Svet

Crna Gora od petka uvodi nove mere i digitalne kovid potvrde

Nacionalne digitalne kovid potvrde u Crnoj Gori će biti u upotrebi od petka 30. jula, prenela je Radio televizija Srbije (RTS). Tada se očekuje da vlada te zemlje objavi i korigovane mere u borbi protiv pandemije koronavirusa.Iz Ministarstva zdravlja podsećaju da je najavljeno da će u noćne klubove, diskoteke i u unutrašnjosti ugostiteljskih objekata moći da borave samo oni koji ispunjavaju određene uslove.Nacionalna digitalna kovid potvrda, po uzoru na Digitalni kovid sertifikat koji izdaje Evropska unija, a koja će biti dodatni digitalni alat za kontrolu i upravljanje pandemijom, sadržaće sledeće podatke:- Da je osoba u celosti vakcinisana ili je primila prvu dozu vakcine protiv koronavirusa,- Datum i vreme negativnog PCR testa na koronavirus (prihvata se negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata),- Dokaz da je osoba preležala kovid infekciju, odnosno dokaz da je prošlo manje od 180 dana od pozitivnog PCR testa- Dokaz o negativnom brzom antigenskom testu (prihvata se BAT koji nije stariji od 48 sati).Digitalna kovid potvrda je besplatna i dostupna je u papirnom ili digitalnom obliku, a može i da se sačuva i prikaže na mobilnom telefonu. Suštinska razlika između digitalne i papirne verzije potvrde ne postoji, jer je QR (Kju-Ar) kod u obe verzije garant validnosti podataka koji se prikazuju.Digitalna kovid potvrda će se izdavati kod bilo kog izabranog doktora, ili na bilo kojem vakcinalnom punktu. Takođe, potvrdu mogu izdavati i sve ostale institucije zdravstvenog sistema. Sve što je potrebno od dokumentacije da bi se izvadila digitalna potvrda jeste validan dokument, lična karta ili pasoš.Crna Gora privremeno zatvara diskoteke i noćne klubove STATUS STRANACAU Crnoj Gori se prihvata EU digitalni kovid sertifikat kao i svi digitalni sertifikati koji imaju QR kod.U isto vreme, postoji rešenje i za turiste koji poseduju potvrdu o vakcinaciji bez digitalno potpisanog QR koda. Oni mogu da verifikuju svoju potvrdu u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi i ona će važiti sve dok borave sve borave u Crnoj Gori.Ukoliko stranci nisu vakcinisani, moći će, kao i državljani Crne Gore, o svom trošku da urade PCR ili BAT test. Tako će dobiti crnogorsku potvrdu koja će biti nužna za ulazak u diskoteke, noćne klubove i u unutrašnje prostorije kafića i restorana.

Komunalci Zagrepčanima neće odnositi nerazvrstan otpad

Preduzeće Čistoća iz Zagreba upozorilo je građane da im više neće odvoziti nepravilno razvrstan biootpad. Njihovo upozorenje je već počela da se sprovodi u praksi piše Jutarnji list pa su "zaratili" sa građanima."Prilikom redovnog odvoza biootpada vaš kontejener nije ispražnjen zato što je proverom utvrđeno kako u njega niste odložili isključivo propisani biootpad. Poštujte zakonske odredbe o odvojenom skupljanju otpada!", piše na upozorenju koje su tokom vikenda mogli da pronađu mnogi građani Zagreba.Građani s kojima je pričao Jutarnji list su šokirani, ali i zabrinuti pa se pitaju ko će sada da isprazni pune kante. Neki kažu i da su videli radnike Čistoće koji su obilazili kante, ali ih nisu ispraznili."Ponovno ću ih zvati u ponedjeljak jer ovde je stvar i cene koju plaćam. Imam pravo u svojoj mesečnoj naknadi na četiri odvoza, a oni mi već dva puta nisu odvezli taj otpad. Čisto sumnjam da će mi to nadoknaditi", kaže jedna Zagrepčanka.Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera? Navodi se da je pored razvrstavanja otpada, potrebno i njegovo odlaganje u posebne vreće koje Čistoća deli građanima. Građani se sa druge strane no oni se sve češće žale kako retko dobijaju te vreće i kako te količine nisu dovoljne."Razgovarala sam sa stanarima zgrade i žale se kako im nedostaje vrećica za razvrstavanje otpada, a nemaju svi ni novca ni prevelike želje da ih kupe zasebno”, kaže Vesna.Neki Zagrepčani tvrde da otpad razvrstavaju po propisima, kao i da se kante koje su za to namenjene ne peru, pa se njihova sadržina neretko razliva po trotoarima."Nakon što nisu odvezli otpad pogledala sam u kantu, u njoj je isključivo biootpad, ali jedan gospodin je odložio svoj otpad u vrećicu od dućana, ne znam zašto, no pretpostavljam da nije imao drugu" kaže druga Zagrepčanka koja je razgovarala sa novinarima Jutarnjeg lista.Otpad se u Beogradu razvrstava takođe u posebne kontejnere za papir, staklo, plastičnu i limenu ambalažu. Slični slučajevi kao u Zagrebu za sada nisu zabeleženi jer ne postoje kontejneri za biootpad. U nekim gradovima u Srbiji postoje i kante za mešoviti otpad koji se koristi za reciklažu.

Da li svemirski turizam ima naučnog značaja ili služi samo za zabavu?

„Trgovinski sporazum SAD i EU neće rešiti sve probleme Trampovog nasleđa“

Šef trgovine Evropske unije Valdis Dombrovskis ocenio je za Fajnenš tajms da sporazum EU i Sjedinjenih Država o trgovini čelikom i aluminijumo možda neće otkloniti sva ograničenja koja su nastala u vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.Dombrovskis je rekao da bi "idealno rešenje" bilo da SAD i EU uzajamno suspenduju carine, kao što je nedavno učinjeno kada je okončan sedamnaestogodišnji spor avio-kompanija Boing (Boeing) i Erbas (Airbus). Taj spor se takođe zaoštrio u Trampovo vreme, a odnosio se na subvencije tim kompanijama kao i na carine koje se u SAD i EU plaćaju za uvoz njihovih aviona. Ipak Dombrovskis je rekao da je EU spremna i za druga rešenja."Razumemo SAD koja želi da zaštiti svoju industriju čelika, ali sigurno je da postoji način da se to učini kako bi proizvođači iz EU imali manje štete", rekao je Dombrovskis.EU je u maju odložila povećanje carina na niz američkih proizvoda jer time je želela da napravi simboličan gest kako bi se rešio sukob za zvaničnim Vašingtonom koji datira iz 2018. godine. Tramp je tada uveo velike carine na čelik i aluminijum koji se uvozi iz Evrope, ali i drugih zemalja.Tramp se tada pozvao i na zakon SAD od zaštiti nacionalne bezbednosti SAD koji datira još iz šezdesetih godina prošlog veka. EU je potom uzvratila sopstvenim carinama, ali su dolaskom novog američkog predsednika Džozefa Bajdena podstaknuti novi napori na poboljšanju transatlantskih trgovinskih odnosa.EU ponovo želi savez sa SAD kako bi se suprotstavili uticaju KineŠef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD: Prednost Srbije mlada i obrazovana radna snaga Ipak, ukidanje tarifa moglo bi da bude polkitički bolno po Bajdena jer podržavaju oredstavnici industriji čelika koja je politički moćna, kao i u državama SAD sa milionskim stanovništvom Indijani, Ohaju i Pensilvaniji. Ukratko, Bajdenu bi sve to moglo da se "obije o glavu" na sledećim izborima, ako se na njima bude kandidovao.Dombrovskis bi na jesen trebalo da poseti Vašington kako bi o aktuelnim problemima razgovarao sa svojim američkim kolegama. On je ocenio da su trenutni razgovori između SAD i EU na "konstruktivnom putu", ali nije otkrio kakva bi mogla da budu alternativna rešenja.Kao jedna od mogućnosti za dogovor bila bi licenciranje evropskih izvoznika čelika u SAD ili neka vrsta nadzora koja bi im omogućavala kontrolisani pristup američkom tržištu. SAD bi takođe mogle da predlože neki oblik izvozne kvote, iako je EU to već odbacila, kao i pretvaranje tarifa za uvoz u mere koje namenjene kontroli uvoza. Međutim, to bi se teško uskladilo sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.SAD i EU se trenutno zalažu da pronađu rešenje koje bi trebalo da reši veliku ponudu čelika koji je proizveden u Kini, a prošlog meseca u Briselu je formiran novi Savet za trgovinu i tehnologiju. Cilj toga je jačanje saradnje u ključnim tehnološkim oblastima.Dombrovskis je podsetio da su među ključnim pitanjima koje SAD i EU treba da reše 5G telekomunikacije, veštačka inteligencija, internet , proizvodnja aditiva, robotika, nadzor investicija i regulisanje internet platformi.

Očekuje se poskupljenje automobilskih guma

Troškovi prirodne gume u prvoj polovini 2021. bili su u proseku 57% veći od prošlogodišnjih, podseća HAK revija. Očekuje se značajan skok cena guma za automobile i komercijalna vozila, jer je sada gotovo celom lancu proizvodnje i snabdevanja došlo do značajnog povećanja.Cena sintetičke gume, kako se naglašava, u prvih šest meseci bila 66% iznad proseka u 2020. godine. HAK revija naglašava i da će se poskupljenje osetiti i u Hrvatskoj.Jedan od razloga je i cena električne energije koja je porasla za 154% u odnosu na prosečnu cenu od prošle godine. Kako se navodi, to je posebno važno za države u kojima se gume proizvode. Pored toga porasla je i cena nafte.Među državama u kojima se proizvode gume je i Srbija koja u kojoj posluje nekoliko takvih kompanija,l a najnoviji investitori dolaze iz Japani i iz Kine.Jedan od važnih činilaca u očekivanom poskupljenju je i naknade za brodski transport u kontejnerima, koji je skočio 200%.Dpdaje se da je veći rast cena automobilskih guma ublažen smanjenjem trgovačkih marži. Ipak, u Evropi su gume već poskupele, a u drugoj polovini 2021. se očekuje da će one biti značajnije skuplje.Fabrika guma u Zrenjaninu: Fraze umesto odgovora Kako piše HAK revija, kod hrvatskih trgovaca pominje se rast cena automobilskih guma od 15%. Veliki broj vozača u Srbiji za svoje gume obično nabavlja polovne uvezene gume, koje najčešće dolaze iz zemalja Zapadne Evrope. Razlog je upravo cena guma, jer su polovne gume jeftinije.Ipak, sigurnost novih guma za automobile ne može da se poredi sa pouzdanošću polovnih i to se često naglašava u brojnim emisijama ili video-klipovima ja Jutjubu.Neki vozači, naročito vlasnici teretnih vozila, često se odlučuju da koriste, takozvane protektirane gume, koje su zapravo stare gume na koje je nalepljena nova šara.Protektiranjem guma bave se sprecijalizovane radionice, a puzdane su samo one koje daju vremensku garanciju za svoj rad. Ipak, na našim putevima često mogu da se vide odbačene pocepane protektirane gume, koje koriste manja teretna vozila.Razlog za to je nestručno protektiranje guma bez garancije ili nesavesna upotreba od strane vlasnika vozila.

Crna Gora privremeno zatvara diskoteke i noćne klubove

Zbog nepoštovanja epidemioloških mera u Crnoj Gori i rasta broja novozaraženih od danas do 2. avgusta privremeno je zabranjen rad diskoteka i noćnih klubova, javile su podgoričke Vijesti, prenosi portal 021. Biće zabranjene žurke, muzički festivali i masovno okupljanje u zatvorenom prostoru. Nove mere od ponedeljka će važiti i u Hrvatskoj.Podgoričke Vijesti pišu i da od 2. avgusta boravak u unutrašnjem prostoru ugostiteljskih objekata neće biti omogućen bezuslovno.U fokusu Uprave za inspekcijske poslove biće kontrola okupljanja na otvorenom i izvođenje muzike uživo u baštama lokala. Ukoliko se nastavi trend kršenja mera, razmotriće se dodatno ograničavanje.Na hrvatskom primorju od ponedeljka će važiti nove epidemiološke mere, kao i nova pravila prilikom ulaska u Hrvatsku, preneo je portal Index.Prema važećoj odluci, bez kovid-potvrde u Hrvatskoj može da se okupi 100 ljudi. Piše i da će broj važiti za privatna okupljanja, ali i za svadbe na kojima zvanice nemaju kovod potvrde.Nove mere se uvode zato što se hrvatsko primorje već drugu sedmicu za redom nalazi u narandžastom na evropskoj korona karti, koja se ažurira jednom nedeljno.Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori Strožije epidemiološke mere se uvode u Dubrovačko-neretvanskoj, Splitsko-dalmatinskoj, Šibensko-kninskoj, Zadarskoj, Primorsko-Goranskoj i Istarskoj županiji, kao i u gradu te za grad Novalju, Senju i opštini Karlobag.Na javnim okupljanjima može da bude najviše 50 ljudi, osim ako je reč o javnim okupljanjima na kojima učestvuju samo ljudi sa kovid potvrdom. Na događajima na kojima svi ljudi poseduju tu potvrdu može da bude prisutno najviše njih 1000.Na privatnim okupljanjima i svadbenim svečanostima bez potvrde može da bude najviše 15 ljudi, uz pridržavanje svih propisanih epidemioloških mera.Sajmovi i drugi oblici privrednih manifestacija na otvorenom mogu da se održavaju samo uz saglasnost lokalnih kriznih štabova. Sportska takmičenja sa prisustvom gledalaca mogu da se održavaju samo ako svi prisutni imaju odgovarajuće kovid potvrde.ULAZAK U HRVATSKUHrvatska je produžila trajanje potvrde o vakcinaciji i preležanom kovidu, pa sada sa njima može da se uđe u tu zemlju ako nisu starije od 270 dana. Pre toga nisu smele da budu starije od 210 dana.U odluci stoji da putnici iz zemalja koje spadaju u 1. kategoriju moraju da imaju negativan nalaz PCR testa, koji nije stariji od 48 sati i obvezno se ide u samoizolaciju. Putnici iz zemalja 2. kategorije pri ulasku u zemlju moraju da pokažu negativan nalaz PCR testa koji nije stariji od 72 sata ili antigenskog testa koji nije stariji od 48 sati, bez obzira da li su vakcinisani ili su preležali koronu.U te zemlje spadaju Velika Britanija, Rusija i Kipar. Odluka će trajati do 15. avgusta.

Kina želi da onlajn obrazovanje dece transformiše u neprofitnu delatnost

Kina razmatra opciju da kompanije koje na svojim platformama nude dodatne obrazovne programe za đake pretvori u neprofitne organizacije. To bi kako piše Bloomberg moglo da desetkuje prihode kineske obrazovne industriji koja trenutno vredi oko 100 milijardi dolara.Kompanijama vlasnicama edukativnih platformi koje su namenjene za dodatno obrazovanje dece u Kini više neće biti dozvoljeno da gomilaju kapital i da izlaze na tržište, tvrde anonimni izvori koji su bliski zvaničnom pekingu. Takvim firmama više neće biti dozvoljeno da ulažu u druge firme koje imaju edukativne programe ili da ih kupuju. Takođe, očekuje se i zabrana da se u taj sektor ulaže strani kapital.Kina jednostavno želi da rastereti i decu i roditelje, a novi zakoni koji će to omogućiti deo su šire kampanje koja ima za cilj da podstakne populacionu politiku. Kina je proškog meseca saopštila da osustaje od takozvano populacione politike jednog deteta.Parovima će tako biti dozvoljeno da imaju i troje dece, a najavljeno je i mnoštvo mera državne podrške, kako bi se podstaklo rađanje i smanjili troškovi odgajanja i školovanja dece. Prekomerno učenje inače muči mlade Kineze i opterećuje njihove roditelje skupim školarinama.Kina će zahtevati dodatni nadzor nad svim privatnim platformama za obrazovanje, neće odobravati osnivanje novih kompanija u toj oblasti, biće zabranjeni dodatni vikend programi za učenike, kao i programi koji se održavaju tokom školskog raspusta.Kina počela da dozvoljava troje dece po porodici Kineske kompanije koje posluju u toj oblasti TAL Education Group i Gaotu Techedu i koje su postale veoma popularne na berzama zbog svega toga bi mogle da se suoče sa naglim padom svog rasta.Inače, nova zakonska regulativa koja se odnosi na te kompanije deo je kampanje kojom se obuzdava rast kineskih kompanija koje posluju preko interneta, kao što su Didi Global ili Alibaba Group Holding.Akcije nekih kineskih kompanija iz ove oblasti zbog najnovijih informacija o namerama tamošnjih vlasti pale su za 50%, poput kompanije New Oriental Education & Technology Group, na berzi u Hong Kongu dok je kompanija Koolearn Technology Holding zabeležila pad vrednosti svojih akcija od 31%.Samo tokom prošle godine u sektor privatnog obrazovanja u Kini je uloženo 10 milijardi dolara. U trku su ušle kompanije poput Alibabe, kao i Tencent Holdings, kao i ByteDance.One su videle šanse za dobru zaradu upravo u želji roditelja da svojoj deci omoguće najbolje moguće obrazovanje.Kina je ove godine već kaznila dve najveće startap kompanije koje nude dodatno obrazovanje zbog lažnog oglašavanja: Zuoyebang koji podržava Alibaba i Yuanfudao, u koji investira Tencent.Novi zakon o zaštiti maloletnika, koji je stupio na snagu 1. juna, zabranio je da se u obdaništima i privatnim institucijama predaju obrazovni programi koji su namenjeni za osnovnu školu.

Javni dug evrozone prvi put premašio 100 odsto BDP-a

Na kraju prvog kvartala 2021. godine, javni dug evrozone prvi put je premašio 100 odsto BDP-a, pa je tako, prema podacima Evrostata, iznosio 100,5 odsto. Na kraju četvrtog kvartala 2020. godine javni dug evrozone bio je 97,8 odsto. U Evropskoj uniji je procenat javnog duga porastao sa 90,5 odsto na 92, 9 odsto. U prvom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa istim periodom 2020. godine, javni dug je porastao i u evrozoni, sa 86.1 odsto na 100.5 odsto, i u Evropskoj uniji sa 79,2 odsto na 92,9 odsto. Najveći javni dug u odnosu na BDP na kraju prvog kvartala 2021. godine imale su Grčka (209.3 odsto), Italija (160 odsto), Portugal (137 odsto), Kipar (125,7 odsto), Španija (125,2 odsto), Francuska (118 odsto). U saopštenju Evrostata napominje se da su u provom kvartalu 2021. i dalje na snazi bile mere za ublažavanje ekonomskih i socijalnih posledica koronavirusa, kao i mere namenjene oporavku od pandemije koje su se ogledale u velikim finansijskim izdacima.

Malezija valjkom uništila hiljadu mašina za rudarenje bitkoina

Više od hiljadu mašina za rudarenje kriptovaluta uništeno je valjkom za asfaltiranje ulica u gradu Saravaku u Maleziji, preneo je portal The Verdge. Rudarenje kriptovaluta zabranjeno je u Maleziji početkom godine jer su vlasnici njihovih platformi optuženi za krađu struje.Navodi se da je vrednost uništenih mašina 1,26 miliona dolara, kao i da su one zaplenjene između februara i aprila, kada je sprovedena opsežna policijska akcija u dva malezijska grada. Ukupno šest osoba je kažnjeno novčanom kaznom i zatvorom do osam meseci saopštila je policija u gradu Miri, koja je učestvovala u akciji suzbijanja rudarenja.Utvrđeno je da je ukradena električna energiju vredna dva miliona dolara tokom rudarenja kriptovaluta bitkoin i etereum (ethereum). Dodatni problem bio je što je krađa struje kojom je rudaren bitkoin izazvala česte nestašice struje. Ove godine u Maleziji su porušene i kuće koje su nelegalno bile priključene na elektro-mrežu, zbog rudarenja kriptovaluta.Skok cene bitkoina početkom godine bio je najviši do sada. Smatra se da se taj skok dogodio upravo zbog nelegalnog korišćenja struje. Tada se krenulo sa suzbijanjem rudarenja širom sveta, jer je na mestima gde rade rudari redovno prijavljivana krađa električne energije.Tesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom Cene platformi za rudarenje kriptovaluta nedavno su, kako se navodi pale, zbog skoka cene grafičkih kartica, kao i zbog nestašice poluprovodnika. Najnoviji nagli pad cene kriptovaluta desio se kada je Kina otkazala svoje gostoprimstvo rudariuma kriptovaluta i zakonski obavezala na korišćenje domaćeg digitalnog juana umesto ostalih kriptovaluta.Kopmanija Tesla nedavno je saopštila da će ponovo omogućiti kupovinu svojih električnih automobila digitalnim valutama. Međutim, to će biti moguće samo sa onim kriptovalutama za čije je rudarenje korišćeno barem 50% ekološki čiste energije. Investitori su zbog toga podigli cenu kriptovaluta za 10%.

Tesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom

Na inicijativu svog vlasnika Ilona Maska kompanija Tesla koja proizvodi električne automobile nekoliko puta je menjala svoj stav prema kriptovaluti bitkoin (bitcoin), javio je Rojters. Njihove odluke imale su uticaj na cenu najpopularnije svetske kriptovalute i menjale su se tokom nekoliko meseci.Ove nedelje Mask je izjavio kako će se Tesla sasvim sigurno ponovo prodavati za bitkoin. Međutim, pre toga moraju da se ispune određeni uslovi, pa će bitkoin kojim će moći d ase kupi Tesla automobil morati da se rudari sa najmanje 50% obnovljivih izvora energije. Kada njihova analiza pokaže da se ide prema tom cilju, tada će u Tesli nastaviti da prihvataju bitkoin kao sredstvo plaćanja.Mask je rekao da Tesla i njegova kompanija SpaceX, koja se bavi vazduhoplovstvom i lansiranjem svemirskih letelica, trenutno imaju određenu količinu bitkoina. Mask je naglasio i da tu kriptovalutu neće prodavati ni on lično ni njegove kompanije. Dodao je da pored bitkoina drži i određenu količinu drugih, etereuma (ethereum) i dogkoina (dogcoin).Već po običaju, iz Muskovih usta informacija svaka o bitcoinu doletjela je izravno u uši investitora, koji su u satima nakon njegove objave podigli cenu bitkoina. Ona je za kratko vreme porasla za 10%, sa 29.000 na oko 32.000 dolara.Kompanija Tesla je početkom godine najavila da kupuje određenu količinu bitkoina kako bi na njemu zaradila, ali i zbog toga kako bi mogli da ga prihvataju kao sredstvo plaćanja za svoje automobile.REKORDNA VREDNOST BITCOINA NAKON ŠTO JE TESLA INVESTIRALA U KRIPTOVALUTU Početak prodaje Tesla automobila za bitkoin službeno je bio u martu i to je bilo u koincidenciji i sa rastom vrednosti te kriptovalute.Međutim, dva meseca nakon toga, Ilon Mask je "shvatio" da baš i nije logično da proizvođač automobila koji promoviše zelene tehnologije i zaštitu životne sredine, u isto vreme podstiče bitkoin. Rudarenje te kriptovalute inače izaziva veoma veliku potrošnju struje kao i emisiju velike količine gasova sa efektom staklene bašte.Na taj način je došao kraj ljubavnoj priči Tesle i bitkoina, barem što se tiče plaćanja automobila, pa je i cena bitkoina krenula sa blagim padom. Okolnosti se, međutim, ponovo menjaju.Rudarima bitkoina se u poslednje vreme sve češće otkazuje gostoprimstvo u nekim zemljama, jer troše mnogo električne energije.Kineski rudari kriptovaluta traže novi dom

Nemačka i SAD postigle dogovor o Severnom toku 2

Sjedinjene Američke Države postigle su sporazum sa Nemačkom o Severnom toku 2. Sporazum, između ostalog, predviđa sankcije protiv Rusije ukoliko pokuša da iskoristi Severni tok 2 za širenje političkog uticaja u Evropi, prenosi BBC. Skoro završen 1,230 kilometara dugačak gasovodo ispod Baltičkog mora udvostručiće isporuku ruskog gasa Nemačkoj.Zvaničnica SAD-a Viktorija Niland rekla je da je Severni tok 2 "loš gasovod", ali da sporazum predviđa sankcije protiv Moskve ako pokuša da uceni Ukrajinu. Sporazum Nemačke i SAD-a predviđa da Ukrajina dobije 50 miliona dolara kredita za "zelenu" tehnologiju, kao i garanciju da će joj biti nadoknađeno za tranzitne takse za gas koje će izgubiti jer je Severni tok 2 zaobilazi, prenosi AP.Ukranija navodi da ovaj gasovod pretnja za njenu bezbednost. Kijev se od 2014. godine bori sa separatistima podržanim od strane Rusije koja je, između ostalog, 2014. anektirala polustrvo Krim.Ukrajina strahuje i od potupne invazije Rusije kada Sevreni tok bude potpuno operativan. Predviđanja su i da će izgubiti 3 milijarde dolara godišnje od tranzitne takse. U maju administarcija američkog predsednika Džoa Bajdena odustala od sankcija kompaniji koja radi na gasovodu, uprkos protivljenju predstavnika republikanaca.Prema navodima analitičara, ni Bajdenova administarcija ne podržava gasovod Severni tok 2, ali sa druge strane nije voljna da ulazi u sukobe sa Nemačkom u trenutku kada pokušava da se približi evropskim saveznicima.Severni tok 2 imaće kapacitet 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje za Evropu.

EU planira da zabrani anonimnu trgovinu kriptovalutama

Evropska komisija predložila je da sva pravila koja važe za finansijske institucije važe i za kriptomjenjačnice, prenosi portal Bug.hr. Predlog stiže kroz paket zakona čiji je cilj borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma.Ako ste poslednjih godina koristili bankarske usluge, podizali kredit, otvarali račun za firmu, najverovatnije ste se sreli sa obveznim upitnikom u kom se proveravaju vaše veze s politikom, terorizmom i eventualnim pranjem novca.Taj upitnik jedna je od mera koju je bankama uvela Europska unija u sklopu zajedničke borbe protiv finansijskog kriminala, pranja novca i skrivenog finansiranja terorizma. Ostale mere uključuju proveru klijenata, njihovog identiteta, izvora prihoda i druge slične aktivnosti.Evropska komisija sada, u novom paketu zakona koji se bavi finansijskim kriminalom, predlaže da se pravila za banke prošire i na kompanije koje pružaju usluge trgovine kriptovalutama. Berze i menjačnice kriptovaluta koje posluju na području Evropske unije, prema novom predlogu zajedničke evropske regulative, morale bi da posluju u skladu sa tim pravilima.Ova promena pre svega bi značila da bi svi učesnici na kriptotržištu morali da deluju transparentno, kao i da bi pružaoci usluga morali da sprovode dubinsku analizu svojih klijenata, isto kao što to čine banke.Kineski rudari kriptovaluta traže novi dom Drugim rečima, Evropska komisija želi da osigura potpunu praćenost svih transakcija kriptovalutama, što bi trebalo da spreči njihovo korišćenje za pranje novca ili finansiranje terorizma.Na taj način bi se potpuno zabranilo anonimno trgovanje kriptovalutama, jer pružaoci usluga ne bi smeli da dozvole otvaranje računa (wallet-a) ako korisnik ne želi da otkrije svoj identitet i pruži im sve potrebne informacije.Evropska komisija očekuje relativno brzu raspravu i donošenje novih pravila, nakon čega će ih države članice EU uneti u vlastite zakone.Za sprovođenje ove regulative i svih drugih pravila u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, komisija je predložila osnivanje jedinstvene agencije koja će pratiti sve te procese.Ta agencija zvaće se AMLA (Anti-Money Laundering Authority), a njen zadatak biće da koordiniše napore nacionalnih vlasti i osigura da se privatni sektor ponaša u skladu sa zajedničkim evropskim pravilima.AMLA bi trebalo da počne sa radom 2024. godine, a sa poslom aktivnog nadzora nešto kasnije, kada sve članice EU preslikaju novi zakonodavni okvir u svoje regulative.

Digitalizacija potiskuje tradicionalne načine poslovanja

Kompanija DHL koja posluje u sektoru dostave robe, objavila je studiju pod nazivom "Ultimate B2B E-commerce Guide: Tradition is out. Digital is in". U njoj se ukazuje na rastući značaj digitalnog, kao i na sve manji značaj tradicionalnog načina poslovanja posebno u oblasti trgovine.U studiji se ukazuje se da će se do 2025. godine 80% svih B2B prodajnih interakcija (B2B je skraćenica koja označava termin business-to-business, koji se odnosi na elektronsko poslovanje, korišćenje Interneta i veb tehnologija za kupovinu, prodaju, jeftiniju, bržu i bolju saradnju poslovnih subjekata) odvijati digitalnim putem, pa se na osnovu toga očekuje snažan rast e-trgovine.Napominje se i da je uticaj pandemije Covida 19 na tempo digitalizacije i kupovno ponašanje tehnološki napredne generacije milenijalaca (ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine). Pripadnici te generacije zapravo glavni pokretači globalnog rasta e-trgovine, jer upravo oni donose čak 73% odluka u poslovanju kompanija.Dodaje se da je to već bilo vidljivo u značajnom porastu B2C sektora e-trgovine tokom poslednjih godina (B2C business to consumer, trgovačka delatnost koja prodaje proizvode i usluge do krajnjih potrošača posredstvom internet tehnologija).Korona dobra za digitalizaciju, ali loša po bezbednost podataka DHL Express napominje da je u toj oblasti zabeležio visoke stope rasta, posebno u doba praznika i mega kupovine tokom Crnog petka (Black Friday, dan velikih popusta u radnjama) i Sajber mandeja (Cyber Monday) koji su postali ključni za elektronsku trgovinu.Kako se navodi, u okviru DHL Express mreže prihodi su bili uvećani za približno 40% tokom 2020. godine u odnosu na godinu dana ranije. Ukupan prihod bio je 19,1 milijarde evra (+11,9% na godišnjem nivou) i EBIT-om od 2,7 milijardi evra (+34,9%).DHL Express jedinica, kojia je deo DP DHL Grupe i koja posluje u 220 zemlaja završila je prošlu godinu sa najboljim rezultatom koji do sada nije postignut tokom 50 godina njenog poslovanja. Razlog za to je porast broja kompanija koje trguju putem interneta.Zbog digitalizacije i promena u ponašanju potrošača prodaja u oblasti B2B e-trgovine porasla je za 18,2%, dostigla je 12,2 biliona američkih dolara i nadmašila B2C sektor. Procjenjuje se da će B2B e-trgovina doseći 20,9 biliona američkih dolara do 2027. godine.Kompanije zbog svega toga, kako se naglašava moraju da se prilagođavaju promenljivim načinima kupovine.DHL Express je kako se podseća, zbog prilagođavanja novim navikama potrošača najavio kupovinu osam širokotrupnih aviona Boeing B777, kao i partnerstvo sa kompanijom Smartlynx na Malti kako bi svojoj floti dodao dva Airbusa A321.Taj organak kompanije DHL prošle godine je isporučio gotovo pola milijarde pošiljaka.

Apple odlaže povratak u kancelarije zbog novog talasa pandemije

Američka kompanija Epl (Apple) odložila je povratak svojih zaposlenih u kancelarije zbog porasta broja obolelih od Delta soja Covida 19, piše Bloomberg. Prvobitni rok koji je bio planiran za septembar, sada je odložen za oktobar.Radnici Epla trebalo je da tokom septembra počnu da rade tri dana nedeljno iz svojih kancelaria, umesto od kuće.Povratak Apple-a u kancelarije izazvao je kontroverze među njegovim radnicima, a jedna grupa zaposlenih koja zagovara rad na daljinu uputila je pismo izvršnom direktoru Timu Kuku i ostatku Eplovog rukovodstva, tražeći fleksibilniju politiku rada .Ipak iz Eplovog sektora za maloprodaju i ljudske resurse stigao je odgovor da je lična saradnja od suštinske važnosti za budućnost kompanije.Epl je inače bio veoma neprijateljski nastrojen prema konceptu takozvanog daljinskog rada pre pandemije korona virusa. Iako je omogućio zaposlenima da dva dana nedeljno rade od kuće bila velika promena za tu kompaniju, drugi giganti iz Silicijumske doline svojim radnicima daju više prostora da biraju odakle će raditi svoj posao.Apple udvostručio dobit i pored pandemije Na primer, izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg rekao je prošle godine kako se polovina radnika te kompanije trajno preusmerava na daljinski rad u narednih pet do deset godina.Google je ranije saopštio kako očekuje da će 20% njegovih zaposlenih raditi na daljinu kada ponovo otvori svoje kancelarije.Epl je jedna od prvih kompanija koja je izmenila svoje planove kao odgovor na porast broja novozaraženih. Ta kompanija navodi i da će svoje zaposlene o povratku u kancelarije obavestiti mesec dana ranije.

Evo zašto Česi ne žele zlato vredno 20 milijardi evra

Češka vlada za sada ne želi da obnovi vađenje zlata u blizini Praga iako je ono procenjeno na 20 milijardi evra. Razlog su toksične hemikalije koje se koriste prilikom eksploatacije, kao i lokacija nalazišta zlata koje je smešteno u turističkom području, piše Poslovni.hr.Kako piše Dojče vele (Deutsche Welle), ležište se nalazi ispod pitoresknog gradića Jilove u Prahy blizu Praga u kojem živi oko 5000 stanovnika. Pored gradića teče reka Sazava, pritoka Vltave, a to je područje omiljeno izletište Pražana.Muzejski geolog Jan Vana kaže da je na nalazištu koje je prestalo sa radom 1968. godine približno sedam tona zlata i ističe kako su postojala nalazišta koja su davala i do 4 grama, odnosno osminu unce zlata po metričkoj toni stenja.Jilove u Prahy ima tradiciju rudarenja zlata dugu nekoliko vekova, a u 14. veku to je bio treći najvažniji grad kraljevine Bohemije, nakon Praga i Kutne Hore. U vreme kralja Karla IV Jilove u Prahy bio je najvažniji izvor zlata od koga je izgrađen veliki deo Praga.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Kinezi promenili metodu otkopavanja u rudniku Čukaru Peki, ali biće posledica na životnu sredinu Da bi kopanje zlata u Jilove u Prahy bilo profitabilno, morao bi da se koristi otrovni cijanid prilikom ispiranja stenja, pa bi eventualno bilo ugroženo obližnje izletničko područje. Ipak, uprkos tome, dobar deo lokalnog stanovništva nema ništa protiv obnove rada rudnika.Vlada je za sada odlučila kroz studiju izvodljivosti samo ispitati mogućnosti dobijanja zlata, a jedna od mogućnosti je da se ruda šalje u inostranstvo na dalju obradu. U javnosti se pojavljuju i informacije da rudnik zlata nije obnovljen iz ekonomskih razloga, jer vađenje zlata i dalje nije profitabilno."Apsolutno je neprihvatljivo da se vađenje zlata u budućnosti radi uz korišćenje hemikalija. Jedina druga opcija je duboko rudarenje u bušotinama dubokim preko 1500 metara", izjavio je Ručard Brabec, češki ministar ekologije.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? KOPANJE LITIJUMA ČEŠKOJPre nekoliko godina češko-nemačke granice otkriveno je veliko nalazište litijuma, koji se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile. Na češkoj strani nalazi se 60% tog nalazišta, odnosno oko 4% svetskih rezervi litijuma.Iako i vađenje litijuma zagađuje okolinu, vlada je u martu ove godine najavila da će državni proizvođač energije Čez do 2025. početi sa eksploatacijom 1,8 miliona tona litijuma godišnje.U Srbiji se već godinu dana oštro polemiše o otvaranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar, upravo zbog ugrožavanja životne sredine. Taj projekat planira da sprovede britansko-australijska kompanija Rio Tinto, koja je u mnogim zemljama ostala poznata po ekološkim incidentima.Na području grada Bora kineska rudarska kompanija Zi Đin eksploatiše bakar, a počeće i sa eksploatacijom bakra i zlata u novom rudniku Čukaru Peki, koji bi trebalo da počne sa radom na jesen.Za razliku od čeških, političari u Srbiji koji vode državu, radije zastupaju interese stranih kompanija nego građana koji se protive rudnicima stranih kompanija.

Bezos danas leti u svemir u svojoj privatnoj raketi

Najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos poleteće danas u svemir. To je prvi let sa posadom Bezosovog raketnog broda Nju Šepard, prenosi BBC.Sa Bezosom lete i njegov brat Mark Bezos, avijatičarka Voli Fank (82) i osamneastogoišnji student. Kapsula u kojoj će leteti ima najveće prozore u svemir, koji pružaju nesvakidašnji pogled na zemlju. Nju Šepard koji je napravila kompanija Džefa Bezosa Blu oridžin, dizanirana je da služi za rastućem tržištu svemirskog turizma."Uzbuđen sam. Ljudi me stalno pitaju da li sam nervozan, zaista nisam. Radoznao sam i želim da saznam šta ćemo sve naučiti", rekao je Bezos u intervjuu za CBS News.

Uoči izlaska na berzu, Robinhood procenjen na 35 milijardi dolara

Uoči izlaska na Njujoršku berzu platforma za onlajn trgovinu akcijama i vrednosnim papirima Robinhood Markets Inc očekuje da će njene akcije vredeti 35 milijardi dolara, prenosi Bloomberg. Ta vrednost je nešto manja od najveće procene koju su toj platformi dali finansijski analitičari.Kako je najavljeno, Robinhood će plasirati 55 miliona akcija po cenama od 38 do 42 dolara i trgovaće pod oznakom HOOD.Robinhood želi da prikupi više 2,2 milijarde dolara tokom svog prvog javnog nastupa, koji je planiran da se održi ovog leta, a ove nedelje počinju sastanci sa investitorima. U skladu sa njihovom tražnjom procena vrednosti kompanije mogla bi i da bude veća.Očekuje se da će IPO (initial public offering, prva javna ponuda) Robinhood-a biti peta po veličini na američkoj berzi 2021. godine.Robinhood je stekao popularnost tokom pandemije koronavirusa kada su se mladi ljudi okrenuli onlajn trgovini akcijama u želji da prekrate vreme tokom izolacije i zarade novac. Tako je broj njenih aktivnih mesečnih korisnika i više negpo dvostruko veći u zadnjih godinu dana.Kompanija čije je sedište u Kaliforniji u Menlo Parku saopštila je da će za svoje kupce rezervisati 20% do 35% svojih akcija klase A.Veća popularnost Robinhood-a dovela je i do povećanog interesovanja političara, ali i državnih regulatora u SAD koji su usredsređeni na njen specifični marketing u trgovini i fenomen dramatičnog rasta vrednosti.U junu je američka Regulatorna agencija za finansijsku industriju (Financial Industry Regulatory Authority) izrekla kaznu Robinhood-u od skoro 70 miliona dolara. Tada je navedeno da je Robinhood zavarao svoje kupce u vezi sa trgovinom maržama (zalog koji investitor mora da priloži).Najveći akcionari Robinhood-a su kompanije koje trguju rizicima DST Global, Indek Ventures, Nev Enterprise Associates i Ribbit Capital. Svaka od tih kompanija poseduje više od 5% njenih akcija.

Slovenija odobrila proširenje nuklearne elektrane Krško

Slovenačko ministarstvo infrastrukture izdalo je energetsku dozvolu kompaniji "Gen energija" za izgradnju drugog bloka nuklearne elektrane Krško, prenosi portal SEEbiz. Tačno mesto izgradnje mežutim još nije poznato, jer projekat još nema građevinsku dozvolu.Prema rečima ministra za infrastrukturu u Vladi Slovenije Jerneja Vrtoveca to nije konačna odluka o pomenutoj investiciji, već prvi korak da se započnu poslovi."Energetskom dozvolom otvaramo najširu moguću javnu raspravu, ne samo na stručnom nivou, već i među građanima", rekao je Vrtovec.Dodaje da će se tokom javne rasprave pokazati da li se sve strane u tom poslu slažu i da li teže istim ciljevima, odnosno čistoj i sigurnoj energetskoj budućnosti Slovenije.Tek nakon postizanja socijalnog konsenzusa uslijedit će daljnji postupci, poput smještaja u prostor, ishođenja građevinske dozvole, odabira dobavljača i same gradnje.Pet kompanija zainteresovano za izgradnju nuklearne elektrane u Bugarskoj Vrtovec je rekao da će se tačno mesto proizvodnog pogona utvrditi tek nakon usvajanja državnog prostornog plana. Dodao je da će ukupni kapacitet budućeg postrojenja biti 1100 MW električne energije, dok će godišnja proizvodnja biti nešto ispod 9000 GWh. Planirani životni vek novog bloka nuklearke Krško biće 60 godina."Projekat je previše važan da bi se prepuštao različitim interesima", naglasio je Vrtovec.On je podsetio na aferu u vezi sa izgradnjom šestog bloka Termoelektrane Šoštanj, kada je utvrđeno da je bilo korupcije i dodao da je ta "škola" preskupa za ponavljanje."Želimo da osiguramo transparentnost i pre svega, odgovornost za sve donesene odluke", rekao je slovenački ministar infrastrukture.Stara nuklearka Krško trebalo bi da bude zatvorena 2023. godine, nakon 40 godina rada, ali je Slovenija najavila njenoo proširenje i izgradnju novog reaktora, što je zabrinulo susednu Italiju.Manji incident u nuklearnoj elektrani Krško, koja se nalazi na samoj granici Slovenije i Hrvatske doveo je do njenog privremenog gašenja 2008. godine. Kako je tada prenela Slobodna Evropa, zbog tog icidenta nije bilo zagađenja životne sredine.

Karađorđevići ponovo traže od crnogorske vlade da im vrati imovinu

Potomci poslednjeg kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića pozvali su crnogorsku vladu da učini više kako bi im vratila imovinu koja im je konfiskovana nakon dolaska komunista na vlast 1945. godine, piše Balkaninsight.Bivša kraljevska porodica traži da im se vrati luksuzna vila sa pet zvezdica u odmaralištu Miločer u opštini Budva,dvorac Leskovac u Rijeci Crnojevića i kući u kojoj je kralj Aleksandar, Petrov otac, rođen u Crnoj Gori, na Cetinju.„Verujem i pozivam svaku osobu koja veruje u pravdu, kao i odgovarajuće zvaničnike, da istupe, preuzmu odgovornost i pokušaju da isprave ovu istorijsku nepravdu koja traje više od sedam decenija“, rekao je Aleksandar Karađorđević u pisanom odgovoru za BIRN.Isplata obeštećenja za oduzetu imovinu od 2022.godine Godine 2005. bivša kraljevska porodica tražila je povratak luksuzne vile Miločer u blizini Budve, koja je bila letnja rezidencija kralja Aleksandra, zajedno sa susednom Kraljičinom plažom. Miločer je trenutno luksuzni državni hotel iznajmljen turističkoj kompaniji sa sedištem u Singapuru, Aman Resorts.Kraljevska porodica takođe želi da im se vrati 47.586 kvadratnih metara zemlje oko zamka u Rijeci Crnojevića kod Cetinja, koji je služio kao zimska rezidencija kraljevskih porodica. Kuća u kojoj je rođen kralj Aleksandar na Cetinju, danas je etnografski muzej.

WhatsApp testira slanje poruka bez upotrebe telefona

Aplikacija za komuniciranje Vacap (WhatsApp) testira novu opciju koja će po prvi put korisnicima omogućiti da šalju poruke bez upotrebe telefona, prenosi Beta. Vacap sada mora biti povezan sa telefonom korisnika sa kog god uređaja da se koristi (laptop, tablet). Nova opcija će omogućiti slanje i primanje poruka "čak i ako je baterija telefona prazna", prenosi BBC.Opcija će prvo biti testirana na manjem broju ljudi, pre nego što bude omogućena svima.Šifrovanje poruka od početka do kraja, koje omogućava bezbednost prepiske, će raditi i u novom sistemu.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.