Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Poznati hrvatski biznismen prodao svoje hotele investitoru Beograda na vodi

Hrvatski biznismen Jako Andabak koji se godinama bavio hotelijerstvom prodao je veći deo svog turističko-hotelskog biznisa arapskom investitoru Igl hilsu (Eagle Hills Real Estate). Ta kompanija je hrvatskoj javnosti poznata po želji da izgradi "zagrebački Menhetn", dok je u Srbiji poznata po kontroverznom projektu Beograd na vodi, prenosi portal Poslovni.hr.Jako Andabak je prodaju obavio, kako se navodu, usred korona krize i uoči jedne od najizazovnijih turističkih godina u Hrvatskoj. Kompanija Eagle Hills Real Estate je kupoprodajnim ugovorom potpisanim 23. marta preuzela 69,7% glavnog kapitala privrednog društva.Naglašava se da arapski investitor u tom paketu kupuje hotele i turistička naselja u Brelima, Tučepima, Bolu, Starigrad Paklenici, Omišu i Supetru na Braču, kao i vlasničke udele u aerodromu na ostrvu Brač.Mediji u Hrvatskoj su o toj transakciji spekulisali zadnjih par nedelja, nakon što je postalo jasno da neće biti ništa od dogovora sa američkim fondom KSL, koji je nezvanično od strane medija već bio proglašavan lancem Sunce hotela."Odluku o prodaji donio samo prije jedno dvije tri godine, kad sam konačno presekao da želim da izađem iz turizma. Proces potrage za kupcima traje od pre korone, bili smo već pred potpisivanjem kupoprodajnog ugovora, pa je došla pandemija i pomrsila te planove", kaže Andabak.DRŽAVU NE ZANIMA EKOLOŠKA STRANA BEOGRADA NA VODI Prema njegovim rečima, predstavnici Eagle Hills Real Estate odmah su otvoreno rekli šta žele i bili su vrlo jasni. "Njihov plan razvoja poklapa se s onim što sam ja zamišljao ali nisam odradio do kraja, da se digne kvalitet i kategorizacija svih objekata, (što) znači razvoj luksuznog turizma", objašnjava Andabak.Naglašava i da je plan novog vlasnika da deo hotela podigne na pet zvezdica, kao i da će zadržati ljude koji su zaposleni u Sunce hotelima."Eagle Hills (Igl hils) ima ugovore s anizom vrhunskih svetskih hotelskih brendova i iako nismo ulazili u detalje očekujem da će neki od tih brendova doći u neke od hotela iz portfelja, možda i više njih", dodaje Andabak.On je dodao i da ga ne zabrinjava što investitor nema baš najbolju reputaciju i dodao je da u budućnosti ima nameru da ulaže u vinogradarstvo.Izgradnju Beograda na vodi, u koju investira kompanija Igl hils od početka prate brojne kontroverze, počev od posebnog zakona leks specijalisa (lex specialis) koji je usvojen za taj projekat, preko noćnih rušenja u Hercegovačkoj ulici u izbornoj noći 2016. godine i mnogih drugih.

Svet

Google i italijanskim medijima počinje da plaća naknadu za prenošenje vesti

Kompanija Gugl saopštila je da je potpisala niz ugovora o licencama sa italijanskim medijima, prenosi Ekapija. Izdavačima novina se, prema zakonu koji je donet u skladu sa evropskom direktivom pre dve godine, otvara put za dobijanje naknade slične naknadi koju dobijaju za autorska prava.Ti ugovori omogućiće izdavačima italijanske štampe pristup Google News Showcase-u, novom programu koji je kompanija najavila prošle godine.Preko tog programa Gugl će medijima plaćati obogaćeni izbor sadržaja."Zasebno potpisani, ovi ugovori predstavljaju važnu etapu u odnosima Gugla sa italijanskim izdavačima, plaćanjem izdavačima u okviru Google News Showcase", saopštili su iz kompanije Gugl.GUGL ĆE POČETI DA PLAĆA MEDIJIMA ZA PRENOŠENJE NJIHOVOG SADRŽAJA Naglašeno je da će Google News Showcase sledećih meseci biti dostupan u Italiji, kao i da ti ugovori predstavljaju važan korak i potvrdu obaveze kompanije prema italijanskim izdavačima.Među potpisnicima ugovora su, kako se navodi, RCS MediaGroup, Il Sole 24 Ore, Gruppo Monrif, Caltagirone Editore, Il Fatto Quotidiano, Libero, Il Foglio, Il Giornale, Il Tempo, Ciaopeople, Edinet, Gruppo Corriere, Citynews i Varese Web.Kako je ranije prenela Nova ekonomija, Gugl je krajem juna prošle godine njavio da će delimično odustati od prakse po ojoj medijima nije plaćao naknadu za distribiciju njihovih sadržaja.Globalni tehnološki gigant, Gugl, tada je saopštio da je potpisao sporazume o partnerstvu sa medijskim izdavačima u Nemačkoj, Australiji i Brazilu.Jedna od namera Gugla je da široj publici omogući pristup sadržajima na internet portalima medija, bilo da su u pitanju video, audio, slika ili tekst.

Svet

Mađarski startup SEON privukao značajne investicije

Kompanija SEON, specijalizovana za sprečavanje prevara na internetu, uspešno je zaključila krug ulaganja serije A, povećavajući kapital kompanije za 10 miliona evra. Creandum, jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka za ulaganja u ranoj fazi, svojom investicijom predvodi krug. Transakcija stavlja SEON na Creandum-ov popis brendova među kojima su Bolt, Spotify, Klarna i Vivino. Kao deo ove transakcije PortfoLion, mađarski investicioni fond, deo OTP grupe, zadržao je svoj vlasnički udeo u kompaniji.Tajna uspeha SEON-a zasniva se na mašinskom učenju zahvaljujući kojem može filtrirati 80 odsto prevara tokom internet transakcija. SEON dovršava sveobuhvatnu analizu dostupnih podataka: sistem ispituje IP adresu uređaja koji kupac koristi, navedenu imejl adresu, dostupne informacije na profilima društvenih mreža i upoređuje ih sa prethodnim obrascima ponašanja na mreži vlasnika kartice za izračunavanje sigurnosnog rizika zasnovanog na rezultatima. Ova tehnologija je i više nego dobrodošla baš u vreme pandemije i porasta e-commerca, a time i internet prevara.SEON svoj servis nudi prvenstveno pružaocima usluga u e-commercu i bankama, a od samog početka pokazuju značajne rezultate. To je dovelo do toga da su evropske i američke kompanije poput Patreona, KLM-a, OTP banke u Mađarskoj, AirFrance-a, AVIS-a i EUROBET-a integrisale SEON u svoje sisteme. Zahvaljujući uspešnom razvoju i dinamičnoj međunarodnoj ekspanziji, dokazano je da je SEON-ov sistem uštedeo najmanje 10 miliona evra ispitivanjem više od 50 miliona transakcija. Kompanija takođe uspeva da udvostruči prihode svake godine. PortfoLion i Fiedler Capital su 2018. godine podržali SEON ulaganjem od 500 hiljada evra. Rast se nastavio i u godinama nakon prvog ulaganja. Zahvaljujući svojim „user-friendly“ sistemima, uspešnoj strategiji cena i poslovnom modelu, SEON je postigao izuzetnu efikasnost. Nadalje, kompanija aktivno stvara vrednost kroz svoju misiju demokratizacije sprečavanja prevara. „SEON je važan brend: nudi rešenje za jedan od najvećih izazova digitalizacije, ne samo da štedi stotine miliona evra za svoje partnere, već čini Internet sigurnijim mestom. Njihov proizvod menja svet i zadovoljstvo mi je što sam deo njihovog putovanja “, izjavio je Gábor Pozsonyi, partner u PortfoLionu zadužen za SEON.Iako SEON čini međunarodni tim sa sedištima u Budimpešti i Londonu, sa 47 zaposlenih,  startap planira da nastavi sa razvojem u Mađarskoj. Plan je da se proširi tim sa više od 100 novih zaposlenih, uglavnom stručnjaka iz inženjeringa i prodaje. Kompaniju su osnovala 2017. godine dva studenta, Tamás Kádár i Bence Jendruszák, da bi se suprotstavili prevari sa kreditnim karticama putem interneta koja ih je lično frustrirala. Od početka je bilo jasno da im je cilj visoko konkurentno tržište: stručnjaci su predvideli da će velike kompanije potrošiti milijardu na usluge sajber sigurnosti 2017. godine. Od pojave pandemije Covid -19, još je veći akcenat na internet trgovini, a samim tim i potreba za sprečavanje prevara na internetu. Za više informacija posetite https://seon.io/PortfoLionPortfolion je kompanija sa preduzetničkim i privatnim kapitalom sa sedištem u Budimpešti, član OTP Grupe, najveće bankarske grupe u Centralnoj Istočnoj Evropi. PortfoLion ima strategiju ulaganja i nastoji da se udruži sa vizionarskim timovima osnivača sa stvarnim globalnim rastom i skalabilnim digitalnim proizvodima. Ima više od 20 aktivnih investicija uključujući SEON, Novakid, OneSoil, Tresorit, Starschema i CodeCool. Značajni projekti uključuju Banzai Cloud (prodat Cisco-u) i Crio Management (prodat VitroLife-u). Portfolion aktivno traži nove investicije širom Evrope sa ukupno više od 400 miliona evra sredstava. Za više informacija posetite http://portfolion.hu 

Svet

Prve limenke na svetu koje imaju sertifikat Inicijative za upravljanje aluminijumom

Damm, vodeći proizvođač piva u Španiji, koji je u isto vreme uticajna kompanija u sektoru hrane, ugostiteljstva, logistike i distribucije dobila je sertifikate za kvalitet (Performance Standard) i standard evidencije o lancu nadzora (Chain of Custody) koje dodeljuje Inicijativa za upravljanje aluminijumom (ASI).Damm postaje prvi proizvođač napitaka na svetu koji poseduje oba sertifikata koji garantuju visoke standarde na polju zaštite životne sredine, kao i etičkih i društvenih standarda za ceo životni ciklus aluminijuma, od proizvodnje aluminijuma, izrade limenki, fermentacije, do njihove reciklaže.Od marta 2021. godine, sve limenke kompanije Damm koje obezbeđuje Ball korporacija, imaće ASI sertifikat o kvalitetu za odgovornu proizvodnju, nabavku i upravljanje. Sertifikat uključuje pakovanje i odlaganje piva u limenkama, kao i povezane aktivnosti kao što su dizajn, ambalaža i čuvanje završnog proizvoda, upravljanje otpadom i odlaganje, kao i skupljanje otpada, uključujući ambalažni otpad krajnjih korisnika. U skladu sa rastućim zahtevima potrošača po pitanju održivosti ambalaže proizvoda, šema inicijative ASI ima za cilj da za aluminijum uradi ono što je Komitet za upravljanje šumama (FSC) uradio za papir i drvo i tako stavio održivost u centar pažnje.Kao deo procesa sertifikacije koji se tiče kvaliteta, izvršena je provera planova kompanije Damm u pogledu životnog ciklusa, dizajna proizvoda, planova za smanjenje štetnih gasova kao i upravljanje prirodnim resursima i otpadom u njenim fabrikama piva. Sertifikati koji se tiču standarda evidencije o lancu nadzora uključuju sertifikovanu praksu, za koju se izdaje sertifikat kvaliteta ASI,  tj. rude, ponovno topljenje i oblikovanje aluminijuma, valjanje, proizvodnju limenki i njihovo punjenje.Sertifikat ASI takođe je priznanje za angažman kompanije Damm kada je u pitanju podizanje svesti o reciklaži aluminijuma. Svake godine, duž mediteranske obale postavljaju 349 uređaja za presovanje limenki. Ova pionirska inicijativa u sektoru pića u skladu je sa saradnjom koju ova kompanija ima sa partnerskim organizacijama koje se brinu o odgovornosti proizvođača i reciklaži. Inicijativa upravljanja aluminijumom (ASI) pokrenuta je pre više od 10 godina od strane predstavnika aluminijumske industrije, industrijskih korisnika aluminijuma i organizacija koje se bave istraživanjima i poslovnom politikom s ciljem da se promoviše veća održivost i transparentnost širom industrije aluminijuma. Od 2017. godine,  organizacije mogu da zatraže sertifikat ASI, a preko 160 organizacije se pridružilo Inicijativi kao njeni članovi, na taj način iskazujući posvećenost odgovornom korišćenju izvora aluminijuma.Keri Kouzi, predsednica Ball Beverage Packaging za Evropu, Bliski istok i Afriku rekla je ovim povodom: „Današnja objava predstavlja izuzetno važan trenutak u kome se ambicije naših kupaca da doprinesu istinski održivoj ekonomiji spajaju sa potencijalom koji limenke za piće imaju u cirkularnoj ekonomijii, kao najrecikliranija ambalaža za piće na svetu. Potrošači uživaju u preko 25 popularnih brendova kompanije Damm u više od 133 zemlje. Bilo je istinsko zadovoljstvo raditi sa kompanijom koja ozbiljno misli na budućnost i koja je sposobna da odgovori na uvećanu potražnju za održivim proizvodima od strane potrošača i društva.“Ball je prvi proizvođač limenki koji je dobio sertifikat ASI, za sve 23 fabrike u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi tokom 2020. godine.

Svet

U Britaniji se lane zatvorilo 11.000 trgovina

Samo u toku prošle godine u Velikoj Britaniji za stalno je zatvoreno više od 11.000 prodajnih mesta i to pre svega onih koji se nalaze u centralnim ulicama i tržnim centrima, piše Gardijan. Otporniji na novonastalu krizu pokazali su se nezavisni trgovci u ruralnim područjima, za razliku od trgovinskih lanaca u gradskim jezgrima.U toku 2020. godine u Engleskoj, Velsu i Škotskoj zatvoreno je ukupno 9.887 trgovinskih lanaca i 1.442 samostalnih prodavnica, restorana, ugostiteljskih objekata i mesta za razonadu, dok je u analizu bilo uključeno ukupno 680.000 prodajnih mesta na 3.000 lokacija.Set mera pomoći privrednicima u Velikoj Britaniji podrazumevao je olakšanje plaćanja dažbina, moratorijum na iseljenje za one koji nisu bili u stanju da plate rentu, isplate novčane pomoći i naknade za zaposlene. Procenjuje se da su ove mere pomoći uticale da se smanji tempo pre svega samostalnih prodavaca i to za 11% u poređenju za 2019. godinom.Gardijan ipak piše da se pravi udar krize izazvane pandemijom tek očekuje, te da bi u 2021. katanac na vrata moglo da stavi još 18.000 prodavnica i ugostiteljskih objekata.

Svet

Crna Gora: Raskid ugovora o istraživanju nafte koštao bi do 40 miliona evra

Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore tvrdi da je spremno da definitivnu odluku o eksploataciji nafte u Jadranskom moru prepusti građanima, piše podgorički list Dan. Prema njihovim rečima, to bi se desilo nakon što istražna bušenja otkriju da li ispod mora postoji dovoljno nafte i gasa za ekonomičnu eksploataciju, kao i nakon intenzivne javne rasprave.Iz tog ministarstva rekli su da nije u planu odlaganje istražnog bušenja koje je planirano za 25. mart, koje je samon najavom izazvalo revolt dela crnogorske javnosti koji se zabrinuo za ekološke posledice tih istraživanja i eventualne eksplatacije nafte i gasa.Prema rečima predstavnika tog ministarstva, nije u planu raskid ugovora sa kompanijama koje bi trebalo da istražuju ležišta, jer bi on Crnu Goru koštao najmanje 35 miliona evra, pa bi proizvelo negativne posledice po državni budžet."Ministartsvo insistira i poziva sve zainteresovane subjekte da uzmu učešća u javnoj raspravi, kako bi zajedno razmenili argumente za i protiv eksploatacije nafte i gasa iz crnogorskog podmorja, i našli najbolje rešenje kako za ekologiju, tako i za ekonomiju Crne Gore", poručili su iz Ministarstva kapitalnih investicija.CRNA GORA: AKTIVISTI SE PROTIVE IZGRADNJI PRIOBALNIH NAFTNIH BUŠOTINA Oni su izjavili i da je teško proceniti tačan iznos eventualnog obeštećenja, ukoliko bi ta država raskinula ugovor sa kompanijama Eni i Novatek, koja treba da obavlja istraživanja nafte i gasa u Jadranskom moru."S obzirom na to da je u prvoj fazi istraživanja u prethodne četiri godine italijansko-ruski konzorcijum uložio između 35 i 40 miliona, a u drugoj fazi takođe značajna sredstva, Crna Gora bi morala obeštetiti konzorcijum u iznosima njihovih dosadašnjih ulaganja", kažu predstavnci Vlade Crne Gore.Početak istražnog bušenja najavili su pre dve sedmice ministar Mladen Bojanić i državni sekretar Marko Perunović.Nakon toga brojne ekološke organizacije su se usprotivile bušenju Jadrana i tražile da država raskine koncesioni ugovor i zaustavi istraživanja.Pojedine političke partije saopštile su da bi građani o tom projektu trebalo da odluče na referendumu.Državna revizorska institucija (DRI) je uradila preliminarnu reviziju koja je pokazala da država nema adekvatnu opremu da zaštiti životnu sredinu u slučaju većih incidenata na moru.Preliminarni izveštaj je dostavljen subjektima revizije, koji treba da se izjasne do 1. aprila. DRI bi konačni izvještaj o zaštiti životne sredine u slučaju iznenadnih incidenata trebalo da objavi do 15. aprila.

Svet

Atlantik grupa gradi novu fabriku slanih namaza

Atlantic Grupa saopštila je da počinje sa izgradnjom nove fabrike za proizvodnju slanih namaza, koje prodaje pod brendom Argeta, prenosi portal Seebiz. Fabrika će se graditi u mestu Kneginec blitu Varaždina u Hrvatskoj.Ukupna vrednost investicije je 50 miliona evra, a u toku je otkup zemljišta za fabriku, koji će se nastaviti u nekoliko faza.Novi proizvodni pogon trebalo bi da počne da radi u roku od 15 meseci nakon dobijanja građevinske dozvole za njegovu izgradnju. Kompanija napominje i da planira da otvori do 150 novih radnih mesta, nakon što se realizuju sve faze projekta.Slani namazi Argeta predstavljaju glavnu stratešku kategoriju Atlantic Grupe, a trenutno se proizvode u dve moderne fabrike.Jedna fabrika se nalazi u Izoli u Sloveniji, a druga u Hadžićima u Bosni i Hercegovini.U američkom Harisburgu za tržište Sjedninjenih Država i Kanade kompanija je razvila proizvodnju određenih usluga.Atlantic grupa napominje da su jedna od njenih glavnih kategorija rast i planovi za širenje poslovanja koje se odnosi na proizvodnju namaza.To je kako objašnjavaju i dovelo do potrebe za dodatnim proizvodnim kapacitetima.Slani namazi inače čine čine 15,9% ukupnih prihoda od prodaje Atlantic Grupe. U 2020. godini jedinica je zabeležila rast od 15,1% na godišnjem nivou, a od početka godine deonice Atlantic Grupe porasle su devet odsto.NADE U RUSKO TRŽIŠTE: BREND "BEBI" KUPLJEN ZBOG DUGOROČNE STRATEGIJE

Svet

Srednja klasa širom sveta na udaru koronavirusa

Globalna srednja klasa prošle godine smanjila se prvi put nakon nekoliko decenija zbog pandemije korona virusa, pokazuju najnovije procene Svetske banke, koje prenosi portal Bloomberg. Prema tim podacima skoro dve trećine domaćinstava iz zemalja u razvoju prijavilo je gubitak prihoda, pa je samim tim prešlo iz srednje u nižu klasu.Bloomberg prenosi i da su istraživači Pew centra otkrili da je broj ljudi koji pripadaju globalnoj srednjoj klasi opao za 90 miliona, pa ta klasa sada na globalnom nivou iznosi 2,5 milijarde ljudi.Pod srednjom klasnom smatraju se ljudi koji zarađuju od 10 do 50 američkih dolara dnevno.To je uticalo i na povećanje broja siromašnih, ili onih ljudi koji žive sa nešto manje od dva dolara dnevno za čak 131 miliona, napominju istražvači Pew centra.Podaci Pew centra govore i da je oko 62 miliona ljudi sa visokim dohotkom, odnosno onih koji zarađuju 50 ili više dolara dnevno, "palo" u srednji klasu, što je rezultat pandemije, rekao je Rakeš Kohar, autor studije."Nikada prije u istoriji nismo imali ovakav pad prihoda na globalnom nivou", izjavio je Kohar.On je ocenio i da je konačno prestao da važi trend neprestalnog šrenja globalne srednje kalse od devedesetih godina prošlog veka.Kada je istraživački centar Pew poslednji put izračunao veličinu globalne srednje klase, 2001. godine, ona je činila 13% svetske ljudske populacije, do 2019. godine porasla je na skoro 18%, a rast je bio 50 miliona ljudi godišnje.Istraživanju koje je nedavno obavljeno obuhvatilo je 47 hiljada domaćinstava u 34 zemlje u razvoju sa ukupnom populacijom od skoro 1,5 milijarde ljudi.Rezultati govore da je 36% domaćinstava prošle godine izgubilo posao, smanjilo im se skoro dve trećine dohotka, što predstavlja prvo povećanje globalnog siromaštva još od azijske finansijske krize iz 1997. i 1998. godine, navode istraživači.KAKO DANAS ELITA POKAZUJE SVOJE BOGATSTVO? Kao i u mnogim bogatim zemljama, istraživanja zemalja u rasponu od Burkine Faso do Kolumbije, Indonezije i Vijetnama, pokazuju da je ovaj pad najviše pogodio žene, mlade ljude i samozaposlene u urbanim centrima.Prema podacima Svetske banke, od septembra 2020. godine napredne ekonomije su u proseku trošile 7,4% bruto domaćeg proizvoda (BDP) na spašavanje preduzeća i ljudi pogođenih pandemijom.Zemlje sa tržištima u razvoju trošile su 3,8% BDP-a, a zemlje sa niskim prihodima trošile su 2,4%.Predviđa se da će se broj siromašnih ove godine povećati na 163 miliona ljudi."Ako se rast ipak vrati nakon što pobedimo korona virus, ova epizoda može biti samo zastrašujuća vožnja vozom smrti koja je, gledajući istorijski, završena u trenu", ocenio je Kohar.Prema podacima dobijenim tokom istraživanja, iz Južne Azije dolazi više od dve trećine ljudi koji su iz srednje klase prešli u siromaštvo. Očekivalo se da će ekonomija Indije od 2020. godine rasti po stopi od skoro šest odsto godišnje, međutim sada Svetska banka procenjuje da će BDP Indije u ovoj godini do 31. marta smanjiti 9,6%.

Svet

Astrazeneka efikasna u 79 odsto slučajeva, potvrdile analize

Vakcina protiv koronavirusa koju su zajednički razvili naučnici univerziteta Oksford i kompanija Astra Zeneka, efikasna je 79%  u sprečavanju slučajeva korona virusa, prenosi portal Breakingthenews. Napominje se da su ti rezultati potvrđeni nakon alanize obavljene u Sjedinjenim Američkim Državama.U izveštaju objavljenom nakon ispitivanja napominje se da je vakcinacija 100% efikasna protiv teških slučajeva, kao i hospitalizacija. Vakcina je takođe pokazala nešto veću efikasnost od 80% kod populacije starije od 65 godina.Komentarišući štetne efekte pucanja, izveštaj je zaključio da "Odbor za nadzor bezbednosti podataka nije utvrdio povećani rizik od tromboze ili događaja koji se karakterišu trombozom među 21.583 učesnika koji su primili najmanje jednu dozu vakcine. nema događaja u ovom suđenju".Kopmanija Astra Zeneca je saopštila da će nastaviti sa pripremom dokumentacije neophodne za podnošenje hitnog odobrenja vakcine američkoj Upravi za hranu i lekove u narednim nedeljama, zaključila je kompanija.

Svet

Problematična prodaja najstarije banke na svetu

Za prodaju banke Monte dei Paschi di Siena, stare 549 godina, njen sadašnji vlasnk, Vlada Italije trenutno ima samo jednu ponudu, piše Bloomberg. Tu ponudu je dala grupa američkih investitora, ali u italijanskom ministarstvu finansija sumnjaju u njihovu stručnost.Predstavnici Vlade Italije još veće sumnje gaje u pogledu finansijske sposobnosti zainteresovanih investitora i navode da je najpoželjniji kupac za italijansku vladu Unikredit banka.Monte dei Paschi di Siena koja se smatra najstarijom bankom na svetu je do sada dva puta spašavana od propasti, od strane italijanske vlade.Blumberg piše, pozivajući se na dva upućena izvora, da još od prošlog Božića italijanska vlada na stolu ima ponudu za kupovinu banke Monte dei Paschi di Siena.Američke investitore predvodi bivši kongresmen Norman D. Diks, a njihov plan vredan četiri milijarde evra uključuje razvoj poslovanja banke sa italijanskom dijasporom.Oni nude 900 miliona evra za državni udeo u Monte dei Paschi, kao i dodatna ulaganja za pokrivanje kapitalnih potreba banke.U italijanskom ministarstvu finansija nezvanično tvrde da ponuda američkih investitora nije vredna razmatranja, jer nemaju iskustvo u bankarskom poslovanju, a i podaci o kapitalu kojim oni raspolažu su jako "mršavi".Najstarija banka na svetu, kako se ocenjuje predstavlja "kamen oko vrata" italijanskoj vladi, još od prvog spasavanja od propasti 2009. godine.Posle drugog spasavanja 2017. i ubrizgavanja ukupno osam milijardi evra budžetskog novca u tu banku, italijanska država ima više od 68 odsto vlasničkog udela u njoj. BANKE TVRDE: PENZIONERI SU NAM NAJBOLJI KLIJENTI Vlada Italije međutim godinama ne uspeva da izađe iz njenog vlasništva i to je postalo simbol za širi problem "čišćenja" italijanske bankarske industrije od tereta loših kredita.Italija je obećala Evropskoj komisiji da će do kraja ove godine prodati svoj udeo u Monte dei Paschi, ali ocenjuje se da bi američka ponuda mogla znatno da oteža pronalaženje ne samo kvalitetnog finansijskog, nego i političkog rešenja za tu banku.Političko rešenje odnosi se na neslaganje predstavnika vlasti i opozicije u vezi sa daljom sudbinom najstarije banke na svetu.Cene akcija takođe ne idu na ruku Italijanima jer su trenutno 80% ispod vrednosti koju je država platila pre više od tri godine.Ministarstvo finansija je u budžet za 2021. uključilo i poresku olakšicu od tri milijarde evra svakome ko želi da kupi Monte dei Paschi, a u obavezi su i da pokriju i 10 milijardi evra njenih obaveza.Stručnjaci u Unikredit banci nisu baš sigurni u to i poručili su da bilo koje preuzimanje Monte dei Paschi mora da bude kapitalno neutralno, kao i da je štiti od pravnih rizika.Monte dei Paschi di Siena je četvrta najveća banka u Italiji, sa dve hiljade poslovnica i preko pet miliona klijenata.

Svet

Pariz ponovo u karantinu

Francuska je nametnula jednomesečni karantin u Parizu i nekim delovima na severu zemlje, jer imunizacija stanovništva teče sporo, dok je širenje novih, zaraznijih varijanti virusa znatno pojačano, javlja agencija Rojters.Od kraja januara, kada se suprotstavio pozivima naučnika i nekih članova njegove vlade da zaključaju zemlju, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da će učiniti sve što je potrebno da druga najveća ekonomija evrozone ostane što otvorenija.Međutim, ove nedelje mu je ponestalo mogućnosti baš kada su Francuska i druge evropske zemlje na kratko obustavile upotrebu AstraZenekinog cepiva, piše Rojters.Francuski premijer Žan Kasteks rekao je da je Francuska „u trećem talasu“, a varijanta koja je prvi put otkrivena u Britaniji sada čini oko 75 odsto slučajeva. Odeljenja za intenzivnu negu su pod velikim opterećenjem, posebno u Parizu, gde stopa zaraženih premašuje 400 infekcija na svakih 100.000 stanovnika.„Epidemija se pogoršava. Naša odgovornost je sada da ne dozvolimo da to izmakne našoj kontroli ”, rekao je Kasteks na konferenciji za novinare.Francuska je u četvrtak prijavila 35.000 novih slučajeva, a u Parizu je bilo više pacijenata na intenzivnoj nezi nego na vrhuncu drugog talasa.

Svet

Revizorski sud ispituje konsultantske ugovore Evropske komisije

Evropski revizorski sud (ECA) ispituje stotine miliona evra vredne ugovore koje je Evropska komisija zaključila sa konsultantskim kućama spolja kako bi ocenila da li je EK dobila pravu vrednost za ono što je po ugovorima platila, rekao je portparol ECA, piše Euractiv.Samo između 2016. i 2019. Komisija je potrošila više od 462 miliona evra na ugovore sa "velikom četvorkom" u konsultantskom sektoru - PwC, EY, KPMG i Diloit (Deloitte).Sredstva potrošena na velike revizorske kuće povećana su od početka Komisijinog Programa podrške strukturnih reformi. Samo u 2019. "velika četvorka" je dobila ugovore vredne 24,38 miliona evra, koje je finansirala Komisija, za pružanje tehničke pomoći članicama za 91 reformu u oblastima poput pravosuđa, zdravstva ili tržišta rada."Trenutno kontrolišemo troškove Evropske komisije za spoljne konsultante", rekao je portparol Suda."Cilj revizije je da se oceni da li EK dobija vrednost za novac koji daje istovremeno štiteći svoje interese u angažovanju konsultanata", dodao je taj zvaničnik.Očekuje se da izveštaj bude objavljen početkom 2022.Uključivanje konsultantskih firmi u kreiranje politike izazvalo je bojazni u Evropskom parlamentu jer bi neki od tendera potencijalno mogli da predstavljaju sukob interesa, uključujući ugovor sa Mekinzijem (McKinsey) u oblasti veštačke inteligencije.Potpredsednica EK za digitalnu agendu i konkurenciju Margrete Vestager rekla je da je rad konsultanstkih firmi potreban kod "izuzetno kompleksnih" pitanja.Vestager je u intervjuu za više medija u Briselu pomenula slučajeve kada su njene službe morale da zaposle konsultante, uključujući u vezi cene nenaplativih kredita u bankarskim bilansima. Prema njenim rečima, u takvim slučajevima se zahteva ekspertsko znanje.Ona je rekla i da u takvim slučajevima njene službe, iz Generalnog direktorata za konkurenciju, potpisuju okvirne ugovore sa spoljnim dobavljačima "kako bi znali da dobijaju pravu cenu" kada njen tim ne može sam da obavi posao."Pretpostavljam da je to u velikoj meri i pristup kolega i drugih službi EK ali ne znam jer nemam uvid", rekla je Vestager.Među ugovorima potpisanim sa "velikom četvorkom" su i studija o evropskim potrošačkim centrima (275.675 evra vredan ugovor sa Diloitom) i izveštaj o "pismenosti" na tržištima kapitala (za to je EY dobio 130.625 evra).

Svet

Prostor za delovanje civilnog društva na Zapadnom Balkanu se sužava

Prostor za civilno društvo neprestano se smanjuje na zapadnom Balkanu, a organizacije su pod pritiskom vlada i sve više zabrinute zbog svoje bezbednosti. O tim problemima i načinima na koji se organizacije civilnog društva u tom regionu bave pitanjima vezanim za organizovani kriminal i korupciju, razgovaralo se danas na onlajn diskusiji na kojoj je predstavljen novi izveštaj Globalne inicijative „Snažniji zajedno: Jačanje otpornosti civilnog društva na zapadnom Balkanu“.Malo je organizacija civilnog društva (OCD) na zapadnom Balkanu koje se direktno bave organizovanim kriminalom ili korupcijom. To je iznenađujuće s obzirom na uticaj i pretnje organizovanog kriminala u regionu.Ipak, neke organizacije se bave ranjivostima na organizovani kriminal i korupciju i rade na pitanjima koja se kreću od upotrebe droga do razvoja mladih, reintegracije nakon zatvora, slobode medija, pitanja životne sredine i marginalizovanih grupa.„Preko sto hiljada organizacija civilnog društva registrovano je širom zapadnog Balkana, koje se bave ljudskim pravima, demokratizacijom društva i vladavinom prava, kulturom, pitanjima mladih i obrazovanja. Svega nekoliko njih se bavi pitanjima korupcije i organizovanog kriminala“, započela je diskusiju Kristina Amerhauzer iz Globalne inicijative.Najveći problemi sa kojima se OCD suočavaju su sistemski nedostaci koordinacije i solidarnosti među organizacijama i malo sredstava za širenje i razmenu uspeha i dobre prakse. Kao i sama činjenica da zaposleni u ovim organizacijama često nisu zaposleni za stalno, već rade na projektnoj osnovi.Večina finansiranja je dolazi iz međunarodnih izvora, uglavnom se radi o kraćem oblicima podrške koji se uglavnom fokusiraju ne veće projekte, organizacije i gradove. Lokalno finansiranje i finansiranje od strane lokalnih vlasti „uglavnom zahteva nešto zauzvrat“, pokazuje izveštaj Globalne inicijative.Pored toga, ponekad nedostaje svest o vezama između organizovanog kriminala i osnovnih pitanja socijalne zaštite i razvoja, što stvara strukturnu prepreku za izgradnju otpornosti na organizovani kriminal.Pored izazova koji predstavlja organizovani kriminal, ove grupe često su posmatrane kao „autsajderi“ i od strane lokalnih vlasti i vlada širom regiona.Milan Stefanović, predstavnik NVO Protecta, kaže da se OCD širom Srbije suočavaju sa pritiskom lokalnih vlasti, kao i same Vlade. „Protecta je počela sa radom 90-ih godina u cilju da se bori protiv vlasti Slobodana Miloševića i organizovanog kriminala. U to vreme OCD su posmatrane kao izdajnici u Srbiji, mi smo često bili hapšeni. Praktično 23 godine kasnije, imam utisak da se ništa nije promenilo u Srbiji“, rekao je Stefanović.„Imam utisak da sam protraćio život, a da je demokratski napredak minimalan. Organizacije civilnog društva su i dalje državni neprijatelji“, naglasio je Stefanović.Stefanović je rekao da je u ovakvim uslovima organizacijama civilnog društva veoma teško da rade, a kamoli da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala.Rad organizacija civilnog društva širom zapadnog Balkana od vitalnog je značaja za borbu protiv organizovanog kriminala u regionu. Oni pružaju obuku i podršku novinarima koji izveštavaju o kriminalu i korupciji, uče mlade u regionu o rizicima nelegalnih aktivnosti i načinima da se tome suprotstave, i podržavaju ljude koji su pogođeni tim zločinima.Izveštaj pokazuje da su pojedinci i grupe u zajednici u stanju da izgrade svoje individualne i kolektivne kapacitete za reagovanje i oporavak od organizovanog kriminala. Ovaj izveštaj pokazuje da hrabre i posvećene OCD širom zapadnog Balkana rade isto, ali da bi im koristila dalja podrška koja bi pomogla u jačanju otpornosti zajednica, zaključuje se u diskusiji.

Svet

Rusija upozorava da će „morati da reaguje“ ako se BiH pridruži NATO-u

Rusija će reagovati ako Bosna preduzme korake ka pridruživanju NATO-u jer bi Moskva to shvatila kao neprijateljski čin, izjavila je u četvrtak ruska ambasada u Bosni, javlja Rojters.Bosna je integraciju u NATO i Evropsku uniju već davno proglasila strateškim ciljevima. Ali bosanski Srbi, predvođeni proruskim Miloradom Dodikom, koji trenutno predsedava tročlanim predsedništvom zemlje, žele da ta zemlja ostane neutralna i da ostane van vojnog saveza koji predvodi SAD."U slučaju zbližavanja Bosne i Hercegovine i NATO-a, naša zemlja će morati da reaguje na ovaj neprijateljski čin", rekla je ambasada Rusije.Bosna i Srbija su jedine dve zemlje zapadnog Balkana koje ostaju van NATO-a nakon što se Severna Makedonija pridružila alijansi prošle godine.U četvrtak se novi ruski ambasador u Bosni Igor Kalabuhov sastao sa Željkom Komšićem, hrvatskim članom predsedništva koji zagovara integraciju Bosne u NATO.U saopštenju iz Komšićevog ureda nije navedena NATO integracija kao tema sastanka, ali se kaže da su razgovarali o reformama koje Bosna treba da preduzme kako bi se približila članstvu u EU.Komšić i član bošnjačkog predsedništva Šefik Džaferović odbili su da se u decembru sastanu sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, rekavši da je pokazao nepoštovanje prema njihovoj državi nakon sastanka sa Dodikom jer nije bila istaknuta bosanska nacionalna zastava.

Svet

Crna Gora: Aktivisti se protive izgradnji priobalnih naftnih bušotina

Građanski aktivisti pozivaju crnogorsku vladu da zaustavi planirani početak istražne bušotine nafte nadomak obale, upozoravajući na potencijalnu štetu kako za životnu sredinu tako i za turističku industriju, piše portal Balkan Insight. Konzorcijum kompanija Eni-Novatek za nekoliko dana počinje prvu istražnu bušotinu nafte u Crnoj Gori, prema najavi crnogorskog ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića. Državni sekretar u ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović kazao je da je početak istražnog bušenja planiran za 25. mart i da se očekuje dosta veliko ležište nafte.Nataša Kovačević, iz nevladine organizacije Green Home, pozvala je vladu Crne Gore da raskine ugovor, upozoravajući da bi istraživanje nafte moglo biti pogubno za ekologiju zemlje i za važnu turističku industriju.„Crna Gora nema kapacitet za nadgledanje i kontrolu istraživanja nafte. Čak iako je ovo samo probno istraživanje u ovoj fazi, to će značiti da će u budućnosti biti naftnih platformi na našoj obali “, rekla je Kovačević.„To bi moglo imati veliki uticaj na prirodu i turizam, jer niko ne odlazi na odmor tamo gde postoje naftne platforme“, dodala je ona.Crna Gora trenutno ne proizvodi naftu, ali početni podaci ukazuju da bi mogla imati resurse za pokrivanje svojih potreba za naftom i gasom. Zvaničnici su 12. marta najavili da će prvo istražno bušenje trajati do šest meseci na lokaciji koja se nalazi 14 nautičkih milja od obale.Bojanić je rekao da će njegovo ministarstvo aktivirati energetske projekte koje je započela bivša vlada, koje su ocenili kao dobre za državu.Ministar je takođe dodao da bi Crna Gora mogla imati značajne koristi od istraživanja nafte, jer će to značiti da se crnogorska ekonomija neće oslanjati samo na turizam.U četvrtak je Ministarstvo kapitalnih investicija pozvalo ekološke organizacije i građanske aktiviste da se pridruže dijalogu, ističući da imaju za cilj sprovođenje strogih ekoloških standarda na ovom projektu.U septembru 2016. godine, Crna Gora je potpisala ugovor sa italijanskim Enijem i ruskim Novatekom, dodelivši im 30-godišnju koncesiju za istraživanje nafte i gasa u Jadranskom moru.Ugovor za četiri bloka koji se prostiru na 1.228 kvadratnih kilometara dodeljen je u skladu sa tenderom iz 2014. godine, koji je u početku obuhvatao veću površinu od 3.000 kvadratnih kilometara. Svaki od partnera ima 50 odsto udela za licence za istraživanje.Konzorcijum Eni-Novatek je izvršio 3D seizmička istraživanja krajem 2018. godine. Prošle godine su završena geomehanička ispitivanja tla kako bi se utvrdila svojstva morskog dna.

Svet

Trgovinski suficit evrozone raste, ali zbog pada uvoza

Suficit evrozone u robnoj razmeni sa ostatkom sveta u januaru ove godine iznosio je 6,3 milijarde evra, u poređenju sa 1,5 milijardi evra koliko je suficit iznosio januara prošle godine, prema podacima objavljenim na veb sajtu evropske statističke službe, Eurostat-a.Izvoz robe iz evrozone u ostatak svega je u januaru iznosio 163,1 milijarde evra, što je pad od 11,4 odsto u poređenju sa januarom prošle godine. Sa druge strane, evrozona je uvezla robu vrednosti 156,8 milijardi evra - pad od 14,1 odsto u poređenju sa januarom 2020. godine.Trgovina unutar evrozone pala je na 159,7 milijardi evra u januaru ove godine, što je za 3,9 odsto manje u odnosu na januar lane.Tokom čitave prošle godine izvoz robe iz evrozone u ostatak sveta opao je na 2.131,4 milijarde evra, što predstavlja smanjenje za 9,2 odsto u poređenju sa celom 2019. godinom, a uvoz je pao na 1.897,1 milijardi evra, što je pad od 10,8 odsto u poređenju sa periodom od januara do decembra 2019. godine.Kao rezultat toga, evrozona je prošle godine zabeležila suficit od 234,3 milijarde evra, u poređenju sa 221 milijardu tokom cele 2019. godine.U periodu od januara do decembra 2020. godine, trgovina unutar evrozone pala je na 1.798,2 milijarde evra, što je pad od 8,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2019. godine.

Svet

U poslednjih pet godina Srbija beleži „priliv mozgova“

U periodu između 2015. i 2019. godine zabeležen je priliv mozgova u Srbiji. Imigraciju visokoobrazovanih uglavnom vode studenti koji se vraćaju u svoje zemlje nakon završenog visokog obrazovanja u inostranstvu, pokazuje nova analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (viiv).Analiza pokazuje da je emigracija među srednje opšte i srednje stručno obrazovanih veća, što je u skladu sa teorijom da obe grupe odlaze u većem broju nakon završetka srednjeg obrazovanja i vraćaju se kao univerzitetski diplomci kada su još uvek u dvadesetim godinama. U slučaju Srbije priliv mozgova povezan je i sa stranim studentima koji pohađaju univerzitete u Srbiji, koji poslednjih godina beleže rast broja stranih studenata uglavnom iz susednih zemalja, kao što su Bosna i Hercegovina i Crna Gora.Dalje, u Srbiji i Crnoj Gori useljavanje visokoobrazovanih takođe je povezano sa doseljavanjem visokokvalifikovanih radnika koje pored obrazovanja privlače i poslovi.Iz ekonomskih i političkih razloga, zemlje zapadnog Balkana tradicionalno su zemlje emigracije. Najveći odliv mozgova zabeležen je u Albaniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, dok je najniži u Crnoj Gori i Srbiji.Iseljavanje je naročito visoko među mladima. Kako Institut objašnjava to je zato što se mladi suočavaju sa posebno visokim stopama nezaposlenosti - u stvari, postoji dva do tri puta veća verovatnoća da će biti nezaposleni nego njihovi stariji vršnjaci. Pored toga, mnogi mladi ljudi odlaze da se pridruže svojim porodicama, posebno oni stari 19 godina ili mlađi. Takođe, mnogi mladi ljudi emigriraju da bi nastavili dalje obrazovanje u inostranstvu, posebno oni u ranim i srednjim 20-ima koji su završili srednjoškolsko obrazovanje, obično između 18 i 19 godina. Institut napominje da je, osim EU28, Srbija postala važno regionalno čvorište i privlači mnoge strane studente na svoje univerzitete.„Vlade u regionu moraju da pojačaju napore na smanjenju stope nezaposlenosti mladih - koja je na zapadnom Balkanu najviša na svetu i da stvore kvalitetna i pošteno plaćena radna mesta za mlade, od kojih su mnogi angažovani na privremenim poslovima, često na neformalnim poslovima, kako bi im se osigurao pristojan život u matičnim zemljama i emigracija učinila manje privlačnom“, zaključuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.

Svet

Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravila

Fejsbuk je najavio da će pooštriti kazne protiv grupa koje krše pravila i njihovih članova, zajedno sa drugim promenama dizajniranim da smanje vidljivost potencijalno štetnog sadržaja grupa na toj platformi, piše TechCrunch.Kompanija kaže da će sada ukloniti građanske i političke grupe iz svojih preporuka na tržištima van SAD-a i da će dodatno ograničiti domet grupa i članova koji i dalje krše njena pravila.Promene prate ono što je bilo stabilno, ali sporo i ponekad neefikasno suzbijanje grupa na platformi koje proizvode i dele štetan, polarizujući ili čak opasan sadržaj.Pored zdravstvenih grupa, korisnicima širom sveta neće biti preporučivane na glavnoj stranici građanske, ni političke grupe. Fejsbuk kaže da će grupe koje su imale problema zbog kršenja pravila platforme sada biti prikazane niže u preporukama.Pored toga, korisnici koji pokušaju da se pridruže grupama koje imaju istoriju kršenja pravila platforme biće upozoreni na kršenja grupe putem poruke, što može dovesti do toga da korisnik preispita pridruživanje.Takođe, notifikacije koje dolaze iz ovih grupa biće umanjene, a članovi će videti i manje sadržaja na svojoj početnoj stranici.Članovi u grupama koji krše pravila biće privremeno zaustavljeni da objavljuju ili komentarišu u bilo kojoj grupi, neće moći da pozivaju druge da se pridruže grupama i neće moći da stvaraju nove grupe.Interno istraživanje Fejsbuka otkrilo je da grupe u SAD polarizuju korisnike i podstiču pozive na nasilje koje se širilo nakon izbora. Istraživači su rekli da je otprilike 70 odsto od prvih 100 najaktivnijih građanskih grupa u SAD-u imalo problema sa mržnjom, dezinformacijama, maltretiranjem i uznemiravanjem zbog čega ih ne bi trebalo preporučivati korisnicima.Nova pravila će sada važiti i van Sjedinjenih Američkih Država.

Svet

Evropska komisija predložila „kovid-pasoše“

Evropska komisija je predstavila predlog za digitalni zeleni sertifikat, odnosno takozvani „Kovid-pasoš“ koji će olakšati slobodno kretanje unutar EU, prenose mediji.Sertifikat će biti dokaz da je osoba vakcinisana protiv COVID-19, ali i da ima negativan rezultat testa ili da se oporavila od virusa i sadržaće samo ograničene informacije, poput imena, datuma rodjenja, datuma kada je izdat i relevantnih informacija o vakcini, testu i/ili preboljevanju virusa.Biće dostupan besplatno, u digitalnom ili papirnom formatu. Sadrži QR kod da bi se osigurala sigurnost i autentičnost sertifikata.Ranije su pojedine evropske zemlje izrazile zabrinutost da bi digitalni sertifikati ili „vakcina pasoši" mogli da budu nepravedni i diskriminatorski, jer bi manjina koja je do sada vakcinisana mogla da putuje nesmetano, a drugi, poput mladih ljudi koji trenutno nisu prioritet za imunizaciju, u tome bili ograničeni.EK je zbog toga naglasila, kako bi se izbegla diskriminacija nevakcinisanih, da sertifikati nisu samo o vakcininaciji, već i za ljude koji su se testirali na kovid-19 ili ga preležali.U EK kažu da njihov predlog sertifikata prihvata potvrde o imunizaciji vakcinama koje su odobrene za upotrebu širom EU, ali da države članice mogu da odluče da prihvate i druge vakcine kao uslov slobodnog putovanja na njihovoj teritoriji.U slučaju da neka članica EU nastavi da traži od onoga koji ima Digitalni zeleni sertifikat da ide u karantin ili na test, o tome odmah treba obavestiti Komisiju i druge članice.Komisija je usvojila i komplementarni predlog kako bi se osiguralo da se Zeleni digitalni sertifikat izdaje i državljanima zemalja van EU koji imaju prebivalište u članicama ili pridruženim državama Šengena i posetiocima koji imaju pravo da putuju u druge članice.Za građane zemalja van EU su iz pravnih razloga neophodni posebni predlozi, navela je EK dodajući da nema razlike u postupanju prema građanima koji nisu državljani EU a ispunjavaju uslove za sertifikat.Sertifikati biti validni u svim članicama EU, a pored toga otvoreni su i za Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku, kao i da su samo privremeni, odnosno da će prestati da važe kada Svetska zdravstvena organizacija proglasi kraj pandemije.Zemlje članice EU odlučivaće koje će se vakcine prihvatati za kovid-pasoš

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.