stopu na kratkoročno zaduživanje blizu nule, dok je podigao kamatu koju plaća na višak rezervi za pet baznih poena na 0,15%.Iako je FED podigao stopu očekivane inflacije u ovoj godini na 3,4%, što je za jedan odsto veće od martovske projekcije, u saopštenju sa sednice se ponovo navodi da su inflatorni pritisci "prolazni".Povećanje inflatornih očekivanja FED-a dolazi nakon najvećeg rasta potrošačkih cena u SAD u poslednjih 13 godina.Tržišta su odreagovala na vesti FED-a, što je izazvalo pad akcija, dok su prinosi na državne obveznice porasli jer su investitori očekivali pooštravanje monetarne politike, uključujući eventualno usporavanje kupovine obveznica već ove godine.Čak i uz povećanu prognozu rasta potrošačkih cena za ovu godinu, Komitet i dalje smatra da će se inflacija dugoročno kretati u oviru ciljane stope od 2%."Očekujemo da će se visoka stopa inflacije sada smanjiti", rekao je predsednik FED-a Džerom Pauel.Upozorio je, ipak, da dinamika ponovnog otvaranja ekonomije "povećava mogućnost da se inflacija pokaže višom i postojanijom nego što mi predviđamo".Zvaničnici centralne banke su, takođe, podigli projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) za ovu godinu na 7% sa ranijih 6,5%. Procena nezaposlenosti ostala je nepromenjena na 4,5%."Brži rast je odraz kontinuiranog povratka ekonomske aktivnosti na bolji nivo, ali faktori na koje pandemija više utiče su i dalje slabi, mada pokazuju poboljšanje", naglasio je Pauel.On je ekao i da se takođe razgovaralo i o povlačenju 120 milijardi dolara, za mesečnu kupovinu državnih obveznica.Pandemija koja uslovljava monetarnu politiku SAD od marta 2020. godine, sada izaziva sve manje zabrinutosti.Predstavnici FED-a saopštili su da će uticaj vakcinacije protiv Covida 19 "nastaviti da smanjuje efekte" pandemije, nakon što su dve savezne države Njujork i Kalifornija ukinuli većinu ograničenja koja su uvedena zbog sprečavanja njenog širenja.Umesto sumornog ishoda, Pauel je rekao da razgovore o sudbini programa kupovine imovine i povećanju kamatne stope, kad god se one dese, treba videti kao znak poverenja u ekonomski oporavak koji je tekao brže nego što se očekivalo.Federalne rezerve sada očekuje da će ekonomija SAD ove godine porasti za 7%.

Svet

SAD: Amazon i Zara dobili kinsekog konkurenta „teškog“ 15 milijardi

Aplikacija kineske kompanije za prodaju odeće Shein, kojoj analitičari tepaju da je "nova Zara" prošlog meseca je bila na prvo mestu po broju preuzimanja u Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi Poslovni.hr. Na taj način kompanija je okončala tržiđnu dominaciju Amazonove aplikacije za istu namenu i dostigla je vrednost od oko 15 milijardi dolara.Kako piše Bloomberg, većina Amerikanaca starijih od 30 godina još nije čula za Shein, ali je njena aplikacija popularna među takozvanom "Generacijom Z".Prema podacima istraživačke agencije AppAnniea zauzela sami vrh među aplikacijama za kupovinu, jer beleži najviše preuzimanja, kako u Guglovoj tako i u Eplovoj onlajn prodavnici.Poslednja poznata ponuda za dokapitalizaciju iz avgusta 2020. procenila je Shein na 15 milijardi dolara, ali dobro upućeni izvori tvrde da je kompanija čak i udvostručila vrednost .Među investitorima se nalaze i globalni finansijski divovi kao što je IDG i Sequoia, dok je Shein prošle godine angažovao i konzorcijum banaka Goldman Sachs, Bank of America, JP Morgan kao i savetnike za eventualni izlazak na američku berzu.Nagli uspon na 36 milijardi dolara vrednom tržištu "brze mode" Shein duguje tehnologiji, odnosno korišćenju analize podataka, sa ciljem da se uoče promene u ukusima potrošača. Ta saznanja se vrlo brzo, ponekad u svega nekoliko dana, pretvaraju u dizajn vrlo jeftine odeće.Zara beleži pad prihoda i velika ulaganja u onlajn prodaju Odeću za Shein proizvodi mreža kineskih tekstilnih kompanija, a sve što se sašije odlazi u izvoz. Shein nudi dostavu za više od 200 država sveta, a upravo je izvoz u Ameriku toj kompaniji doneo procvat nakon jer je uočila rupe u carinskim pravilima SAD-a, upravo u vreme Trampovog mandata.Kada je počeo taj trgovinski rat, vlada u Pekingu je kao meru potpore domaćoj privredi izmenila poreski sistem i drastično je smanjila izvozne troškove kineskim kompanijama, što je doprinelo rastu Sheina. Kompaniji je išlo na ruku i to što su SAD još od 2016. godine dopustile bescarinski uvoz paketa vrednosti do 800 dolara.Tako je 2018. Kina na novu rundu američkih carina odgovorila ukidanjem izvoznih nameta kompanijama koje robu šalju krajnjim kupcima. Sa druge strane, američka carina još od 2016. dopušta bescarinski uvoz paketa vrijednosti do 800 dolara.Shein nije jedini kineski trgovac koji je profitirao od trgovinskog rata, niti zadnji. Zahvaljujući vladinoj potpori, prekogranična onlčajn trgovina u Kini skočila je 2018. za 67%.Ipak, niz proizvođača odeće i obuće, velikih i malih, tvrde kako je Shein uspešan jer bezočno krši prava na intelektualno vlasništvo.

Svet

EU: Od 2022. godine „crne kutije“ obavezne i u automobilima

Od jula 2022. godine, Evropska unija planira da uvede obavezu ugradnje crne kutije u automobilima, uređaja sličnog crnoj kutiji koja se koristi u letelicama i služi tokom istrage o eventualnim nesrećama, piše portal News18. Uređaji će biti obavezni u svim novim vozilima namenjenim za prodaju na evropskom tržištu.Ideja je da se dobije pristup određenom broju tehničkih podataka koji su snimljeni par sekundi pre eventualnog sudara. Ova obaveza će se odnositi na sve kategorije automobila, putnička i komunalna vozila. Međutim, neće biti obavezna za vozila na dva točka.Pristup podacima iz automobilske crne kutije imaće samo službenici policije, samo oni će biti ovlašćeni da im pristupe, kada je to potrebno. Pristup tim podacima, kako se naglašava, neće biti moguć osiguravajućim kompanijama.Na uređajima će se snimati brzina vozila, kočenje, ugao volana, nagib na putu, kao i da li su različiti sigurnosni sistemi, poput sigurnosnih pojaseva bili ispravni.Sistem će takođe omogućiti identifikovanje tačnog tipa vozila, a pružaće i povratne informacije proizvođačima automobila o incidentima na koje treba obratiti pažnju i u skladu sa tim uraditi eventualne ispravke na vozilima kako do njih ne bi dolazilo.Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Građanima se garantuje da će svi podaci biti anonimni, kao i da oni neće sadržati identifikacioni broj vozila ili bilo koje druge informacije koje bi mogle identifikuju vlasnika vozila.Za razliku od snimača leta, avionske crne kutije, razgovori u vozilu neće biti snimljeni.Ovaj sistem se ne može isključiti i radiće neprekidno čim se vozilo kreće. Međutim, zabeleženi podaci će se neprekidno menjati novim podacima.Slični sistemi crnih kutija u automobilima već postoje u Sjedinjenim Američkim Državama, Koreji, Japanu i u Švajcarskoj.

Svet

Prazne učionice – propast jedne generacije

Sa školama koje su zatvorene 13 meseci, oko 77 odsto učenika Latinske Amerike biće ispod minimuma performansa za svoje godine, dok je taj procenat u 2018. iznosio 55 odsto, procenila je Svetska banka, piše Economist. Čak i ako izostaje samo deset meseci nastave, banka računa da je prosečan student mogao izgubiti protivvrednost od 24.000 dolara zarade tokom svog života.Po prvi put u godinu i po dana mala grupa učenika krenuće u nekoliko škola u Meksiko Sitiju. Samo jedan deo škola se odlučio na otvaranje i samo polovina učenika dolaziće svaki dan. Ovo važi od 18 od 31 savezne država Meksika, ostale su zatvorene. Prolongorani izostanak učenja, izazvan pandemijom, pogoršaće i onako sumorne obrazovne standarde. Međunarodni pisa test koji je održan 2018. godine među uzratom 15 godina. pokazao je da su u čitanju, matematici i nauci, latinoamerički učesnici u proseku zaostajali tri godine za vršnajcima iz bogatih zemlja članica Oraganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Škole s zatvorene skoro svuda u Latinskoj Americi u martu 2020. godine, i do sada je u većem delu ostalo tako. Otvorene su samo u šest manjih država. Argentina i Kolumbija počele su da otvaraju škole početkom godine samo da bih kasnije zatvroili zbog drugog talasa pandemije. Region Latinske Amerike je na tri načina pogođen koronavirusom.Sa osam odsto svetske populacije, Latinska Amerika imala je trećinu zvanično registrovanih smrti, a na to treba dodati i brojke. Pad privredne aktivnosti bio je u proseku sedam odsto, gore nego u celom svetu. A ono čemu se malo priča je da su škole Latinske Amrike ostale mnogo duže zatvorene nego u bilo kom drugom delu sveta.Mnoge škole su uložile napore da organizuju školu onlajn, ali značajna manjina škola nema dobar pristup internetu kako bi organizovala onjaln učenje. Dok od petine najbogatijih 98 odsto njih ima internet kod kuće, samo 48 odsto najsiromašnijih ima pristup internetu. Mobilni telefoni nude jedini prsitpu intrenetu za 60 odsto crnaca i domorodačkih učenika. Mnoge vlade u regionu koriste tradicionalne kanale komunikacije, kao što je televizija, radio, štampa. Meksiko je ovim putem ponudio učenje na daljinu za 25 miliona učenika. Ovo nije zamena za učenje licem u lice. "Ne uče sva deca istim tempom", rekao je Marko Fernadez, specijalista za obrazovanje sa univerziteta u Meksiku. "Ne mogu da im se postavljaju pitanja, niti da dobiju povratnu informaciju kao što moguu u učionici", rekao je on.Pored gubitka u učenju, zatvaranje škola donelo je i emocionalnu cenu, kao i veliki broj ispisa iz škola. Škole u mnogim zemljama ponovo su otvorene pre nekoliko meseci, uz socijalno distanciranje, testiranje i temeljno čišćenje. Osim težine pandemije, postoji nekoliko razloga zbog kojih se to nije dogodilo u Latinskoj Americi.Idejom otvaranja roditelji uglavnom nisu bili oduševljeni. Mislimo da ne postoje uslovi za masovni povratak u škole u Meksiku, dok se većina ljudi ne vakciniše, rekao je Luis Solis iz Nacionakne unije roditelja. Sindikati nemaju pozitivan stav o povtratku u škole, takođe.Kada je gradonačelnik Buenos Ajresa pokušao da ponovo otvori škole u martu suprotstavili su mu se i sindikati i vlada,Vlade bi mogle da učine mnogo više na promovisanju sigurnog otvaranja škola putem informacija i konsultacije. Emanuela Di Gropelo iz Svetske banke poručila je da je trebalo da države ulože značajan napor da otvore škole. "Nismo tamo gde bi trebalo da budemo", kazala je ona. Škole će morati da procene nivo svakog učenika, a sustizanje u učenju biće ogorman izazov. Potrebna će biti dopunska nastava, subotnje škole, duži časovi, a za to će biti potreban novac, kao i trud. Vlade su potrošile više na zdravstvenu zaštitu i hitnu pomoć porodicama i firmama tokom pandemije. Obrazovanje bi trebalo da bude jednak prioritet ako je to Latinska Amerika kako ne bi propala čitava generacija.

Svet

Od dva aviona crnogorske kompanije, jedan ostaje bez motora zbog duga

Od dva aviona koja su u vlasništvu ToMontenegra, rebrendirane nacionalne avio-kompanije Crne Gore, drugi će ostati bez motora zbog duga prethodno ugašene kompanije Montenegro Erlajnsa (MA), pre...

Svet

U Srbiji boravi 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata

U Srbiji trenutno boravi oko 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, od kojih je 4.500 smešteno u centrima kojima upravlja država, navodi se u saopštenju UNHCR-a."Iako se kretanje ljudi koji traže međunarodnu zaštitu nastavilo i tokom pandemije, UNHCR sa zadovoljstvom naglašava da je Srbija držala svoje granice otvorenima i nastavila da na delu pokazuje solidarnost i posvećenost njihovoj zaštiti i inkluziji", navodi se u saopštenju.Broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava u 2020. godini, uprkos pandemiji, popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema najnovijem godišnjem izveštaju UNHCR-a "Globalni trendovi" koji je objavljen danas u Ženevi.Ovo predstavlja dodatno povećanje od četiri odsto povrh već rekordnih 79,5 miliona koliko ih je bilo na kraju 2019. godine.Agencija za izbeglice UN-a pozvala je svetske lidere da intenziviraju aktivnosti na jačanju mira, stabilnosti i saradnje kako bi zaustavili i preokrenuli gotovo decenijski trend rastućeg raseljenja uzrokovanog nasiljem i progonom. Izveštaj pokazuje da je do kraja 2020. godine bilo 20,7 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a, 5,7 miliona palestinskih izbeglica i 3,9 miliona Venecuelanaca raseljenih u inostranstvo. Još 48 miliona ljudi bilo je interno raseljeno unutar vlastitih zemalja. Dodatnih 4,1 miliona su bili tražioci azila, piše u Izveštaju. Kako se dalje navodi, devojčice i dečaci mlađi od 18 godina čine 42 odsto svih prisilno raseljenih osoba, a prema novim procenama UNHCR-a, gotovo milion dece rođeno je u izbeglištvu u periodu između 2018. i 2020. godine."Tragedija rađanja tolikog broja dece u egzilu trebalo bi da bude dovoljan razlog za ulaganje mnogo većih napora na sprečavanje i okončanje sukoba i nasilja", izjavio je Visoki komesar UN-a za izbeglice Filipo Grandi.On je ocenio da je potrebna mnogo veća politička volja za rešavanje sukoba i progona koji primoravju ljude na beg na prvom mestu. "Rešenja zahtevaju da globalni lideri i uticajni ljudi ostave po strani svoje razlike, okončaju egoistički pristup politici i umesto toga se fokusiraju na sprečavanje i rešavanje sukoba i osiguranje poštovanja ljudskih prava", izjavio je Grandi.Najviše izbelica na svetu sedmu godinu zaredom prihvatila je Turska, 3,7 miliona, a slede Kolumbija koja je prihvatila 1,7 miliona, Pakistan 1,4 milion, Uganda, 1,4 milion i Nemačka koja je prihvatila 1,2 miliona.

Svet

Evo ko želi da kupi Komercijalnu banku u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu

Banka Poštanska štedionica, čiji je vlasnik Republika Srbija zainteresovana je za kupovinu Komercijalne banke Banjaluka, a pismo namere o tome već je poslala NLB Grupi u Ljubljani, vlasniku matične Komercijalne banke Beograd, piše portal Capital.ba.Pored Komercijalne banke u Banjaluci, Poštanska štedionica je zainteresovana i za kupovinu Komercijalne banke u Crnoj Gori i na Kosovu, a ministar finansija u Vladi Srbije je već dao saglasnost da se ide u pomenutu kupovinu."NLB je spremna da proda sve delove Komercijalne banke, osim onog u Srbiji, i to za knjigovodstvenu cenu. Međutim, Poštanska štedionica u pregovorima ponudila 60 odsto knjigovodstvene vrijednosti. Pismo namjere je poslato u Sloveniju", naveo je izvor portala Capital koji je upućen u taj posao.Iako je, nakon kupovine Komercijalne banke od strane NLB pominjano njihovo spajanje, u NLB su zaključili da im je to rizično i odlučili su se da žele samo Komercijalnu banku u Srbiji.Sa druge strane, vlast u Srbiji smatra da joj je strateški interes da preko bankarskog sektora zadrži uticaj u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i na Kosovu.Poštanska štedionica je u vlasništvu Srbije koja ima 79,01% akcija, JP Pošta Srbije ima 19,95% vlasničkog udela, Republički fond PIO ima 1,01%, a Fond za razvoj Republike Srbije 0,03%.Komercijalna banka zvanično je postala deo slovenačke NLB grupe poslednjeg pretposlednjeg dana 2020. godine.Komercijalna banka je u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra, izjavio je svojevremeno njen tadašnji direktor Vladimir Medan.NLB namerava da otkupi sve preostale akcije Komercijalne banke

Svet

Glazgov može da postane London, a London Milano

Ako emisije štetnih gasova nastave da rastu trenutnim tempom, možemo očekivati da gradovi Evrope i severnog dela SAD postanu topli kao gradovi koji se nalaze stotinama milja ispod njih, piše u analizi kompanije Maplecroft. Do 2050. godine ekstremni topplotni udari će imati uticaj na 350 miliona ljudi u svetskim mega gradovima. Teret će verovatno biti veliki - zdravstvene ustanove će postati opterećene, transportni i elektroenegretski sistemi suočeni sa poremećajima, a BDP će se smanjivati kako pada produktivnost i rezultati. Ako se ne budu kontrolisale emisije gasova, temperature i vlaga će brzo rasti, pa će se mnogi veći gradovi suočiti sa češćim i ozbiljnijim vrućinama. Vlade i organizacije koje promošljaju o budućnosti moraju da krenu da se bave tim pitanjia, jer, kao što je poznato, toplotni udar može da izazove konfuziju, vrtoglavicu, umor, mučninu, pa čak i smrt, i imaće sve veći uticaj na populaciju koja mu je izložena. Ključna reč za gradove, vlasnike imovine i preduzeća je otpornost. Toplotni udari su ono što će morati da imaju na umu prilikom donošenja klimatskih strategija i investicionih odluka.Ako se ne prilagode, biće ne samo smrtonosno već i razarajuće - spržiće ekonomije, naduvaće nejednakost, podstaćiće migracije i pojačati rizike od prirodnih hazarda koji već štete ključnim urbanim ekonomijama.Primera radi, pojačani toplotni udari u narednih 30 godina učiniće da Glazgov postane topao kao London.I dok stanovnici Glazgova potencijalno mogu da se raduju takvim promenama zbog sivog neba iznad tog grada i čestih kiša, oni koji poznaju londonske zagušujuće podzemne sisteme neće uživati u pomisli na vrućinu u glavnom gradu Velike Britanije.London danas po temepraturi više podseća na Milano. Prosečna visina temperatura u julu u Milanu iznosi oko 30 stepeni celzijusa, što je 11 stepeni toplije od trenutnog londonskog proseka. To, kako sve više dana ima prosečnu temperaturu preko 24 stepena celzijusa, za posledicu ima učestalije i duže kašnjenje šinkog prevoza. Ipak, tranzicija londonske klime u onu poput milanske više je od samo znojavog putovanja na posao. Kako vrućine poput onih 2019. i 2020. postaju normalne za London, do 2050. godine grad bi mogao da zabeleži gubitke u produktivnosti od 2,8 milijardi američkih dolara - zbog povećane neefikasnosti rada, bolesti i povreda na radnom mestu i kašnjenja usled uticaja koje toplotni udari imaju na transport, uprkos tome što je njegova radna snaga uglavnom u kancelarijama pod klimom.Dok će Milano uglavnom biti zaštićen od posledica toplotnih udara zbog ekomskog fokusa na usluge i finansije, klima glavnog grada Italije postaje kao ona u marokanskom gradu Agadir. Toplotni udari nisu nepoznanica u Rimu, ali će se do 2050. oni pojačati. Kako se navodi u analizi, Rim će se suočiti sa dodatnim 41 danom toplotnog udara, do kojih dolazi kada temperatura i vlažnost vazduha pređu 25 stepeni - merenje poznato kao tempreatura vlažne sijalice koje spaja temrepaturu i vlažnost vazduha. Pritisci na snabdevanje električnom energijom i vodom, višak smrtnosti i gubici radne snage već se se dešavali u gradovima južne Evrope poput Lisabona, Bolonje i Atine. Međutim, u ovim gradovima će u budućnosti biti kao u 400 milja udaljenim gradovima na Bliskom istoku i Severnoj Africi gde su smrtni slučajevi povezani sa toplotnim udarima najviše koncentrisani. Biće to neudobno putovanje za koje i investitori i gradske vlasti treba da počnu da se pripremaju.Sa druge strane Atlantika, situacija je podjednako zabrinjavajuća. Leto 2020 godine donelo je gradovima u SAD rekordne temperature i vlažnost, što će do polovine ovog veka postati nova normalnost. Porast u toplotnim udarima predstavljaće posebne rizike za 8 miliona graževinskih radnika i 13 miliona zaposlenih u proizvodnji.Građani će sve više biti pod uticajem toplotnih udara, a Njujork će do sredine veka doživeti dodatnih 30 takvih dana. Velika jabuka osećaće se više poput Vašingtona stavljajući pred gradske vlasti sve više zdravstvenih i infrastrukturnih izazova.U tužbi protiv naftnih kompanija iz 2018. godine, vlasti Njujorka poručile su da bi vruća leta čak i do 2020. mogla da rezultiraju sa dodatnih 260 smrtnih slučajeva svake godine i da Grad troši preko 100 miliona dolara na program zaštite ranjivih zajednica od ekstremnih vrućina. Tokom narednih decenija ovi izdaci će rasti, ali će se troškovi strategija i energetskih zahteva preneti na poslovnu zajednicu i stvarne vlasnike imovine Idući ka jugu Vašington će postati kao Hjuston, a Hjuston ka meksički grad Kulijakan. Čikago će do 2050. godine postati kao Las Vegas, Majami će više ličiti na gradove u Venecueli, dok će Denver postati nova Kalifornija.

Izdanja

Broj 126

Svet

Većina zaposlenih u švajcarskoj banci trajno u hibridnom modelu rada?

Amazon i Gugl pod lupom zbog lažnih recenzija

Bloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaci

Rio Tinto navodno krio uništenje aboridžinskog nasleđa iz ledenog doba

Investicioni fondovi dižu cene kvadrata u SAD

EU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?

Amazon se navodno trudi da svake godine otpusti 6% radnika

Ašhabad najskuplje mesto za strance, Beograd stoji znatno bolje

Netfliks počeo saradnju sa Spilbergom

Evropski sud: YouTube nije odgovoran za tuđ nelegalni sadržaj

Amazon uništava tone neprodate robe

EU regulatori traže zabranu biometrijskog nadzora

Centralna banka SAD najavljuje rast kamatnih stopa 2023. godine

SAD: Amazon i Zara dobili kinsekog konkurenta „teškog“ 15 milijardi

EU: Od 2022. godine „crne kutije“ obavezne i u automobilima

Prazne učionice – propast jedne generacije

Od dva aviona crnogorske kompanije, jedan ostaje bez motora zbog duga

U Srbiji boravi 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata

Evo ko želi da kupi Komercijalnu banku u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu

Glazgov može da postane London, a London Milano

Izdanja

Decembar 2025.

Novembar 2025.

Oktobar 2025.

Septembar 2025.

Jul 2025.

Jun 2025.

Maj 2025.

April 2025.

Mart 2025.

Svet

Izdanja

Decembar 2025.

Novembar 2025.

Oktobar 2025.

Septembar 2025.

Jul 2025.

Jun 2025.

Maj 2025.

April 2025.

Mart 2025.

NOVA EKONOMIJA

prtplatite se za čitanje premium sadržaja

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.