Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Mere podrške na globalnom nivou 19.5 biliona dolara

Od početka pandemijske krize, vlade, kao i centralne širom sveta uložile su 19,5 biliona dolara kako bi podržale svetsku ekonomiju, navodi MMF u svom godišnjem izveštaju, a piše CNN.Vlade širom sveta su do septembra ove godine izdvojile 12 biliona, dok su centralne banke pomogle globalnoj ekonomiji sa dodatnih 7,5 biliona dolara.Međutim, čak i pored svih preduzetih mera, koje su uključivale smanjenje poreza, subvencije zarada, kreditiranje malih preduzeća i smanjenje kamatnih stopa na rekordno niske nivoe, globalna ekonomija doživljava najgoru recesiju od Velike depresije.Ekonomske aktivnosti i zapošljavanje u velikim delovima sveta, uključujući SAD i Evropu, i dalje su znatno ispod nivoa pre-pandemije.Najavljena vakcina protiv korona virusa nagoveštava bolje izglede za globalnu ekonomiju naredne godine, ali čak i pored toga zemlje će biti u problemima i u bliskoj budućnosti.„Zemlje sada moraju da pređu dug put koji će biti težak, neujednačen, neizvestan i sklon zastojima“, rekla je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.U Sjedinjenim Američkim Državama, gde raste broj slučajeva korona virusa, odbijanje predsednika Trampa da prizna pobedu Džoa Bajdena moglo bi znatno usporiti napore da se donese još jedan paket oporavka.U zemlji još uvek ima oko 10 miliona radnih mesta manje nego pre početka pandemije, a nekoliko država uvodi nova ograničenja da zaustave porast broja zaraženih, što će otežati oporavak.Istovremeno, Evropska unija se suočava sa unutrašnjim konfliktom koji bi mogao da odloži konačno odobrenje fonda za oporavak od koronavirusa od 800 milijardi evra (950 milijardi dolara), o kojem se pregovara mesecima i trebalo bi da počne 1. januara.

Svet

Leonardo Di Kaprio podržao borbu za zaštitu reke Vjose u Albaniji

Nakon dobrih vesti iz Bosne i Hercegovine, gde su se vlada i njen predsednik obavezali da će odmah preduzeti korake u zaštiti reka koje čine region "Plavog srca Evrope", ohrabrujuće vesti stižu i iz Albanije, objavio je na svojoj fejsbuk stranici američki glumac Leonardo Di Kaprio.Kako dodaje poznati glumac, jedna od posldnjih velikih divljih reka u Evropi, reka Vjosa koja protiče kroz Albaniju, mogla bi da bude spašena od izgradnje hidrocentrale i brane.Di Kaprio se inače pozvao na vest od 25. septembra, kada je albanski premijer Edi Rama objavio je da je projekat brane Kalivac koja je trebalo da se gradi u koriti te reke jer će to područje biti proglašeno nacionalnim parkom, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Poznati glumac smatra i da bi budući nacionalni park reke Vjosa mogao da postane najveće zaštićeno područje jedne reke u Evropi, jer pokriva nekoliko stotina kilometara reka i potoka i štiti mnoge ugrožene vrste poput evropske jegulje i nedavno otkrivene vjosine kamene muhe."Budući park bi mogao da postane uzor za strategiju biodiverziteta u okviru Zelenog sporazuma (sklopljen među članicama Evropske unije). Očekujemo još dobrih vesti o konkretnim akcijama za potpunu zaštitu reka u Bosni i Hercegovini, Albaniji i ostatku balkanske regije koji čini "Plavo srce Evrope", poručio je Di Kaprio.ALBANIJA: OBUSTAVITI IZGRADNJU BRANE I HIDROELEKTRANE NA RECI VJOSI

Svet

Apple smanjuje proviziju na App Store-u za male programerske firme

Epl (Apple) je juče najavio smanjenje provizije na svom Ep storu (App Store) na 15 odsto, što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u načinu na koji IOS programeri zarađuju novac na digitalnom tržištu aplikacija, piše The Verge.Novi program za mala preduzeća (App Store Small Business Program) omogućiće bilo kojem programeru koji godišnje zaradi manje od milion dolara od prodaje svih svojih aplikacija da se kvalifikuje za proviziju od 15 odsto, što je upola manje od standardne provizije od 30 odsto.Kompanija kaže da bi „velika većina“ programera iOS aplikacija trebalo da ima pristup programu, ali Epl je odbio da kaže koliki procenat od više od 28 miliona registrovanih proizvođača aplikacija bi se zapravo kvalifikovalo.Ep store, koji je prema CNBC-u generirao prihod od oko 50 milijardi dolara u 2019. godini, jedan je od najvažnijih Eplovih poslova izvan prodaje Ajfona i predstavlja stub strategije za digitalne usluge, koji je izvršni direktor Tim Kuk predstavio kao budućnost poslovanja kompanije.Novi program za mala preduzeća stupa na snagu 1. januara 2021. Od programera će se tražiti da se prijave za taj program, a Epl kaže da će objaviti više informacija o tom procesu i ostalim zahtevima i rokovima u decembru.

Svet

Instagram će direktno plaćati proizvodnju medijskog sadržaja?

Društvena mreža Instagram razmatra uvođenje naknada za izdavače koji svoj sadržaj plasiraju na njihovoj platformi, obzirom da ta mreža sve češće postaje izvor informacija za svoje korisnike, piše portal Axios.Kako se navodi, Instagram ima planove da uključi određene izdavače u svoj naredni test za monetizaciju sadržaja tokom narednih meseci.Instagram nema zasebnu News sekciju gde bi se pojavljivao licencirani sadržaj, dok je trenutno najbliža takva funkcija IGTV, servis sličan Fejsbukovoj Watch sekciji, koji je namećen plaćenom sadržaju.Kompanija i dalje razmatra stvaranje programa za deljenje prihoda sa izdavačima za IGTV reklame, ali se taj plan razvija sporije nego što je u početku predviđeno.U ovom trenutku, većina kreatora na Instagramu zarađuje pomoću prodaje proizvoda ili sponzorstava od strane kompanija, umesto podelom prihoda sa platformom ili dogovora o naknadi za stvaranje sadržaja.Kompanija trenutno testira model po kom bi se prihodi od reklama deliti sa kreatorima, gde bi oni dobijali 55 odsto zarade od reklama sa njihovog sadržaja na IGTV.Izdavači su se prethodno već žalili na društvenu mrežu Fejsbuk, vlasnika Instagrama, zbog raznih problema tokom dogovora o monetizaciji, što Instagram pokušava da izbegne. Takođe se testira uvođenje značaka koje bi kreatori prodavali svojim pratiocima, kako bi njihovi komentari imali prioritet unutar Instagram Live servisa.

Svet

Američka FDA odobrila prvi kućni pribor za testiranje na COVID-19

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je za upotrebu prvi kućni pribor za testiranje na COVID-19, prenosi CNBC.Upotreba jednokratnog testa, koji pokazuje rezultate u roku od 30 minuta, odobrena je osobama starijim od 14 godina ukoliko njihov pružalac zdravstvenih usluga sumnja da su zaraženi.Još nije otkrivena cena kompleta za testiranje, ali proizvođač Lucira Health, privatna biotehnološka kompanija iz Kalifornije, navodi na svom sajtu da je planirana cena manje od 50 dolara."Iako su dijagnostični testovi za COVID-19 već korišćeni za kućno uzimanje uzoraka, ovo je prvi test koji je moguće u potpunosti sprovesti kod kuće, zajedno sa očitavanjem rezultata", naveo je direktor FDA Stiven HanPribor je takođe odobren za korišćenje u bolnicama, a u tom slučaju pacijentima sa manje od 14 godina uzorak mora prikupiti zdravstveni radnik.

Svet

Tviter počeo da nudi opciju za vremenski ograničene objave

Tviter predstavlja novu funkciju pod nazivom „Fleets“, koja korisnicima nudi mogućnost da njihove objave traju samo 24 časa, javlja Telecompaper.Nakon testiranja na nekoliko tržišta ranije ove godine, uključujući Brazil, Italiju, Indiju i Južnu Koreju, nova funkcija se sada nudi svim korisnicima širom sveta.Koncept objave koja nestaje započeo je sa Snepčetom, a nedavno se proširio i na druge aplikacije za razmenu poruka kao što su Instagram i Vacap. Za Tviter, Fleets se doživljavaju kao način da olakšaju ljudima da se pridruže platformi i dele „prolazne“ misli.Kompanija smatra da nekim ljudima Tviter nije privlačan jer su objave javne i trajne, a pritom osećaju pritisak da sakupljaju retvitove i sviđanja.Prilikom testiranja ove funkcije, ljudi su više komunicirali na platformi.Fleets mogu biti tekstovi, fotografije i video snimci, a nalepnice (Stickers) i emitovanje uživo biće dodati naknadno.

Svet

MOL prepoznat kao lider korporativne održivosti

MOL se ponovo kvalifikovao za uključivanje u Dow Jones indeks održivosti (DJSI) u kategoriji Upstream & Integrated Oil & Gas nakon procesa procene 2020.Ovo je peta godina da je MOL prepoznat kao lider korporativne održivosti i u skladu sa tim, plasirao se na listi svetskog DJSI indeksa. Nakon godišnje procene održivosti, MOL je nastavio da poboljšava svoje rezultate u poređenju sa prethodnim godinama i rangiran je u prvih 10% Upstream & Integrated Oil & Gas kompanija širom sveta na osnovu performansi održivosti.MOL je i dalje jedan od lidera u oblasti održivosti u Centralnoj Evropi i jedina je kompanija iz ovog područja koja je uključena u indeks.„Ponosni smo što su naši napori u oblasti održivosti ponovo prepoznati uključivanjem u prestižni Dow Jones indeks održivosti. Zadovoljstvo je videti da smo u sve konkurentnijem okruženju uspeli dodatno da poboljšamo svoje performanse u više dimenzija. Uključivanje u DJSI je važno dostignuće, ali više od toga, ono je i odraz napora svih naših zaposlenih i partnera, obzirom da svi vredno radimo na transformaciji MOL Grupe tokom prelaska u svet sa niskim udelom ugljenika”,  izjavila je József Simola, CFO MOL Grupe.DJSI je dizajniran da identifikuje kompanije koje pokazuju dobre prakse u zaštiti životne sredine, socijalne politike i upravljanja (ESG) prema međunarodno priznatim standardima. DJSI se zasniva na temeljnoj analizi održivosti kompanije, pa je članstvo u DJSI ograničeno na korporacije za koje se procenjuje da su najbolje u klasi. S obzirom na svoju dugoročnu posvećenost održivom razvoju, MOL je zadovoljan što je kontinuirano prepoznat kao vrhunski ESG izvođač unutar zajednice.O MOL GrupiMOL Grupa je integrisana, međunarodna naftna i gasna kompanija sa sedištem u Budimpešti. Uz tradiciju dužu od 100 godina, prisutna je u više od 40 zemalja, a njena dinamična međunarodna radna snaga broji 25.000 ljudi. MOL ima više od 75 godina iskustva u području istraživanja i proizvodnje ugljovodonika. Proizvodne aktivnosti trenutno se odvijaju u osam, a istraživačke u 13 zemalja. Unutar integrisanog lanca snabdevanja MOL Grupe posluju tri rafinerije i dva petrohemijska pogona u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj. Grupa u vlasništvu ima 1900 benzinskih stanica u deset zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope.

Svet

Potpuna normalizacija privredne aktivnosti u Kini već naredne godine

Očekivanja za kinesku ekonomiju su rekordno visoka za novembar, pokazuje novo istraživanje nemačkog Centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW).Pokazatelj Kineskog ekonomskog panela (CEP), koji odražava makroekonomski razvoj zemlje tokom naredne godine, iznosio je 55 poena, što je 5 poena više u odnosu na prethodni mesec."Prognoza rasta za Kinu je izuzetna čak i tokom pandemije. Stručnjaci očekuju da se kineski ekonomski rast normalizuje u narednoj godini," izjavio je Majkl Šroder, istraživač u ZEW-ovom Odeljenju za međunarodno i finansijsko upravljanje.Istraživanje je pokazalo da se trenutna ekonomska situacija u Kini poboljšala sa odgovarajućim pokazateljem koji je porastao za 24,1 na 30 poena. Ispitanici su takođe rekli da očekuju rast BDP-a zemlje za 3,4 odsto u 2020. i 6,4 odsto u 2021. godini.

Svet

Petnaest azijsko-pacifičkih zemalja napravilo najveći svetski trgovinski blok

Kina i još 14 zemalja azijsko-pacifičkog regiona u nedelju su formirale Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo, čime je nastalo najveće područje slobodne trgovine na svetu, piše Axios.Ovog puta, Sjedinjene Američke Države nisu u središtu velikog, globalnog sporazuma o slobodnoj trgovini.Kina je usvojila Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP), područje koje pokriva 2,2 milijarde ljudi i jednu trećinu svih ekonomskih aktivnosti na planeti.Očekuje se da će novoizabrani predsednik Džo Bajden tražiti široki multilateralni savez da izvrši pritisak na Kinu, počev od trgovine pa sve do ljudskih prava, čim postane predsednik. Međutim, Kina sada pravi značajne multilateralne saveze.RCEP uključuje bogate demokratije poput Južne Koreje, Japana i Australije. Njihov položaj u ovoj glavnoj zoni slobodne trgovine otežaće Bajdenu njihovo udruživanje protiv Kine.Obamina administracija bila je izričita da bi Sjedinjene Američke Države morale da budu centar trgovinskog sporazuma sa Pacifičkim obodima (TPP), koji je tada upečatljivo isključio Kinu.„Kina pregovara o trgovinskom sporazumu koji bi na naš račun stvorio neka od najbrže rastućih tržišta na svetu“, rekao je tadašnji predsednik Barak Obama 2016. godine.Taj trgovinski sporazum je sada stvarnost, dok se Amerika povukla iz TPP-a. Vrlo su male šanse da će im se SAD pridružiti pod Bajdenovim predsedništvom.O velikim novim trgovinskim paktima izuzetno je teško pregovarati. Kina je pokazala stvarnu odlučnost da to uradi, iako SAD nisu pokazale gotovo nikakav interes za poboljšanje ili čak održavanje ekonomskih odnosa sa regionom. Kineski partneri u RCEP-u verovatno će se dugo godina sećati koji je od dva giganta bio pouzdaniji.

Svet

Huawei prodaje brend Honor

Huavej (Huawei) je potvrdio sporazum o prodaji svoje potrošačke marke pametnih telefona „Honor“ i srodnih poslova konzorcijumu koji predvode grad Šenžen i lokalni prodavci Honor proizvoda, javlja Telecompaper. Huavej je rekao da je njegovo potrošačko poslovanje bilo pod "strašnim pritiskom u poslednje vreme" zbog poteškoća u nabavci potrebnih komponenata nakon američkih sankcija protiv te kompanije.Očekuje se da će prodaja Honor-a pomoći lokalnim dilerima i prodavcima u Kini, omogućavajući kompaniji da razvije sopstveni lanac snabdevanja odvojeno od Huaveja.Započet 2013. godine, brend Honor je razvijen da pomogne Huaveju da cilja srednji i donji kraj tržišta pametnih telefona i dosegne više mladih ljudi. Kompanija je rekla da Honor godišnje isporučuje preko 70 miliona jedinica, u poređenju sa ukupnom isporukom od 240 miliona u Huavej grupi prošle godine.Huavej će prodati sve svoje akcije i neće imati nikakav upravljački odnos sa novom kompanijom Honor. Novi vlasnik biće Shenzhen Zhixin New Information Technology Co, kompanija koju kontroliše Shenzhen Smart City Development Group, prenose kineski mediji. Preko 30 agenata i dilera brenda Honor učestvuje i prvi su predložili ovu akviziciju, rekao je Huavej.Rojters je ranije izvestio da bi preuzimanje moglo vredeti preko 100 milijardi juana, odnosno nešto više od 15 milijardi dolara. Prema izvorima, distributer Digital China je sagledao posao, ali nije bio deo konačnog konzorcijuma koji je kupio Honor.Nijedan finansijski detalj posla nije završen.

Svet

Airbnb izlazi na berzu, objavio detaljne podatke o svom poslovanju

Airbnb, kompanija za kratkoročno iznajmljivanje nekretnina, je u ponedeljak podnela zahtev za inicijalnu javnu ponudu (IPO), objavila svoj prospekt i nagovestila da će trgovati na berzi Nasdaq pod oznakom ABNB, piše The Verge.Prospekt daje dubok uvid u poslovanje Airbnb-a, posebno koliko je kompaniju jako pogodila pandemija korona virusa.Airbnb izveštava o gotovo 700 miliona dolara neto gubitka na 2,5 milijarde dolara prihoda za prvih devet meseci 2020. godine, u poređenju sa 322 miliona dolara neto gubitka od 3,7 milijardi dolara prihoda za godinu ranije. Ali takođe izveštava o 219 miliona dolara dobiti za treći kvartal 2020. godine, kada su se rezervacije povećale.Kompanija beleži godišnje gubitke svake godine od svog pokretanja i kaže da možda neće uspeti da ostvari profitabilnost.Do sada je ove godine Airbnb prodao bruto rezervacije u iznosu od 17,9 milijardi dolara, što je pad od 39 odsto u odnosu na godinu ranije.„Naša stopa rasta prihoda je usporena i očekujemo da će se usporavati i u budućnosti“, saopštila je kompanija.Airbnb je ranije planirao da izađe na berzu u avgustu, iako je bio usred otkazivanja povezanih sa pandemijom, čime je vrednost kompanije opala sa 31 milijarde koliko je vredela 2017. godine, na oko 18 milijardi dolara.U maju je kompanija otpustila oko 25 posto svog osoblja ili oko 1.900 ljudi. Plate rukovodioca takođe su smanjene za privremeni šestomesečni period.

Svet

Mađarska će uložiti veto na plan budžeta i opravka EU

Mađarska će uložiti veto na plan budžeta Evropske unije za 2021.-27. godinu, kao i šemu oporavka od pandemije ukoliko pristup sredstvima bude uslovljen poštovanjem vladavine zakona, piše agencija Rojters.Portparol mađarske vlade ponovio je danas da će Budimpešta glasati protiv paketa, a poljski ministar pravde rekao je da bi Varšava mogla slediti njihov primer. Nacionalističke vlade u Budimpešti i Varšavi, koje EU optužuju da podrivaju nezavisnost sudova, medija i nevladinih organizacija, rizikuju da izgube pristup desetinama milijardi evra u fondovima EU ako se uvedu novi uslovi.Mađarski premijer Viktor Orban već je poslao pismo institucijama EU preteći vetom na budžet, a poljski premijer Mateuš Moravjecki napisao je slično pismo prošle nedelje.Lideri EU odlučili su u julu da pristup fondovima EU treba da bude povezan sa poštovanjem vladavine zakona, odlukom koja je razjašnjena u pregovorima između vlada EU u novembru, što je pokrenulo proteste Poljske i Mađarske.

Svet

SpaceX lansirao prve astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu

SpejsIks (SpaceX) je postao prva privatna kompanija koja je lansirala astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu, obeležavajući vrhunac dugogodišnjeg rada u partnerstvu sa NASA-om na razvoju ljudskih sposobnosti u svemirskom letu, piše TechCrunch.Misija pod nazivom „Crew-1“ poslala je astronaute NASA-e Šenon Voker, Viktora Glovera i Majkla Hopkinsa, kao i astronauta Japanske agencije za aerokosmičko istraživanje (JAXA) Soičia Nogučia na ISS sa Kenedi svemirskog centra.NASA je 2014. godine izabrala SpejsIks zajedno sa Boingom (Boeing), u okviru programa „Commercial Crew“, za razvoj sistema za lansiranje astronauta sa američkog tla.SpejsIksova raketa Falcon 9, kao i kapsula Dragon postali su prvi sistemi koji su ranije ove godine dobili NASA-in sertifikat za let sa posadom.Kapsula Dragon, koju je njena posada nazvala Otpornost (Resilience) zbog velikog broja izazova ove godine, od kojih je najveći korona virus, treba da stigne do Međunarodne svemirske stanice kasno večeras i tu ostane do proleća.„Ovo je još jedan istorijski trenutak. Četiri astronauta radiće stvaran i ozbiljan posao u ime čovečanstva“, rekao je Džim Bridenstajn, NASA-in administrator, na konferenciji za novinare uoči lansiranja.Misija je prethodno odložena nekoliko nedelja nakon što je kvar na motoru sprečio oktobarski pokušaj lansiranja Falcon 9 rakete koja je nosila američki GPS svemirski satelit.Kada stignu na svemirsku stanicu, posada će početi da pomaže u održavanju stanice, kao i sa radom na raznovrsnim naučnim eksperimentima.Ti eksperimenti uključuju ispitivanje kako mozak i srce astronauta reaguju na svemirsko okruženje, uzgajanje rotkvica u orbiti, testiranje svemirskog odela novim izolacionim tehnologijama i proučavanje kako različite dijete utiču na zdravlje astronauta.Na kraju šest meseci astronauti Crew-1 napustiće stanicu po dolasku NASA-ine misije Crew-2.

Svet

Od viška boli glava: U hrvatskim skladištima propada 40.000 tona krompira

Velika količina krompira kod naših suseda čami u skladištima, a u cilju stvaranja mogućnosti za učešće na konkursima za evropske fondove, trebalo bi ukrupniti posede na kojima se on uzgaja i izboriti se da ta biljka dobije status zasebne kulture i povrća, piše Jutarnji list.Prema proceni stručnjaka Smartera na hrvatskom tržištu je trenutno oko 40.000 tona viška krumpira, a rod se ove godine kreće od oko 120 do 130 hiljada tona, što udovoljava potrebe domaćeg tržišta.Krompir se Hrvatskoj proteklih godina proizvodio na 10.310 hektara, koliko je bilo zasejano tokom 2014.godine, dok je prošle godine bio posađen na 9.387 hektara. Prošle je ostvarena samodostatnost između 80 i 85 posto. U robnoj razmeni krompira Hrvatska imnače ostvaruje deficit koji je u prva tri meseca iznosio 7,54 miliona evra, dok je za celu 2019. godinu bio čak 13,5 miliona evra."Trenutna otkupna cena kasnih sorti krumpira pala je na oko 0,70 kuna (0,092 evro centi) za kilogram, dok je prošle godine bila 1,20 kune (15 evro centi). Pritisak na tržište stiže od uvoznika koji na evropskom tržištu kupuju tržišne viškove, posebno viškove ranih sorti krumpira", ocenjuju u Smarteru.Prema njihovim rečima to dovodi do nagomilavanja viškova kod domaćih proizvođača koji sa svojom cenom ne mogu da konkurišu uvoznoj, pa bi kako se dodaje  trebalo da interveniše Ministarstvo poljoprivrede i pronađe model subvencije, sa ciljem da se izbegne propadanje ogromnih količina hrvatskog krompira.U suprotnom bi, upozoravaju mogla da se dovede u pitanje količina zasada tokom naredne sezone. Pritisak na tržište je dodaju ove jeseni jako veliki, pa zbog problema u vezi sa skladiuštenjem može da dođe do propadanja velike količine ovogodišnjeg roda.Prema podacima "Tržišnog informacijskog sustava u poljoprivredi", cene krumpira u prvoj nedelji novembra u Hrvatskoj su u prodavnicama bile oko  4,69 kuna (61 evro cent) za kilogram, što je više nego u istoj nedelji prošle godine kada je cena bila 4,57 kuna (60 evro centi). Sa druge strane na veletržnicama cene su bile 2,31 kunu (30 evro centi) za kilogram u prvoj nedelji novembra, što je niža cena u odnosu na prošlu godinu kada je kilogram bio 3,02 kune (39 evro centi).Prosečni prinosi krompira u Hrvatskoj još su niski, nestabilni i veoma podložni uticaju vremenskih prilika. Izuzetak su veći proizvođači krompira koji postižu prinose i to ih u potpunosti izjednačava sa najboljim evropskim praksama."EU zemlje svojim proizvođačima i otkupljivačima obilno pomažu s tzv.skrivenim potporama, koje im osiguravaju da spase svoju proizvodnju i tržišne viškove plasiraju izvan svojih tržišta kako bi pokrili troškove proizvodnje svojih proizvođača", zaključak je stručnjaka Smartera.

Svet

Spajaju se Podgorička i Crnogorska komercijalna banka

Spajanje dve finansijske instucije iz Crne Gore, Podgoričke banke i Crnogorska komercijalne banke (CKB), biće završeno 11. decembra, preneo je portal Biznis.rs.„U cilju profesionalnog i krajnje transparentnog načina rešavanja pitanja optimizacije broja zaposlenih, tom projektu smo pristupili strateški i možemo saopštiti da će do 200 radnika biti u prilici da ostvari prava iz kolektivnih ugovora obe banke i dobije odgovarajuće otpremnine. Većina tih kolega ostaće zaposleno u banci sve do momenta spajanja banaka“, naveli su iz CKB.Od tog momenta, kako se navodi, integrisana banka će poslovati pod nazivom Crnogorska komercijalna banka Podgorica, kao članica mađarske OTP Grupe. Projekat spajanja traje od jula 2019. godine kada je CKB, članica OTP, kupila 90,56 odsto akcija Societe, koja je nakon toga promenila ime u Podgorička banka.CKB banka je još krajem prošle godine najavila da će u budućoj banci raditi oko 530 zaposlenih. Brojne filijale Podgoričke banke, kako su rekli u CKB, biće zadržane u okviru nove CKB mreže. Nakon spajanja, CKB će imati 35 filijala, što je više nego ranije, dodaje se u informaciji.STRANCI U CRNOGORSKIM BANKAMA ČUVAJU OKO POLA MILIJARDE EUR

Svet

Uvoz fitnes opreme oborio sve rekordne

Protivepidemiološke mere negativno su uticale na uvoz velikog broja proizvoda, ali su istovremeno dovele do naglog skoka potražnje za fitnes opremom, budući da su uvedene mere znatno uticale na dostupnost teretana u većini zemalja.Prvi talas infekcija koronavirusom znatno je poremetio međunarodnu trgovinu tokom početka ove godine, pa je tako opao i uvoz fitnes opreme u Evropsku uniju.Međutim, u narednim mesecima došlo je do naglog oporavka, kada je u junu i julu uvezeno 44 i 42 odsto više opreme u poređenju sa istim mesecima tokom 2019. godine, javlja Eurostat.U prethodnim godinama je uvoz fitnes opreme uglavnom bio najveći tokom zime, na kraju tekuće i na početkom naredne kalendarske godine.Glavni partner za uvoz te opreme u EU je Kina, koja je ove godine bila zaslužna za 73 odsto dodatnog uvoza u periodu od januara do jula.Drugi glavni uvoznici bili su Tajvan sa 9 odsto udela u dodatnom uvozu, SAD sa 8 odsto i Ujedinjeno Kraljevstvo sa 5 odsto.Ove četiri zemlje činile su 95 odsto svih dodatnih uvoza fitnes opreme na teritoriju EU u ovoj godini.

Svet

Pet država čije su privrede izbegle korona-krizu

Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će ove godine svetski BDP opasti za 4,4 odsto usled pandemije. Najprimetniji izuzetak biće privreda Kine, koja ima procenjeni rast realnog BDP-a od 1,9 odsto tokom godine korona-krize, dok se predvođa da će kisneksa ekonomija porasti za 8,2 odsto u 2022. godini, prenosi fDi Intelligence.Očekuje se da će Kina ući u narednu godinu sa stopama rasta sličnim onim prepandemije, a otpornost Kine takođe će dovesti do rasta u regionu, posebno u Vijetnamu i Bagladešu.Rast će zabeležiti i Gvineja, gde kineska potražnja za rudarskim proizvodima omogućava pozitivne stope rasta.Kako u nedavnom izveštaju navodi Leri Hu, ekonomista za investicionu banku Macquarie Capital, postoje dva glavna faktora u načinu na koji se Peking izborio sa krizom.Kao prvo, Kina je uvela verovatno najstrožije mere bezbednosti na svetu, što je dovelo do naglog pada privredne aktivnosti. Međutim, te mere pomogle su da se pandemija suzbije dovoljno da se stanovništvo vrati u normalu, nakon čega se potrošnja oporavila istovremeno kad i proizvodnja.Peking je takođe umesto davanja novca domaćinstvima naterao banke da pozajmice izdaju uglavnom privredi, dok jetargetirala  Narodna banka Kine obezbedila likvidnost bankarskog sistema, ali i ciljala oporavak mala i srednja preduzeća.Nakon naglog ekonomskog rasta zemlje u poslednjih 40 godina, predsednik Kine Si Đinping izjavio je početkom novembra da je sasvim moguće da se ekonomija ponovo duplira od 2020. do 2035. godine.Očekuje se da će rast BDP-a susednog Vijetnama usporiti na (pozitivnih) 1,9 odsto u ovoj godini, a zatim dostići 6,7 odsto u narednoj.Za Bangladeš se predviđa smanjenje stope rasta na 3,8 odsto, manje od pola stope u prethodnoj godini prema podacima MMF, dok se očekuje da će blagi oporavak dovesti do stope od 4,4 u narednoj fiskalnoj godini.Peking je proglasio u julu da će 97 odsto uvoza iz Bangladeša primenjivati nulta stopa carine.Gvajana će u ovoj godini imati najveći rast BDP-a od oko 26 odsto, ali se smatra da takav rast nije održiv za tu južnoameričku zemlju, zbog čega se očekuje znatni pad u narednoj godini.ž

Svet

Ekonomski oporavak pre 2022. godine samo u Srbiji, Litvaniji i Turskoj

Oporavak istočnoevropskih ekonomija biće spor i zavisiće od uspeha u suzbijanju pandemije, pod uslovom da ne budu neophodne drastičnije mere protiv širenja virusa, kao i od nastavljenih mera vladine podrške, pokazuju nove projekcije koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW), piše portal Bankar.To su glavne tačke jesenje ekonomske prognoze za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu (CESEE).Većina zemalja CESEE-a podnele su prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali mnoge ekonomije u regionu i dalje ozbiljno trpe posledice, posebno one koje se oslanjaju na turizam, kao što su Hrvatska i Crna Gora i one koje u velikoj meri zavise od spoljne trgovine, kao Slovenija.Intervencije vlada širom regiona pomogle su delimično pri ublažavanju najgorih ekonomskih i socijalnih posledica pandemije.Ubrzani drugi talas pandemije rezultirao je ponovnim uvođenjem ozbiljnih ograničenja, a to bi moglo da se pojača u narednim mesecima, čineći ponovni pad ekonomske aktivnosti gotovo izvesnim.Srednjoročni izgledi su krajnje neizvesni. Nakon procenjenog smanjenja od 4,5 odsto ove godine, očekuje se da će region porasti za 3,1 odsto 2021. i 3,3 odsto 2022. godine. Hrvatska i Crna Gora imaće najbolji rezultat 2021. godine, dok će oporavak biti znatno prigušeniji u Bugarskoj i Ukrajini. Belorusija će zabeležiti još jednu godinu recesije.Samo će se Litvanija, Srbija i Turska vratiti na nivo ekonomske aktivnosti od 2019. pre 2022. godine.Pored mogućnosti oštrijih mera zabrane u zimskim mesecima, pandemija će ostaviti trajne posledice u vidu pada potražnje za mnogim uslugama, poput vazduhoplovne industrije, ugostiteljstva i rekreacije.Značajna vladina podrška i dalje će biti potrebna u čitavom regionu.„Ovo bi trebalo da bude uglavnom izvodljivo u državama članicama EU centralne i istočne Evrope, ali bi moglo biti problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u ili koje su u velikoj meri zavisne od strane pomoći“, zaključuje Bečki institut.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.